Баш беше интересантна архитектура овог Филипсовог павиљона!
Према техничком опису (који је од документације везане за овај павиљон једини остао у архиву града), аутор, архитекта Раде Михаиловић (који је данас потпуно заборављен - пројектовао је између осталог и залучену зграду на Андрићевом венцу у којој је и задужбина овог нашег писца) је посебно желео да павиљоном асоцира на облик радио апарата у чему је веома успео.
Не могу се отргнути утиску да објекат помало подсећа и на храм: напред је улаз у објекат са украсном застакљеном површином (као розета) и призидцима као припрата, потом простор целе храма и назад вишеделна "олтарска" апсида...
Притом је цео објекат под залученим кровом и "четврт - сводовима" са страна у виду тробродне базилике.
Помоћ пријатеља: ово је Кнез Милетина (Деспота Стефана, 29. новембра)
Морам још једном да нас вратим на тешку Јуниорову загонетку. Питање је где је ово горе, а посебно имајући у виду хотел у првом плану (пише при крову) и зграду са рецкама између прозора крајње десно. Једини хотел са јужне стране улице био је Баталака на броју 120 (1937).
Јуниор мисли да се ове куће налазе на позицији А. Мислим да не могу да буду ту. Хотел Баталака налазио се, по свему судећи, у суседном блоку, тамо где је зеленом линијом заокружен број 120, а то је његов кућни број (ова мапа местимично приказује кућне бројеве). Такође, у близини је и натпис Бата-лака, мада не видимо тачно на шта се односи.
За зграду са рецкама кандидовано је неколико локација. Једна је у Стеријиној 4 (ознака С на мапи), где је сада послератна. Претпостравка је била да је рецкава зграда срушена током рата, па подигнута ова. Ипак није: сервис са техничком документацијом Архива Београда показује да пре рата на броју 4 није било изграђено ништа вредно спомена. Друга поменута је локација на месту М на мапи, али није ни то пошто је зграда очигледно послератна (био и имам слику, али да не оптерећујем форум). Могуће је да то буду и зграде обележене са 1 и 3 у Мише Вујића, али ни то није: дворишне фасаде тих зграда су сасвим другачије. Ево их са улице (понестало ми фарбе у фотоапарату):
У броју 3 живи Цици (), па знам да је предратна, а на броју 1 (то је она без декорације), пише да је из 1937. Вреди поменути, кад сам већ ту па да се не баци, и бр. 32 у Османа Ђикића, као још једну за познатом дијамантском, палилулском декорацијом:
Само још једна суседна, из серије праћење градилишта, а на месту пекаре Соко-Штарк у Митрополита Петра:
... Dobro jutro :) ... ovim pasošem Putnik kao da nam je najavio neka putovanja, tako je, počeo je jul i sezona se zahuktava ... danas su daleka putovanja tekovina i blagodet savremene civilizacije, naravno za one koji imaju para, mada ove LCC (low cost company) dosta olakšavaju ... elem, da se vratimo na temu ... da vidimo i jedan srpski pasoš iz 1865. godine ...
... naravno da su neka velika privatna putovanja običnih smrtnika u XIX veku bila dosta retka, po inostranstvu još ređa - a globtroteri svetskih ambicija već spadaju u rubriku apsolutnih kurioziteta ... e takav je bio naš nekadašnji sugrađanin, vodoinstalater Perica rođen 1880. godine, koji se sa 17 godina i pet dinara u džepu, otisnuo na put, ni manje ni više, oko sveta ... e to je bio poduhvat, a Jovančo je tek dosta kasnije krenuo njegovim stopama, samo da se zna ...
... putovalo se tada, za današnje pojmove veoma sporo, ali ipak ne toliko, da bi tek 1905. godine stigao na mesto odakle je krenula ove razglednica - biće da je jednim delom njegovo putovanje finansirano i ovom samizdat razglednicom ... kao što vidimo, razglednica je putovala iz Banja Luke, odnosno obližnjeg mesta Maria Stern (Marija Zvezda) - pa da naučimo još nešto ... tu se naime nalazi manastir, drže ga Trapisti , monaški red koji , gle čuda, proizvodi vrhunski trapist ...
... a na ovoj drugoj litografskoj razglednici osim trapista proviruju i neki burići sa pivom ... hm, ako bude raspoložen, gosn. Dundo će nam sigurno pomoći da bolje razumemo šta sve piše na ovim razglednicama :)...
... do tada, nama matorijama preostaje da se sećamo divnih ukusa naše mladosti - original trapista, pravog pirotskog kačkavalja, rozikaste mirišljave praške šunke kojom su se najviše sladili Amerikanci, i to pod zaista svetskim imenom i brendom - Beograd ... vama decama preostaje samo da nam verujete na reč, ali rekli smo - u Zabavniku, ne sme da se laže :) ...
... putovalo se tada, za današnje pojmove veoma sporo, ali ipak ne toliko, da bi tek 1905. godine stigao na mesto odakle je krenula ove razglednica - biće da je jednim delom njegovo putovanje finansirano i ovom samizdat razglednicom ... kao što vidimo, razglednica je putovala iz Banja Luke, odnosno obližnjeg mesta Maria Stern (Marija Zvezda) - pa da naučimo još nešto ... tu se naime nalazi manastir, drže ga Trapisti , monaški red koji , gle čuda, proizvodi vrhunski trapist ...
... a na ovoj drugoj litografskoj razglednici osim trapista proviruju i neki burići sa pivom ... hm, ako bude raspoložen, gosn. Dundo će nam sigurno pomoći da bolje razumemo šta sve piše na ovim razglednicama :)...
... do tada, nama matorijama preostaje da se sećamo divnih ukusa naše mladosti - original trapista, pravog pirotskog kačkavalja, rozikaste mirišljave praške šunke kojom su se najviše sladili Amerikanci, i to pod zaista svetskim imenom i brendom - Beograd ... vama decama preostaje samo da nam verujete na reč, ali rekli smo - u Zabavniku, ne sme da se laže :) ...
Ах, браво, спомиње се и пиво! На овој последњој пише: "Двапут дневно одашиљање поштанских пакета и препоручених пошиљки /ово ми баш није јасно, можда би Гавра могао да се умеша/ као и веће пошиљке пива и сира". Лепо богами! Их, да нам пошаљу данас једно 'вако буренце, не би Касина ни стигао да га донесе до "Тозе Грка"...
Елем, дуванџијска радња овог Ђорђа Шуменковића налазила се током 1930-тих у Кнеза Павла (Кнез Милетиној, 29. новембра) број 116. У згради је и кафаница Срећна браћа. А она гостионица у великој згради се зове Српски Карловци, уколико јој је адреса из Кнеза Павла (бр. 114). Онда онај двоспратни хотел са загонетне слике јесте Бата-лака (бр. 120).
Улица је, значи, добра. Требало би да је и блок добар, али то нисмао сасвим сигурни, јер још не знамо где се дела ова рецкава зграда, односно која је то попречна улица. Ако Милован не може да је препозна, остаје нам Цицина мама, која ту живи од рођења 1920 и неке и која ће данас поподне погледати слику.
... jedno lagano letnje predjelo - Slavija ala kasina, za početnike i ponavljače, i za sve kojima jednostavno nikad dosta lepih starih sličica :) ... u crno-beloj, da ne kažem, sepia varijanti ...
... na kraju, kao što je red - dezert, a za njega je već odgovoran naš Vukoman, sa prikladnim avatarom :) ...
... jedno lagano letnje predjelo - Slavija ala kasina, za početnike i ponavljače, i za sve kojima jednostavno nikad dosta lepih starih sličica :) ... u crno-beloj, da ne kažem, sepia varijanti ...
Јесте, увек може нешто ново да се уочи и научи.
Не сећам се да смо некад нешто рекли о овој сестри хотела Славија: чија је, ко је градио... знамо ли нешто?
Ево, на овој старој слици је нема, што значи да је млађа од хотела.
Касина, знаш ли из које је године ова разгледница?
Баш беше интересантна архитектура овог Филипсовог павиљона!
Према техничком опису (који је од документације везане за овај павиљон једини остао у архиву града), аутор, архитекта Раде Михаиловић (који је данас потпуно заборављен - пројектовао је између осталог и залучену зграду на Андрићевом венцу у којој је и задужбина овог нашег писца) је посебно желео да павиљоном асоцира на облик радио апарата у чему је веома успео.
Не могу се отргнути утиску да објекат помало подсећа и на храм: напред је улаз у објекат са украсном застакљеном површином (као розета) и призидцима као припрата, потом простор целе храма и назад вишеделна "олтарска" апсида...
Притом је цео објекат под залученим кровом и "четврт - сводовима" са страна у виду тробродне базилике.
Крајње интригантно и наводи на размишљање.
Помоћ пријатеља: ово је Кнез Милетина (Деспота Стефана, 29. новембра)
Морам још једном да нас вратим на тешку Јуниорову загонетку. Питање је где је ово горе, а посебно имајући у виду хотел у првом плану (пише при крову) и зграду са рецкама између прозора крајње десно. Једини хотел са јужне стране улице био је Баталака на броју 120 (1937).
Јуниор мисли да се ове куће налазе на позицији А. Мислим да не могу да буду ту. Хотел Баталака налазио се, по свему судећи, у суседном блоку, тамо где је зеленом линијом заокружен број 120, а то је његов кућни број (ова мапа местимично приказује кућне бројеве). Такође, у близини је и натпис Бата-лака, мада не видимо тачно на шта се односи.
За зграду са рецкама кандидовано је неколико локација. Једна је у Стеријиној 4 (ознака С на мапи), где је сада послератна. Претпостравка је била да је рецкава зграда срушена током рата, па подигнута ова. Ипак није: сервис са техничком документацијом Архива Београда показује да пре рата на броју 4 није било изграђено ништа вредно спомена. Друга поменута је локација на месту М на мапи, али није ни то пошто је зграда очигледно послератна (био и имам слику, али да не оптерећујем форум). Могуће је да то буду и зграде обележене са 1 и 3 у Мише Вујића, али ни то није: дворишне фасаде тих зграда су сасвим другачије. Ево их са улице (понестало ми фарбе у фотоапарату):
У броју 3 живи Цици (), па знам да је предратна, а на броју 1 (то је она без декорације), пише да је из 1937. Вреди поменути, кад сам већ ту па да се не баци, и бр. 32 у Османа Ђикића, као још једну за познатом дијамантском, палилулском декорацијом:
Само још једна суседна, из серије праћење градилишта, а на месту пекаре Соко-Штарк у Митрополита Петра:
Елем, не нађосмо зграду са рецкама...
МОЛИМ!?
Ова се мало затурила...
Путниче вади тефтере!
Сведочаство из Реалке, 1878.
Аустроугарски пасош 1879.
... Dobro jutro :) ... ovim pasošem Putnik kao da nam je najavio neka putovanja, tako je, počeo je jul i sezona se zahuktava ... danas su daleka putovanja tekovina i blagodet savremene civilizacije, naravno za one koji imaju para, mada ove LCC (low cost company) dosta olakšavaju ... elem, da se vratimo na temu ... da vidimo i jedan srpski pasoš iz 1865. godine ...
... naravno da su neka velika privatna putovanja običnih smrtnika u XIX veku bila dosta retka, po inostranstvu još ređa - a globtroteri svetskih ambicija već spadaju u rubriku apsolutnih kurioziteta ... e takav je bio naš nekadašnji sugrađanin, vodoinstalater Perica rođen 1880. godine, koji se sa 17 godina i pet dinara u džepu, otisnuo na put, ni manje ni više, oko sveta ... e to je bio poduhvat, a Jovančo je tek dosta kasnije krenuo njegovim stopama, samo da se zna ...
... putovalo se tada, za današnje pojmove veoma sporo, ali ipak ne toliko, da bi tek 1905. godine stigao na mesto odakle je krenula ove razglednica - biće da je jednim delom njegovo putovanje finansirano i ovom samizdat razglednicom ... kao što vidimo, razglednica je putovala iz Banja Luke, odnosno obližnjeg mesta Maria Stern (Marija Zvezda) - pa da naučimo još nešto ... tu se naime nalazi manastir, drže ga Trapisti , monaški red koji , gle čuda, proizvodi vrhunski trapist ...
... a na ovoj drugoj litografskoj razglednici osim trapista proviruju i neki burići sa pivom ... hm, ako bude raspoložen, gosn. Dundo će nam sigurno pomoći da bolje razumemo šta sve piše na ovim razglednicama :)...
... do tada, nama matorijama preostaje da se sećamo divnih ukusa naše mladosti - original trapista, pravog pirotskog kačkavalja, rozikaste mirišljave praške šunke kojom su se najviše sladili Amerikanci, i to pod zaista svetskim imenom i brendom - Beograd ... vama decama preostaje samo da nam verujete na reč, ali rekli smo - u Zabavniku, ne sme da se laže :) ...
... putovalo se tada, za današnje pojmove veoma sporo, ali ipak ne toliko, da bi tek 1905. godine stigao na mesto odakle je krenula ove razglednica - biće da je jednim delom njegovo putovanje finansirano i ovom samizdat razglednicom ... kao što vidimo, razglednica je putovala iz Banja Luke, odnosno obližnjeg mesta Maria Stern (Marija Zvezda) - pa da naučimo još nešto ... tu se naime nalazi manastir, drže ga Trapisti , monaški red koji , gle čuda, proizvodi vrhunski trapist ...
... a na ovoj drugoj litografskoj razglednici osim trapista proviruju i neki burići sa pivom ... hm, ako bude raspoložen, gosn. Dundo će nam sigurno pomoći da bolje razumemo šta sve piše na ovim razglednicama :)...
... do tada, nama matorijama preostaje da se sećamo divnih ukusa naše mladosti - original trapista, pravog pirotskog kačkavalja, rozikaste mirišljave praške šunke kojom su se najviše sladili Amerikanci, i to pod zaista svetskim imenom i brendom - Beograd ... vama decama preostaje samo da nam verujete na reč, ali rekli smo - u Zabavniku, ne sme da se laže :) ...
Ах, браво, спомиње се и пиво! На овој последњој пише: "Двапут дневно одашиљање поштанских пакета и препоручених пошиљки /ово ми баш није јасно, можда би Гавра могао да се умеша/ као и веће пошиљке пива и сира". Лепо богами! Их, да нам пошаљу данас једно 'вако буренце, не би Касина ни стигао да га донесе до "Тозе Грка"...
МОЛИМ!?
Ова се мало затурила...
Путниче вади тефтере!
Шта кажеш - затурила се?
Елем, дуванџијска радња овог Ђорђа Шуменковића налазила се током 1930-тих у Кнеза Павла (Кнез Милетиној, 29. новембра) број 116. У згради је и кафаница Срећна браћа. А она гостионица у великој згради се зове Српски Карловци, уколико јој је адреса из Кнеза Павла (бр. 114). Онда онај двоспратни хотел са загонетне слике јесте Бата-лака (бр. 120).
Улица је, значи, добра. Требало би да је и блок добар, али то нисмао сасвим сигурни, јер још не знамо где се дела ова рецкава зграда, односно која је то попречна улица. Ако Милован не може да је препозна, остаје нам Цицина мама, која ту живи од рођења 1920 и неке и која ће данас поподне погледати слику.
Славија, 1925.
... na kraju, kao što je red - dezert, a za njega je već odgovoran naš Vukoman, sa prikladnim avatarom :) ...
Јесте, увек може нешто ново да се уочи и научи.
Не сећам се да смо некад нешто рекли о овој сестри хотела Славија: чија је, ко је градио... знамо ли нешто?
Ево, на овој старој слици је нема, што значи да је млађа од хотела.
Касина, знаш ли из које је године ова разгледница?
Што би рекао Митар Тарабић: "Е мој кумашине - не да ми се да је препознам"