Otac Tadije Sondermajera, dr Roman Sondermajer, Poljak, rođen u Černovici 1861. godine, sa mesta docenta za hirurgiju na Krakovskom univerzitetu došao je u Srbiju 1886. godine. Bio je sanitetski pukovnik i prvi hirurg srpske vojske. Majka Stanislava, rođena Đurić, ćerka generala Dimitrija Đurića, ministra vojnog u dva mandata i dugogodišnjeg nastavnika i upravnika Vojne akademije i člana SANU, bila je uvažena članica mnogih humanitarnih i dobrotvornih organizacija. Njihovo četvoro dece, tri sina i ćerka, kršteni su kao Srbi, pravoslavne vere.
Sin Tadije Sondermajera bavio se jedno vreme sviranjem kontrabasa u raznim jazz ad hoc grupama.
Njegov bliski komšija iz Palmotićeve ulice (Sondermajerova je kuća na uglu Palmotićeve i Svetogorske) bio je Predrag Ivanović Šimpa.
Nove komunističke vlasti nisu oprostile Tadiji Sondermajeru njegovo ostajanje u Beogradu tokom Drugog svetskog rata i njegovu saradnju sa Kraljevskim dvorom pre rata. Mada je od 15. oktobra 1944. godine učestvovao u borbama za oslobođenje Beograda, a 23. oktobra se narodnim vlastima prijavio kao pilot dobrovoljac, 25. oktobra iste godine lišen je slobode. Iz zatvora je izašao 25. oktobra 1945, a naredne godine, na osnovu zakona o amnestiji oslobođen je krivične odgovornosti, rehabilitovan je i vraćena su mu sva građanska prava. Juna 1947. godine stupio je kao honorarni službenik u građevinsko preduzeće "Polet", gde je od februara 1948. radio kao inženjer-planer i rukovodilac planskom službom.
Puno hvala Vukomanu za trud oko skeniranja!
Ма то што је пре рата сарађивао са Двором и што је за време рата остао у Београду мање-више (и Иво Андрић је преседео рат у Београду па ником ништа), ал’ што је за време рата у слободно време био курир Драже Михаиловића... због тога су га и Немци затварали.
И једна занимљивост везана за "Аеропут": погрешно је веровање да је ова компанија престала да постоји после окупације 1941. године. Напротив, састанци акционара редовно су одржавани и током рата иако је флота била уништена. Последња Скупштина била је одржана 1943. године.
Тадија Сондермајер – мислим да ће то бити дивна рубрика за Политикин Забавник. Толико интересантног материјала.
Interesannog materijal iz prerioda 1 sv rata može se naći u knjigama "Srpska avijatika 1912-1918" i u nedavno izašloj "Krila Srbije" http://wingsofserbia.com/krila-srbije
a mislim da je i časoppis "Naša krila" pisao o njemu.
"Шест дана је Станислав чучао на крову од лифта али је седмог дана" .... успео да пронађе ову зграду, још увек целу ! Налази се на адреси Батајнички пут бр.3. Данас је корист "Икарбус - резервни делови" а један део комплекса је у "Геомашини". Сликаћу је ових дана па ћу да окачим фотке. После рата овде су се производиле лимене канте за смеће, оне округле пре појаве контејнера, моја генерација и ови старији сигурно их се сећају.
Laku noć sokoli!
Otac Tadije Sondermajera, dr Roman Sondermajer, Poljak, rođen u Černovici 1861. godine, sa mesta docenta za hirurgiju na Krakovskom univerzitetu došao je u Srbiju 1886. godine. Bio je sanitetski pukovnik i prvi hirurg srpske vojske. Majka Stanislava, rođena Đurić, ćerka generala Dimitrija Đurića, ministra vojnog u dva mandata i dugogodišnjeg nastavnika i upravnika Vojne akademije i člana SANU, bila je uvažena članica mnogih humanitarnih i dobrotvornih organizacija. Njihovo četvoro dece, tri sina i ćerka, kršteni su kao Srbi, pravoslavne vere.
Sin Tadije Sondermajera bavio se jedno vreme sviranjem kontrabasa u raznim jazz ad hoc grupama.
Njegov bliski komšija iz Palmotićeve ulice (Sondermajerova je kuća na uglu Palmotićeve i Svetogorske) bio je Predrag Ivanović Šimpa.
Daleko od vazduhoplovstva
Nove komunističke vlasti nisu oprostile Tadiji Sondermajeru njegovo ostajanje u Beogradu tokom Drugog svetskog rata i njegovu saradnju sa Kraljevskim dvorom pre rata. Mada je od 15. oktobra 1944. godine učestvovao u borbama za oslobođenje Beograda, a 23. oktobra se narodnim vlastima prijavio kao pilot dobrovoljac, 25. oktobra iste godine lišen je slobode. Iz zatvora je izašao 25. oktobra 1945, a naredne godine, na osnovu zakona o amnestiji oslobođen je krivične odgovornosti, rehabilitovan je i vraćena su mu sva građanska prava. Juna 1947. godine stupio je kao honorarni službenik u građevinsko preduzeće "Polet", gde je od februara 1948. radio kao inženjer-planer i rukovodilac planskom službom.
Ма то што је пре рата сарађивао са Двором и што је за време рата остао у Београду мање-више (и Иво Андрић је преседео рат у Београду па ником ништа), ал’ што је за време рата у слободно време био курир Драже Михаиловића... због тога су га и Немци затварали.
И једна занимљивост везана за "Аеропут": погрешно је веровање да је ова компанија престала да постоји после окупације 1941. године. Напротив, састанци акционара редовно су одржавани и током рата иако је флота била уништена. Последња Скупштина била је одржана 1943. године.
Пријатан дан!
Тадија Сондермајер – мислим да ће то бити дивна рубрика за Политикин Забавник. Толико интересантног материјала.
Е, сад – купус. Да ли је ово Београд?
Што рече један пре неки дан: „Да је купус добар зечеви би имали 200 кила.”
Поздрав!
PS: Ja došao! Kkice, a di je Jugoslavija?
... evo di je ...
... skoro pa na broju ... Bonđorno :)...
Тадија Сондермајер – мислим да ће то бити дивна рубрика за Политикин Забавник. Толико интересантног материјала.
Interesannog materijal iz prerioda 1 sv rata može se naći u knjigama "Srpska avijatika 1912-1918" i u nedavno izašloj "Krila Srbije"
http://wingsofserbia.com/krila-srbije
a mislim da je i časoppis "Naša krila" pisao o njemu.
"Шест дана је Станислав чучао на крову од лифта али је седмог дана" .... успео да пронађе ову зграду, још увек целу ! Налази се на адреси Батајнички пут бр.3. Данас је корист "Икарбус - резервни делови" а један део комплекса је у "Геомашини". Сликаћу је ових дана па ћу да окачим фотке. После рата овде су се производиле лимене канте за смеће, оне округле пре појаве контејнера, моја генерација и ови старији сигурно их се сећају.
Тадија Сондермајер – мислим да ће то бити дивна рубрика за Политикин Забавник. Толико интересантног материјала.
Е, сад – купус. Да ли је ово Београд?
Што рече један пре неки дан: „Да је купус добар зечеви би имали 200 кила.”
Поздрав!
Мислим да је то већ било питано и да је одговорено да Београд није већ да је ?Нови Сад ... ?Суботица...?