Ово ми делује као веома могуће, али у том случају и једна и друга кућа не постоје, већ се на њиховом месту налазе оне вишеспратне бетонске зграде. Евентуално би можда, мистериозна кућа у другом плану могла бити у слепом "сокачету" иза бетонских солитера (које и данас постоји), али у то нисам сигуран... ово:
Ако неко има фотографије тог дела, можда би се могло видети да ли има такве куће са кратким хоризонталицама...
Но, мени ова кућа која је данас на том месту по облику основе изгледа као послератна...
Како да не. О томе најбоље говори анегдота са београдског бувљака... пардон, Отвореног тржног центра на Новом Београду.
У гужви тип у Версаћи оделу испод којег се види златна кајла, са златним Ролексом на руци и кључевима Аудија у шаци зауставља старијег господина:
"Извините, господине, Ви сте професор Петровић?"
"Да...?"
"Знао сам! Доста сте се променили, али препознао сам Вас по капуту! Ви сте ми пре двадесетак година предавали математику у гимназији... сећате се? Ја сам Марковић Зоран..."
"А, да, сећам те се... Увек си био слаб са математиком... Чиме се сад бавиш?"
"Па, ето... овде од Румуна купујем шрафове, плаћам динар комад, а онда их продајем по четири динара и од та три процента зараде сасвим лепо живим!"
[
Meni je jedna druga stvar pala na pamet.
Evo kako je ovaj kraj izgledao u to vreme:
E sad, da nije ova zgrada koja se nazire, a za koju smo držali da je u Sterijinoj, ustvari u Ulice Miše Vujića, koja je nekada postojala i bila paralelna sa Sterijinom?
Na sledećoj slici sam crvenom obeležio kuću sa terasama, a žutom onu koja se nazire u poprečnoj ulici:
[/quote]E,па стварно!Па,ја стварно не знам зашто то радите.Молим све присутне на форуму да ми учините
да не сечете карте.Већ сам на ОНОМ форуму замолио да ако постоји могућност да се карте дају у комаду.Покушавам да видим континуитет ширења
Београда.Ако много тражим,ИЗВИЊАВАМ СЕ СВИМА.
Па,ја стварно не знам зашто то радите.Молим све присутне на форуму да ми учините да не сечете карте.Већ сам на ОНОМ форуму замолио да ако постоји могућност да се карте дају у комаду.Покушавам да видим континуитет ширења Београда.
У појединим бројевима Годишњака града Београда имаш текстове везане за тематику проширења града. Рецимо:
- Б. Максимовић, Развој Београда ван грађевинског рејона крајем XIX века (1968.г.);
- Х. Шабановић, Урбани развитак Београда од 1521. до 1688. године (1970.г.)
- Б. Стојановић, Путовања кроз историју и урбанизам Београда и Б. Максимовић, Критика урбанистичке перспективе Београда из 1948. године (1973.г.)
- С. Недић, Урбанистичко уређење Београда од 1886. до 1914. године и Б. Максимовић, Планско уређење приградске зоне великог града (1976.г.)
- Б. Максимовић, Вредности генералног плана Београда од 1923. године (1980.г.)
итд...
И како би се то још лепо рекло, "са старијом литературом".
Такође, доста тога може да се нађе у другим чланцима, рецимо оним који су везани за развој градског превоза, железнице...
Ово ми делује као веома могуће, али у том случају и једна и друга кућа не постоје, већ се на њиховом месту налазе оне вишеспратне бетонске зграде. Евентуално би можда, мистериозна кућа у другом плану могла бити у слепом "сокачету" иза бетонских солитера (које и данас постоји), али у то нисам сигуран... ово:
Ако неко има фотографије тог дела, можда би се могло видети да ли има такве куће са кратким хоризонталицама...
Но, мени ова кућа која је данас на том месту по облику основе изгледа као послератна...
I meni deluije kao posleratna.
Како да не. О томе најбоље говори анегдота са београдског бувљака... пардон, Отвореног тржног центра на Новом Београду.
У гужви тип у Версаћи оделу испод којег се види златна кајла, са златним Ролексом на руци и кључевима Аудија у шаци зауставља старијег господина:
"Извините, господине, Ви сте професор Петровић?"
"Да...?"
"Знао сам! Доста сте се променили, али препознао сам Вас по капуту! Ви сте ми пре двадесетак година предавали математику у гимназији... сећате се? Ја сам Марковић Зоран..."
"А, да, сећам те се... Увек си био слаб са математиком... Чиме се сад бавиш?"
"Па, ето... овде од Румуна купујем шрафове, плаћам динар комад, а онда их продајем по четири динара и од та три процента зараде сасвим лепо живим!"
Meni je jedna druga stvar pala na pamet.
Evo kako je ovaj kraj izgledao u to vreme:
E sad, da nije ova zgrada koja se nazire, a za koju smo držali da je u Sterijinoj, ustvari u Ulice Miše Vujića, koja je nekada postojala i bila paralelna sa Sterijinom?
Na sledećoj slici sam crvenom obeležio kuću sa terasama, a žutom onu koja se nazire u poprečnoj ulici:
[/quote]E,па стварно!Па,ја стварно не знам зашто то радите.Молим све присутне на форуму да ми учините
да не сечете карте.Већ сам на ОНОМ форуму замолио да ако постоји могућност да се карте дају у комаду.Покушавам да видим континуитет ширења
Београда.Ако много тражим,ИЗВИЊАВАМ СЕ СВИМА.
Toliko sam bistar da mi je tek sad sinulo - fudbalski klub se zvao "Jugoslavija" pre nego što je Kraljevina SHS promenila ime 1929. godine :)
У појединим бројевима Годишњака града Београда имаш текстове везане за тематику проширења града. Рецимо:
- Б. Максимовић, Развој Београда ван грађевинског рејона крајем XIX века (1968.г.);
- Х. Шабановић, Урбани развитак Београда од 1521. до 1688. године (1970.г.)
- Б. Стојановић, Путовања кроз историју и урбанизам Београда и Б. Максимовић, Критика урбанистичке перспективе Београда из 1948. године (1973.г.)
- С. Недић, Урбанистичко уређење Београда од 1886. до 1914. године и Б. Максимовић, Планско уређење приградске зоне великог града (1976.г.)
- Б. Максимовић, Вредности генералног плана Београда од 1923. године (1980.г.)
И како би се то још лепо рекло, "са старијом литературом".
Такође, доста тога може да се нађе у другим чланцима, рецимо оним који су везани за развој градског превоза, железнице...