Да ли је зграда "Инекс-Укус"-а заправо она зграда са Вукоманових фотографија? Спрат је могао да буде накнадно дозидан.
Шта мисле остали чланови форума?
Чуди ме да се Реља није изјаснио о овом "проблему", он је уз тебе највише ангажован по питању авијације, можда спрема подробнији елаборат... Он је раније спомињао зграду која и данас постоји а требала би да буде она иза бившег СДК која је замаскирана плочастом фасадом, давно беше, можда сам избркао штошта...
П.С. Мени изгледа мало вероватно да се у Вукомановој књизи не ради о Бежанијском аеродрому, десетину пута је дословце споменут као "Бежанијски аеродром", тешко да је у питању лапсус...
Ово је тај фамозни "Летећи Београђанин", стварно моћно изгледа! Надам се да ће ускоро осокољени и подмлађени г. Дундо нешто више прозборити о овој макини...
sa zeleljeznice.net:
Kao poseban kuriorzitet predstavljala je lokomotiva JDZ 01-101,oblozena limovima sa posebnim aerodinamckim oblikom po uzoru na nemacke brzovozne lokomotive,nazvana LETECI BEOGRADJANIN.Ideja je zaceta u masinskom odeljenju Gen.Direkcije JDZ,a u lozionici Beograd,lokomotiva je preradjena.Na probnoj voznji na pruzi Beograd-Zagreb,1937 god,masina je vukla voz sastavljen od 5 kola,tezine 158 tona brzinom od 122 km/h,pri cemu je masina imala miran hod.Sama lokomotiva je na jednoj deonici postigla za tovreme i za nase uslove,fantasticnu brzinu od 146 km/h,cime se svrstala u red superexpresnih parnih lokomotiva.Ali,u nedostatku preciznih dinamometrijskih proba i mogucnosti prekoracenja brzine od 80 do 100 km/h na duzim relacijama,dalje probe su obustavljene.
Leteći Beograđanin
Lokomotiva urađena u berlinskoj fabrici "Švarckopf", u Mašinskom odeljenju glavne direkcije Jugoslovenskih državnih železnica, oktobra 1936. promenila je kompletan izgled. Nova aerodinamična forma omogućila je velike brzine. Tako je na probnoj vožnji 1937, na pojedinim deonicama pruge Beograd-Zagreb, parna lokomotiva JDŽ postigla za to vreme fantastičnu brzinu od 146 kilometara na sat. Bez dorade, lokomotiva se kretala maksimalnom brzinom od oko 90 kilometara na sat. Zato je sa pravom zaslužila popularni naziv "Leteći Beograđanin" i svrstala se u red tada retkih u svetu superekspresnih parnih lokomotiva.
Чуди ме да се Реља није изјаснио о овом "проблему", он је уз тебе највише ангажован по питању авијације, можда спрема подробнији елаборат... Он је раније спомињао зграду која и данас постоји а требала би да буде она иза бившег СДК која је замаскирана плочастом фасадом, давно беше, можда сам избркао штошта...
П.С. Мени изгледа мало вероватно да се у Вукомановој књизи не ради о Бежанијском аеродрому, десетину пута је дословце споменут као "Бежанијски аеродром", тешко да је у питању лапсус...
Сигурно није у питању лапсус у тексту, већ моје непознавање првих дана тог аеродрома. На пример, био сам убеђен да је пристанишна зграда зидана заједно са хангаром "Аеропута", а сад сам на фотографији у чланку који је Вукоман скенирао јасно видео да је прво подигнут хангар...
Слично је и са оним великим хангаром "за Девоатене". Кад сам данас мало анализирао ситуацију, изгледа да је он ту стајао све до Априлског рата као нека врста камена-међаша докле се простирао аеродром. Према неким усменим изворима, током 1941. или 1942. Немци су извели темељну реконструкцију аеродрома, изградили нову бетонску писту, рулне стазе... и тада им је тај хангар засметао па су га преместили и још поставили мало укосо у односу на регулациону линију осталих хангара.
Што се тиче те зграде коју помињеш а која још постоји, то је ова зграда - у оригиналном издању:
али, она се налази са друге стране пружног насипа.
Ако је и зграда "Инекс-Укус"-а она иста са фотографије из 1927. године...
Bilo bi lepo da neko kaže nešto više o ovoj kući. Kotež Neimar? Kojić?
Могуће је да је Неимар (Чубурац би рекао Чубура), јер је у Јанка Веселиновића 7 становао пензионер Љуба Андрејевић. А тај би могао бити један порески стручњак, који је стигао до шефа градских финанснија.
Upozoravam da se ne vređamo! Nikad, ali baš NIKAD ne bih brkao Č sa Neimarčićem, tako beznadežno nebitnim mestom!
Знао сам: чубурски империјализам на делу! Хоће да избришу славно име Котеж Неимара и цео крај назову по чубурском потоку и околним чатрљама. Е, неће моћи. Но пасаран! Када се вратим из похода пролећу, испричаћу како је фирма Неимар а.д. направила вртни град звани Котеж Неимар и како није у реду да примитивни део града наметне име цивилизованијем и лепшем, тј. периферијски буџаци вилама и скверовима једног гарден ситија.
Neće biti da je tako napisano! Pogrešno tumačenje zvano insinuacija! Be se meni za Neimar, tamo su razmaženčići, skoro nikad nogom kročio tamo, uopće nisam zainteresiran za taj teritorij! Eno im ga na, neka ga sami izjedu! Lupali smo im čvrge za prolazak kroz Čubursku zemlju i tako nešto slično...nikad imperijalne težnje! Nikad! Ovo putujuće razbaraušeno razmišljanje doneo je vetar sa Kburme! Tako misle Kburmanci! Mi smo širokorgudi, negrabljivi, tolerantni, inteligentni i sa puno duha. Zna se - Tuđe nećemo, svoje ne damo!
...да охлади усијане сепаратистичке главе!
1927. година:
1948. година:
Данас у 13:30:
Да ли је зграда "Инекс-Укус"-а заправо она зграда са Вукоманових фотографија? Спрат је могао да буде накнадно дозидан.
Шта мисле остали чланови форума?
Чуди ме да се Реља није изјаснио о овом "проблему", он је уз тебе највише ангажован по питању авијације, можда спрема подробнији елаборат... Он је раније спомињао зграду која и данас постоји а требала би да буде она иза бившег СДК која је замаскирана плочастом фасадом, давно беше, можда сам избркао штошта...
П.С. Мени изгледа мало вероватно да се у Вукомановој књизи не ради о Бежанијском аеродрому, десетину пута је дословце споменут као "Бежанијски аеродром", тешко да је у питању лапсус...
...бар са водоводом.
Ово је тај фамозни "Летећи Београђанин", стварно моћно изгледа! Надам се да ће ускоро осокољени и подмлађени г. Дундо нешто више прозборити о овој макини...
sa zeleljeznice.net:
Kao poseban kuriorzitet predstavljala je lokomotiva JDZ 01-101,oblozena limovima sa posebnim aerodinamckim oblikom po uzoru na nemacke brzovozne lokomotive,nazvana LETECI BEOGRADJANIN.Ideja je zaceta u masinskom odeljenju Gen.Direkcije JDZ,a u lozionici Beograd,lokomotiva je preradjena.Na probnoj voznji na pruzi Beograd-Zagreb,1937 god,masina je vukla voz sastavljen od 5 kola,tezine 158 tona brzinom od 122 km/h,pri cemu je masina imala miran hod.Sama lokomotiva je na jednoj deonici postigla za tovreme i za nase uslove,fantasticnu brzinu od 146 km/h,cime se svrstala u red superexpresnih parnih lokomotiva.Ali,u nedostatku preciznih dinamometrijskih proba i mogucnosti prekoracenja brzine od 80 do 100 km/h na duzim relacijama,dalje probe su obustavljene.
Evo šta sam ja naguglao:
Leteći Beograđanin
Lokomotiva urađena u berlinskoj fabrici "Švarckopf", u Mašinskom odeljenju glavne direkcije Jugoslovenskih državnih železnica, oktobra 1936. promenila je kompletan izgled. Nova aerodinamična forma omogućila je velike brzine. Tako je na probnoj vožnji 1937, na pojedinim deonicama pruge Beograd-Zagreb, parna lokomotiva JDŽ postigla za to vreme fantastičnu brzinu od 146 kilometara na sat. Bez dorade, lokomotiva se kretala maksimalnom brzinom od oko 90 kilometara na sat. Zato je sa pravom zaslužila popularni naziv "Leteći Beograđanin" i svrstala se u red tada retkih u svetu superekspresnih parnih lokomotiva.
Чуди ме да се Реља није изјаснио о овом "проблему", он је уз тебе највише ангажован по питању авијације, можда спрема подробнији елаборат... Он је раније спомињао зграду која и данас постоји а требала би да буде она иза бившег СДК која је замаскирана плочастом фасадом, давно беше, можда сам избркао штошта...
П.С. Мени изгледа мало вероватно да се у Вукомановој књизи не ради о Бежанијском аеродрому, десетину пута је дословце споменут као "Бежанијски аеродром", тешко да је у питању лапсус...
Сигурно није у питању лапсус у тексту, већ моје непознавање првих дана тог аеродрома. На пример, био сам убеђен да је пристанишна зграда зидана заједно са хангаром "Аеропута", а сад сам на фотографији у чланку који је Вукоман скенирао јасно видео да је прво подигнут хангар...
Слично је и са оним великим хангаром "за Девоатене". Кад сам данас мало анализирао ситуацију, изгледа да је он ту стајао све до Априлског рата као нека врста камена-међаша докле се простирао аеродром. Према неким усменим изворима, током 1941. или 1942. Немци су извели темељну реконструкцију аеродрома, изградили нову бетонску писту, рулне стазе... и тада им је тај хангар засметао па су га преместили и још поставили мало укосо у односу на регулациону линију осталих хангара.
Што се тиче те зграде коју помињеш а која још постоји, то је ова зграда - у оригиналном издању:
али, она се налази са друге стране пружног насипа.
Ако је и зграда "Инекс-Укус"-а она иста са фотографије из 1927. године...
01-109 i jedna Ruska 33-318
Beograd,6.08.1970.
01-116,Beograd,17.08.1967
Bilo bi lepo da neko kaže nešto više o ovoj kući. Kotež Neimar? Kojić?
Могуће је да је Неимар (Чубурац би рекао Чубура), јер је у Јанка Веселиновића 7 становао пензионер Љуба Андрејевић. А тај би могао бити један порески стручњак, који је стигао до шефа градских финанснија.
Upozoravam da se ne vređamo! Nikad, ali baš NIKAD ne bih brkao Č sa Neimarčićem, tako beznadežno nebitnim mestom!
Знао сам: чубурски империјализам на делу! Хоће да избришу славно име Котеж Неимара и цео крај назову по чубурском потоку и околним чатрљама. Е, неће моћи. Но пасаран! Када се вратим из похода пролећу, испричаћу како је фирма Неимар а.д. направила вртни град звани Котеж Неимар и како није у реду да примитивни део града наметне име цивилизованијем и лепшем, тј. периферијски буџаци вилама и скверовима једног гарден ситија.
Neće biti da je tako napisano! Pogrešno tumačenje zvano insinuacija! Be se meni za Neimar, tamo su razmaženčići, skoro nikad nogom kročio tamo, uopće nisam zainteresiran za taj teritorij! Eno im ga na, neka ga sami izjedu! Lupali smo im čvrge za prolazak kroz Čubursku zemlju i tako nešto slično...nikad imperijalne težnje! Nikad! Ovo putujuće razbaraušeno razmišljanje doneo je vetar sa Kburme! Tako misle Kburmanci! Mi smo širokorgudi, negrabljivi, tolerantni, inteligentni i sa puno duha. Zna se - Tuđe nećemo, svoje ne damo!
Pretpostavljam/nadam se da je razlog tome isključivo materijalne prirode...