Donja je prepoznatljiva ali zgrade su pretrpele teske infarkte i verovatno vecina njih danas ne postoji kao restorirane. Rusevine su krajnje deprimirajuce, vise od slika vesanih ili kolone nasih ratnih zarobljenika [ = ti prvo razrusis grad, pa vesas vine i nevine i jos uz to masovno streljas - ali to se tada smatralo krajnje logicnim postupkom, i ljudi jesu patili ali se nisu iscudjivali zbog toga. Ali koliko je to zaista logicno - ako cak zanemarimo na trenutak brutalnost svega toga ? ].
Apstrahujmo materjalne ljudske ugovore i dogovore - tu je ljudsko sporazumevanje eksplicitno. Medjutim, ljudi medjusobno opste konvencionalnim znacima komunikacije. Upravo na osnovu toga, nastalo je besmisleno uverenje da se oni time i sporazumevaju. A to i jeste centralni problem. Jer u osnovi, svako pripisuje drugome ono sto on sam oseca, i to je sve.
Problemi se pripisuju 'rezimskim autokratijama'. Ali brakovi i ljubavi ne propadaju usled rezimskih totalitarizama, ratova - naprotiv. I zato je sve na ovim slikama i bilo moguce i otuda skoro indiferentan odnos gradjanstva prema razaranju. Proslost je uvek brza od danasnjice. To i zahteva od nas da odbacimo proslost i stvarnost konacno shvatimo kao javu.
Možda ruševine Pošte na početku Makedonske ulice (do kafane Kolarac, na Trgu)
Ako se neko bude setio ove lokacije, bio bih mu zahvalan sa odgonetanjem. Meni liči na kraj oko Zelenog venca, ali i kraj oko Drinčićeve. Oba ova kraja grada bili su meta jakih razaranja i 1941. i 1944 godine.
Kuća Drage Šreplović, ugao Kumanovske i Bulevara Kralja Aleksandra. Kuća je fascinantno "zakrpljena", čak i dozidana i stoji i danas. Projektovao ju je poznati beogradski arhitekta Branislav Marinković i predstavlja njegovo vrhunsko ostvarenje van manira moderne...
НИКОЛИЋ, Миладин К. Расински
(око 1880-те, Смедерево - 15. XII 1940-те, Крушевац),
Песник и уметник. Псеудоним: Огњени песник, Расински М. К.., НИК, М. К. Н., М. К. Н. – Расински, Расински, Рас-, М. Расински. Потомак, по женској линији, знаменитог српског устаника Стојана, сина кнеза Милића Томића (око 1740-те). Име веома присутно у периодици с краја 19. и почетка 20. века. Бавио се и новинарством. После смрти оца, у шестој години, с мајком живео у Јагодини и Крушевцу. У Крушевцу завршио VI р. гимназије и ту често боравио. Кум при крштењу био му је знаменити Драгиша Васић, књижевник. Био порезник (1910-те), али се убрзо посветио књижевном раду. Издржавао се писањем и рецитовањем песама наших и страних аутора. Године 1938. држао је књижевно-уметничке часове у средњим, стручним и основним школама у Руми, Сремској Митровици, Шапцу, Ваљеву, Крагујевцу, Пожаревцу, Великом Градишту, Зајечару и Неготину. Живео је највише у Београду и Крушевцу. За време Првог светског рата издавао је у Крушевцу Телеграме са бојишта. Због епа Борба на Церу Аустријанци су га извели на војни суд и спровели у логор Нађмеђер па Нежидер. Писао песме, некрологе и чланке из књижевности. Прву песму, Отаџбини, објавио је у часопису Збирка (године 1897-ме). На Радио Београду интерпретирао дела из наше и стране књижевности.
Текст:
Пријатељу Смодлаки, Београд
Добро нам дош'о! чекасмо те дуго, па да ли нам носиш лепше време друго, дајеш ли нам наде да ће скорим бити, и хоће л' се криза кадгод одгодити!
Да ли је ово данас уопште могуће лоцирати, наћи било какав траг? Колико схватам, затрпано је, раскопано...?
Česma jeste aljkavo i primitivno zatrpana, i toliko stručno da i danas ima vode okolo.
Probacu da je fotografisem onu gomilu šuta nabacanog preko i postavim ovde sliku..
Evo tačne lokacije..
.
Interesantno je to da se na tom zemljistu za sada niko nije usudio da zida.
Nisam stručan za hidrologiju, ali mislim da nisu dobro kaptirali glavni tok... Zato se voda uvek pojavi okolo.
Inače, celi taj kraj su zauzeli "Novoskladani" sa velikim neukusnim gradjevinama....
Да ли је ово данас уопште могуће лоцирати, наћи било какав траг? Колико схватам, затрпано је, раскопано...?
Donja je prepoznatljiva ali zgrade su pretrpele teske infarkte i verovatno vecina njih danas ne postoji kao restorirane. Rusevine su krajnje deprimirajuce, vise od slika vesanih ili kolone nasih ratnih zarobljenika [ = ti prvo razrusis grad, pa vesas vine i nevine i jos uz to masovno streljas - ali to se tada smatralo krajnje logicnim postupkom, i ljudi jesu patili ali se nisu iscudjivali zbog toga. Ali koliko je to zaista logicno - ako cak zanemarimo na trenutak brutalnost svega toga ? ].
Apstrahujmo materjalne ljudske ugovore i dogovore - tu je ljudsko sporazumevanje eksplicitno. Medjutim, ljudi medjusobno opste konvencionalnim znacima komunikacije. Upravo na osnovu toga, nastalo je besmisleno uverenje da se oni time i sporazumevaju. A to i jeste centralni problem. Jer u osnovi, svako pripisuje drugome ono sto on sam oseca, i to je sve.
Problemi se pripisuju 'rezimskim autokratijama'. Ali brakovi i ljubavi ne propadaju usled rezimskih totalitarizama, ratova - naprotiv. I zato je sve na ovim slikama i bilo moguce i otuda skoro indiferentan odnos gradjanstva prema razaranju. Proslost je uvek brza od danasnjice. To i zahteva od nas da odbacimo proslost i stvarnost konacno shvatimo kao javu.
Možda ruševine Pošte na početku Makedonske ulice (do kafane Kolarac, na Trgu)
Ako se neko bude setio ove lokacije, bio bih mu zahvalan sa odgonetanjem. Meni liči na kraj oko Zelenog venca, ali i kraj oko Drinčićeve. Oba ova kraja grada bili su meta jakih razaranja i 1941. i 1944 godine.
Kuća Drage Šreplović, ugao Kumanovske i Bulevara Kralja Aleksandra. Kuća je fascinantno "zakrpljena", čak i dozidana i stoji i danas. Projektovao ju je poznati beogradski arhitekta Branislav Marinković i predstavlja njegovo vrhunsko ostvarenje van manira moderne...
НИКОЛИЋ, Миладин К. Расински
(око 1880-те, Смедерево - 15. XII 1940-те, Крушевац),
Песник и уметник. Псеудоним: Огњени песник, Расински М. К.., НИК, М. К. Н., М. К. Н. – Расински, Расински, Рас-, М. Расински. Потомак, по женској линији, знаменитог српског устаника Стојана, сина кнеза Милића Томића (око 1740-те). Име веома присутно у периодици с краја 19. и почетка 20. века. Бавио се и новинарством. После смрти оца, у шестој години, с мајком живео у Јагодини и Крушевцу. У Крушевцу завршио VI р. гимназије и ту често боравио. Кум при крштењу био му је знаменити Драгиша Васић, књижевник. Био порезник (1910-те), али се убрзо посветио књижевном раду. Издржавао се писањем и рецитовањем песама наших и страних аутора. Године 1938. држао је књижевно-уметничке часове у средњим, стручним и основним школама у Руми, Сремској Митровици, Шапцу, Ваљеву, Крагујевцу, Пожаревцу, Великом Градишту, Зајечару и Неготину. Живео је највише у Београду и Крушевцу. За време Првог светског рата издавао је у Крушевцу Телеграме са бојишта. Због епа Борба на Церу Аустријанци су га извели на војни суд и спровели у логор Нађмеђер па Нежидер.
Писао песме, некрологе и чланке из књижевности. Прву песму, Отаџбини, објавио је у часопису Збирка (године 1897-ме). На Радио Београду интерпретирао дела из наше и стране књижевности.
Текст:
Пријатељу Смодлаки,
Београд
Добро нам дош'о!
чекасмо те дуго,
па да ли нам носиш
лепше време друго,
дајеш ли нам наде
да ће скорим бити,
и хоће л' се криза
кадгод одгодити!
М. К. Николић Расински
6/VI 932. Београд.
Поздрав мом пријатељу и земљаку!
Да ли је ово данас уопште могуће лоцирати, наћи било какав траг? Колико схватам, затрпано је, раскопано...?
Česma jeste aljkavo i primitivno zatrpana, i toliko stručno da i danas ima vode okolo.
Probacu da je fotografisem onu gomilu šuta nabacanog preko i postavim ovde sliku..
Evo tačne lokacije..
.
Interesantno je to da se na tom zemljistu za sada niko nije usudio da zida.
Nisam stručan za hidrologiju, ali mislim da nisu dobro kaptirali glavni tok... Zato se voda uvek pojavi okolo.
Inače, celi taj kraj su zauzeli "Novoskladani" sa velikim neukusnim gradjevinama....
Зграде Персиде Миленковић.