Помоћ пријатеља: ово је Кнез Милетина (Деспота Стефана, 29. новембра)
Морам још једном да нас вратим на тешку Јуниорову загонетку. Питање је где је ово горе, а посебно имајући у виду хотел у првом плану (пише при крову) и зграду са рецкама између прозора крајње десно. Једини хотел са јужне стране улице био је Баталака на броју 120 (1937).
Јуниор мисли да се ове куће налазе на позицији А. Мислим да не могу да буду ту. Хотел Баталака налазио се, по свему судећи, у суседном блоку, тамо где је зеленом линијом заокружен број 120, а то је његов кућни број (ова мапа местимично приказује кућне бројеве). Такође, у близини је и натпис Бата-лака, мада не видимо тачно на шта се односи.
За зграду са рецкама кандидовано је неколико локација. Једна је у Стеријиној 4 (ознака С на мапи), где је сада послератна. Претпостравка је била да је рецкава зграда срушена током рата, па подигнута ова. Ипак није: сервис са техничком документацијом Архива Београда показује да пре рата на броју 4 није било изграђено ништа вредно спомена. Друга поменута је локација на месту М на мапи, али није ни то пошто је зграда очигледно послератна (био и имам слику, али да не оптерећујем форум). Могуће је да то буду и зграде обележене са 1 и 3 у Мише Вујића, али ни то није: дворишне фасаде тих зграда су сасвим другачије. Ево их са улице (понестало ми фарбе у фотоапарату):
У броју 3 живи Цици (), па знам да је предратна, а на броју 1 (то је она без декорације), пише да је из 1937. Вреди поменути, кад сам већ ту па да се не баци, и бр. 32 у Османа Ђикића, као још једну за познатом дијамантском, палилулском декорацијом:
Само још једна суседна, из серије праћење градилишта, а на месту пекаре Соко-Штарк у Митрополита Петра:
mzupanc][quote=kasina][quote=mzupanc је написао/ла:
PS: Nisi valda utanjo sa fotkama?
... ko, jel ja ?! ... ko bre nema para, daj pet karata ... ne može čiča, samo jednu, ili Miško vozi ! ... a kasina povazdan bio za kompromis 5+1=6 = jedna večernja lagana polukobaja :wink: ...
Видим да понеко напише да има "мукице" са постовањем (Голди).
Па није ни чудно. Ово је ваљда замишљено да пискарају дечица, кад оно разбашкарила се чета трећепозиваца. И то већа група, необузданих.
Тешко Пеђи, како ли он излази на крај са нама? Свако мало неко нешто извољева, те почеши ме по левој плећки, те донеси ми ладније... кокаколе, итд.
Међутим, он полако излази на крај са нама и константно, свакодневно, унапређује техничку подршку, што је и Касина приметио.
Запазио сам (код мене) да се на страни 23 дошло до 686. Даље није ништа било, чак ни уобичајеног дна стране, већ одмах следећа страна са 691. То само значи да смо још увек "набачени на канал", а одоздо се чује Пеђин глас: "Мали, додај тринајстицу, окасту, и двајес тројку виљушкасту! Па рекао сам ОКАСТУ #%@*%&!!!".
Извинте за данашњи интерлудијум са времешним госпођама, на ОНОМ месту, нисам намерно. Просто, само сам констатовао...
А што се тиче... ништа ич несам видо.
Дете,... мене едну кабезу, сас лед. Јес,... и сас чисто крпче да ми бриснеш астал.
(Oво није Београд, него Цариград. Претресају ситуацију у Србији, 1876)
Помоћ пријатеља: ово је Кнез Милетина (Деспота Стефана, 29. новембра)
Морам још једном да нас вратим на тешку Јуниорову загонетку. Питање је где је ово горе, а посебно имајући у виду хотел у првом плану (пише при крову) и зграду са рецкама између прозора крајње десно. Једини хотел са јужне стране улице био је Баталака на броју 120 (1937).
Јуниор мисли да се ове куће налазе на позицији А. Мислим да не могу да буду ту. Хотел Баталака налазио се, по свему судећи, у суседном блоку, тамо где је зеленом линијом заокружен број 120, а то је његов кућни број (ова мапа местимично приказује кућне бројеве). Такође, у близини је и натпис Бата-лака, мада не видимо тачно на шта се односи.
За зграду са рецкама кандидовано је неколико локација. Једна је у Стеријиној 4 (ознака С на мапи), где је сада послератна. Претпостравка је била да је рецкава зграда срушена током рата, па подигнута ова. Ипак није: сервис са техничком документацијом Архива Београда показује да пре рата на броју 4 није било изграђено ништа вредно спомена. Друга поменута је локација на месту М на мапи, али није ни то пошто је зграда очигледно послератна (био и имам слику, али да не оптерећујем форум). Могуће је да то буду и зграде обележене са 1 и 3 у Мише Вујића, али ни то није: дворишне фасаде тих зграда су сасвим другачије. Ево их са улице (понестало ми фарбе у фотоапарату):
У броју 3 живи Цици (), па знам да је предратна, а на броју 1 (то је она без декорације), пише да је из 1937. Вреди поменути, кад сам већ ту па да се не баци, и бр. 32 у Османа Ђикића, као још једну за познатом дијамантском, палилулском декорацијом:
Само још једна суседна, из серије праћење градилишта, а на месту пекаре Соко-Штарк у Митрополита Петра:
Елем, не нађосмо зграду са рецкама...
... ko, jel ja ?! ... ko bre nema para, daj pet karata ... ne može čiča, samo jednu, ili Miško vozi ! ... a kasina povazdan bio za kompromis 5+1=6 = jedna večernja lagana polukobaja :wink: ...
Па није ни чудно. Ово је ваљда замишљено да пискарају дечица, кад оно разбашкарила се чета трећепозиваца. И то већа група, необузданих.
Тешко Пеђи, како ли он излази на крај са нама? Свако мало неко нешто извољева, те почеши ме по левој плећки, те донеси ми ладније... кокаколе, итд.
Међутим, он полако излази на крај са нама и константно, свакодневно, унапређује техничку подршку, што је и Касина приметио.
Запазио сам (код мене) да се на страни 23 дошло до 686. Даље није ништа било, чак ни уобичајеног дна стране, већ одмах следећа страна са 691. То само значи да смо још увек "набачени на канал", а одоздо се чује Пеђин глас: "Мали, додај тринајстицу, окасту, и двајес тројку виљушкасту! Па рекао сам ОКАСТУ #%@*%&!!!".
Извинте за данашњи интерлудијум са времешним госпођама, на ОНОМ месту, нисам намерно. Просто, само сам констатовао...
А што се тиче... ништа ич несам видо.
Дете,... мене едну кабезу, сас лед. Јес,... и сас чисто крпче да ми бриснеш астал.
(Oво није Београд, него Цариград. Претресају ситуацију у Србији, 1876)
... Molimmm ?!! ...
MOLIM?!
(Oво није Београд, него Цариград. Претресају ситуацију у Србији, 1876)
Имали су шта и да брину. Ево наше ратне прокламације из 1877:
Милан Обреновић, с.р.
Молим учеснике да ми опросте ОТ. Уосталом ко зна, можда ће ово интересовати још некога осим господина Милована и мене.
Драги Дундо, све јесте управо како сте казали - управо Вам шаљем приватну поруку да не оптерећујемо претерано остале!
Сведочаство из Реалке, 1878.
Аустроугарски пасош 1879.