Sjajna slika, prava je šteta što su ove dve zgrade pogođene za vreme bombardovanja. Možda nisu morale biti i srušene? Bio je to niz prelepih građevina.
Idejno rešenje Đorđa Andrejevića Kuna pod rednim brojem 2
Novi gradski grb bio je 1931. godine važna tema političkog, intelektualnog i umetničkog Beograda. Uslovima raspisivanja bavio se Stručni odbor, sa istoričarem Stanojem Stojanovićem na čelu. Radi definisanja likovnih aspekata grba, on je zatražio stručno mišljenje Bete Vukanović, Uroša Predića, Dragoslava Stojanovića, Živojina Lukića, Ilije Šobajića i Đorđa Čarapića, sekretara Kancelarije kraljevsjih ordena. Oni su izvodili skice u skladu sa idejama članiva odbora.
Na konkurs za grb javilo se 50 autora sa 56 grafičkih rešenja. Svojom jednostavnošću i poštovanjem zadatih elemenata najveću pažnju članova ocenjivačkog odbora privukle su tri varijante nacrta Đorđa Andrejevića Kuna. Odlučili su se za grb pod rednim brojem dva ovog autora, uz uvažavanje datih primedbi. Novčani deo nagrade iznosio je pet hiljada dinara. Druga nagrada dodeljena je zagrebačkoj slikarki Veri Bojničić, a pohvaljen je grb Beograđanina Dimitrija P. Mordinova.
Kun je smatrao da dobijanjem prve nagrade nije u potpunosti ustupio i svoja autorska prava na njegovo korišćenje. Sud Opštine je takav stav odbio, s obrazloženjem da „autor skice za grb nije autor ideje, ni pronalazač motiva i elemenata skice“… i da se može govoriti o „grafičkom izvođenju unapred postavljenog zadatka“.
Da li je moguće da su ovo požari nastali 6. i 7. aprila? Ko će ga znati...
Hvala za tačan datum.
Nemci su koristili mnogo zapaljivih bombi.
Negde na prethodnim stranama ima fotografija kontejnera sa zapaljivim bombama, koji pada baš na ovaj deo grada.
Fotografija je skenirana iz neke knjige (ima potpis na srpskom i engleskom).
Lepo se vidi deo od Dorćola do Studentskog trga. Samo što je u štampi zarotirana za 180 stepeni.
Da li je moguće da su ovo požari nastali 6. i 7. aprila? Ko će ga znati...
Hvala za tačan datum.
Nemci su koristili mnogo zapaljivih bombi.
Negde na prethodnim stranama ima fotografija kontejnera sa zapaljivim bombama, koji pada baš na ovaj deo grada.
Fotografija je skenirana iz neke knjige (ima potpis na srpskom i engleskom).
Lepo se vidi deo od Dorćola do Studentskog trga. Samo što je u štampi zarotirana za 180 stepeni.
Ovo je Kalis. U pozadini ugao Zmaja od Nocaja
Sjajna slika, prava je šteta što su ove dve zgrade pogođene za vreme bombardovanja. Možda nisu morale biti i srušene? Bio je to niz prelepih građevina.
Idejno rešenje Đorđa Andrejevića Kuna pod rednim brojem 2
Novi gradski grb bio je 1931. godine važna tema političkog, intelektualnog i umetničkog Beograda. Uslovima raspisivanja bavio se Stručni odbor, sa istoričarem Stanojem Stojanovićem na čelu. Radi definisanja likovnih aspekata grba, on je zatražio stručno mišljenje Bete Vukanović, Uroša Predića, Dragoslava Stojanovića, Živojina Lukića, Ilije Šobajića i Đorđa Čarapića, sekretara Kancelarije kraljevsjih ordena. Oni su izvodili skice u skladu sa idejama članiva odbora.
Na konkurs za grb javilo se 50 autora sa 56 grafičkih rešenja. Svojom jednostavnošću i poštovanjem zadatih elemenata najveću pažnju članova ocenjivačkog odbora privukle su tri varijante nacrta Đorđa Andrejevića Kuna. Odlučili su se za grb pod rednim brojem dva ovog autora, uz uvažavanje datih primedbi. Novčani deo nagrade iznosio je pet hiljada dinara. Druga nagrada dodeljena je zagrebačkoj slikarki Veri Bojničić, a pohvaljen je grb Beograđanina Dimitrija P. Mordinova.
Kun je smatrao da dobijanjem prve nagrade nije u potpunosti ustupio i svoja autorska prava na njegovo korišćenje. Sud Opštine je takav stav odbio, s obrazloženjem da „autor skice za grb nije autor ideje, ni pronalazač motiva i elemenata skice“… i da se može govoriti o „grafičkom izvođenju unapred postavljenog zadatka“.
Oво је угао Џорџа Вашингтона и Деспота Стевана Лазаревића...
Препознао сам локацију по овом попречном зиду, калкану...
Данас исто то...
Исти се калкан види лево на две предратне слике Ристе Марјановића...
Овде се види и онај први, на слици сасвим лево...
А забат прочеља овде...
А на слици десно налазила се кафана Трпковић која се разрушена назире иза немачких војника.
Интересантно је да са истог места имамо и ову фотографију недавно објављену овде која није до сад била прокоментарисана...
Као и једну врло давно поставану али из бомбадовања 1944, сликану практично на истом месту, али ниже, пре угла ових двеју улица ...
Јесте Београд...
Поздрав господину Јуришићу!
evo jos jedne iz blizine raskrnice da se podsetimo
Na poleđini piše 8-4-1941.
Da li je moguće da su ovo požari nastali 6. i 7. aprila? Ko će ga znati...
Hvala za tačan datum.
Nemci su koristili mnogo zapaljivih bombi.
Negde na prethodnim stranama ima fotografija kontejnera sa zapaljivim bombama, koji pada baš na ovaj deo grada.
Fotografija je skenirana iz neke knjige (ima potpis na srpskom i engleskom).
Lepo se vidi deo od Dorćola do Studentskog trga. Samo što je u štampi zarotirana za 180 stepeni.
БЕОГРАД, 1914.
Телеграфски и телефонски механичари и монтери, испред старе телефонске централе у Косовској улици.
Pošta na železničkoj stanici.
Izvinjavan se ako su bile ove fotografije
Na poleđini piše 8-4-1941.
Da li je moguće da su ovo požari nastali 6. i 7. aprila? Ko će ga znati...
Hvala za tačan datum.
Nemci su koristili mnogo zapaljivih bombi.
Negde na prethodnim stranama ima fotografija kontejnera sa zapaljivim bombama, koji pada baš na ovaj deo grada.
Fotografija je skenirana iz neke knjige (ima potpis na srpskom i engleskom).
Lepo se vidi deo od Dorćola do Studentskog trga. Samo što je u štampi zarotirana za 180 stepeni.
http://img27.imageshack.us/img27/4299/q077.jpg