Сигурно нешто касније, током окупације: не виде се куполе хотела "Петроград", хотел "Вашингтон" је са закрпљеним калканским зидовима и малим приземним делом порушеног крила, закрпљене дворишне фасаде зграда из Босанске, велика зграда на Обилићевом венцу измалтерисана (до недавно је стајао тај "окупациони" карактеристични сиромашни малтер)... за даљу елаборацију можда би био згодан скен у нешто мало јачој резолуцији...
2) На двориште кафане Знак питања настављало се двориште које је излазило на Јеленску (Иван Бегову) улицу. У том дворишту се налазила кућа видарке Ћира Мане, односно њеног сина Ећим Томе. Ту кућу је од Томе купио Хаџи Никола Брзак. Затим је ову кућу, 1841, купио кнез Михаило. По повратку у Србију, 1859, кнез је кућу срушио и саградио нову за своје приватне потребе. Домоуправитељ те куће је био Анастас Јовановић.
Gavrilo, sjajna analiza... A da li se zna nešto više o ovoj novoj kući knez Mihaila, i da li neko ima fotku...?
[quote=mzupanc Ne bih voleo da ovde dođe do ćiriličnog etničkog čišćenja. Ja pišem ovo i ovako iz srpskog inata! Lični izbor! Tako jedino hoću! Može biti da sam zbog toga manje Srbin ali ne može biti da sam zbog toga manje ćovek! Ljuti me ta ćirilično - latinična prozivka! Lepo molim da se ne zadevamo oko toga! Toliko o tome!
[/quote]
Ууууууу!
Мора да те је неко нагазио у превозу, брате.
Толико једа изједаред.
Ко ти брани, пиши, писмен си човек.
Мада понекад у брзини помешаш ч и ћ.
Саааамо мааало стааааложеееенијееее!
Што се тиче алкохола, нисам антиалкохоличар. Све сос меру, што рече неки књижевни јунак.
Само мислим да њиме не треба да се маше у свакој, па и непримереној, прилици или на неодговарајућем месту.
Седнеш, пијеш ко човек, уживаш, уредно платиш и гледаш своја посла.
Мислим да су те усмене (како ли се каже на латинском....?) ствари: уживање у јелу, лепим пићима, разговору са пријатељима ииииии, шта ли беше оно четврто???, ма нема везе, да су то личне, интимне ствари са којима се не маше около, не потенцирају се, не треба се нешто хвалити њима. Просто то су ствари које се међу пријатељима подразумевају.
Они који наздрављају преко шест столова и гласно наручују пиће људима у четвртом сепареу (само за друштво у ћошку) ваљда имају неки проблем. Наравно свој проблем, тако да не бих више о томе.
Evo jedne zanimljive kuće. Ukoliko bismo poverovali čak i nekim novijim publikacijama na temu arhitektonskog nasleđa našeg grada, ona bi trebalo da još uvek postoji. Međutim, nalazila se na adresi Kneza Miloša 75, a tu je danas ambasada Australije. Da li se neko seća ove kuće, i da li zna kada je porušena (da li prilikom izgradnje ambasade ili je i nakon toga još uvek postojala tu negde, možda pored, iza)???
Verujem da g. Gajić možda zna nešto više, budući da je u pitanju Savski venac?
Чини ми се да је Анастас имао кућу и иза Ичкове куће, односно кафане ?, која је лицем излазила на Иван Бегову. Негде ми у памети стоји да је то ова кућа, снимљена са дворишне стране. Мислим да је са овог балкона снимљена она слика на којој се види пролаз између Ичкове (Брзакове) куће и Јелена, на којој се види ћошак Саборне цркве, врх чесме у Краља Петра и ћошак Возаревићеве књижаре (?). Нисам потпуно сигуран, па ћу проверити код куће.
Тамо му је био атеље, на углу са Чубрином улицом. Потражићу, мислим да имам у некој монографији са тим објашњењем.
Сигурно нешто касније, током окупације: не виде се куполе хотела "Петроград", хотел "Вашингтон" је са закрпљеним калканским зидовима и малим приземним делом порушеног крила, закрпљене дворишне фасаде зграда из Босанске, велика зграда на Обилићевом венцу измалтерисана (до недавно је стајао тај "окупациони" карактеристични сиромашни малтер)... за даљу елаборацију можда би био згодан скен у нешто мало јачој резолуцији...
... eh, kakva je to lepota bila ...
... Dobro jutro :) ...
Срушен у бомбардовању током Другог светског рата.
А онда мало фолклора
Колико да се освежите ујутру.
2) На двориште кафане Знак питања настављало се двориште које је излазило на Јеленску (Иван Бегову) улицу. У том дворишту се налазила кућа видарке Ћира Мане, односно њеног сина Ећим Томе. Ту кућу је од Томе купио Хаџи Никола Брзак. Затим је ову кућу, 1841, купио кнез Михаило. По повратку у Србију, 1859, кнез је кућу срушио и саградио нову за своје приватне потребе. Домоуправитељ те куће је био Анастас Јовановић.
Gavrilo, sjajna analiza... A da li se zna nešto više o ovoj novoj kući knez Mihaila, i da li neko ima fotku...?
Нажалост, немам никаквих илустративних докумената.
[/quote]
Ууууууу!
Мора да те је неко нагазио у превозу, брате.
Толико једа изједаред.
Ко ти брани, пиши, писмен си човек.
Мада понекад у брзини помешаш ч и ћ.
Саааамо мааало стааааложеееенијееее!
Што се тиче алкохола, нисам антиалкохоличар. Све сос меру, што рече неки књижевни јунак.
Само мислим да њиме не треба да се маше у свакој, па и непримереној, прилици или на неодговарајућем месту.
Седнеш, пијеш ко човек, уживаш, уредно платиш и гледаш своја посла.
Мислим да су те усмене (како ли се каже на латинском....?) ствари: уживање у јелу, лепим пићима, разговору са пријатељима ииииии, шта ли беше оно четврто???, ма нема везе, да су то личне, интимне ствари са којима се не маше около, не потенцирају се, не треба се нешто хвалити њима. Просто то су ствари које се међу пријатељима подразумевају.
Они који наздрављају преко шест столова и гласно наручују пиће људима у четвртом сепареу (само за друштво у ћошку) ваљда имају неки проблем. Наравно свој проблем, тако да не бих више о томе.
Verujem da g. Gajić možda zna nešto više, budući da je u pitanju Savski venac?
Помоћ пријатеља: ово је Кнез Милетина (Деспота Стефана, 29. новембра)
Тамо му је био атеље, на углу са Чубрином улицом. Потражићу, мислим да имам у некој монографији са тим објашњењем.