Има још једна зврчка са фотографијама у боји.
Чини ми се да фотографи нису успели да направе позитиве у боји, на папиру, све до Другог светског рата. Колико се сећам није било ни рол филмова за снимање у боји све до пред рат. Изгледа да су прве такве филмове направили они из АГФЕ, Немци, и одмах снимили, кога? па фирера. Тако сам читао у једној књизи из историје, која је репродуковала такве снимке.
А како су људи гледали Аутохром снимке?
Снимало се на стаклене плоче, и одмах је прављен позитив, као полароид. За гледање снимака је постојао специјални портабл пројектор, који је имао огледало, које је обрнути снимак окретало на прави изглед:
Ево како је изгледао "пројектор"
Наравно, када сам рекао да нису израђивани позитиви, мислио сам да фотографи нису правили слике у боји као данас.
Слике у боји су иначе репродуковане литографским поступком, у књигама и часописима.
Видео сам презентацију Музеја Alberta Kahna, и књиге коју су издали. Лепе слике.
Књига је око 30 долара, а унутра ко зна шта има. Мачка у џаку.
Хвала ти, у сваком случају, за линк.
ПС
Ах, да! Постојао је још један начин гледања аутохром снимака на стаклу.
Ако их окачите у прозор, тако да сунчева светлост пролази кроз стакло:
Има још једна зврчка са фотографијама у боји.
Чини ми се да фотографи нису успели да направе позитиве у боји, на папиру, све до Другог светског рата. Колико се сећам није било ни рол филмова за снимање у боји све до пред рат. Изгледа да су прве такве филмове направили они из АГФЕ, Немци, и одмах снимили, кога? па фирера. Тако сам читао у једној књизи из историје, која је репродуковала такве снимке.
Ја сам пронашао у једној београдској колекцији Агфа LEICA дија филм са десетак кадрова снимљених око 1940. (у Београду). Што ће рећи да је било филмова и поступака за "процесуирање", и то чак и за обичне смртнике.
Међутим, колор фотографије са тог или каквог другог филма нисам пронашао. Биће да су оне ипак дошле много касније, а изгледа да је исти случај био и са колор-негатив филмом.
Рол филм? Мислиш онај смотан на калем за различите формате 4x6, 6x6, 6x9?
O.K. verovatno se radi i o vremenskoj razlici od jedno desetak godina, mada malo zbunjuje što se na (starijoj) crno-beloj fotografiji vidi uredno kamenom popločan trotoar, za razliku od (meni) nedefinisane podloge na fotki u boji ...
... elem, ovo sve pričam ne zato što vam ne verujem, već zato što su dobri ćevapčići nažalost postali prava retkost u čaršiji ovdašnjoj, tako da sa zahvalnošću primam ovu informaciju, koju ću rado veoma brzo proveriti - možda to učinimo i svi zajedno ? ...
Одлична идеја.
Надам се да ће да се "прими" по форуму...
Узгред, све се нешто мислим да се на исти начин на који се ћевапчићи данас праве, прави и сировина/тесто за хлеб и пециво (централна фабрика, па још замрзавано па одмрзавано, па печено у микроталасној)...
Rekonstrukcija, naravno.U istom filmu postoji i scena u kojoj SKOJ-evke "vrše prepad" na kiosk sa štampom i spaljuju nekoliko primeraka "Novog vremena".
Navodno je i poznati snimak dizanja u vazduh pruge i kompozicije natovarene nemačkim tenkovima takođe rekosntruisan posle rata.
I na snimanjima "partizanskih" filmova je stradalo sve i svašta...
Оно што је посебно занимљиво јесте да је, према речима неких старијих људи које сам познавао (понеки од њих су били "учесници и сведоци") заиста било разноразних група у то смутно окупационо време: анархиста, комуниста, али и једноставно омладине која се није мирила са "поретком", но није нужно била везана за неку партију или организацију. Понеки од њих заиста јесу чинили диверзије. Тврди се да је једна од таквих истинских диверзија била паљевина (сада срушене) гараже у Рузвелтовој улици која је служила у сврхе гаражирања немачких камиона.
Негде сам прочитао да је поприлична одмазда током окупације настала када су убијена два лика из специјалне полиције, 1942. године: Космајац и Обрад Залад.
Чини ми се да данас тек предстоји валоризација овог периода наше историје, посматрана кроз призму историјске објективности и анализе свега што се дешавало у то доба.
Turska posada u Beogradskoj tvrđavi
Pedeset banki
London 1952.
Ovu fotku u pristojnoj rezoluciji tražim odavno! Fala!
... Kolarčeva koju sam netom postovao, nije odavde 8) ... već http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=52255249&postcount=15211 ...
Kakav sitničar?!
Parobrodsko društvo, sednica na brodu, Mata Jovanović, bankar, treći s leva Isak Bajloni
http://www.albert-kahn.fr/archives-de-la-planete/mappemonde/europe/serbie/ Cheers
Нема на чему, пријатељу Булвита!
Има још једна зврчка са фотографијама у боји.
Чини ми се да фотографи нису успели да направе позитиве у боји, на папиру, све до Другог светског рата. Колико се сећам није било ни рол филмова за снимање у боји све до пред рат. Изгледа да су прве такве филмове направили они из АГФЕ, Немци, и одмах снимили, кога? па фирера. Тако сам читао у једној књизи из историје, која је репродуковала такве снимке.
А како су људи гледали Аутохром снимке?
Снимало се на стаклене плоче, и одмах је прављен позитив, као полароид. За гледање снимака је постојао специјални портабл пројектор, који је имао огледало, које је обрнути снимак окретало на прави изглед:
Ево како је изгледао "пројектор"
Наравно, када сам рекао да нису израђивани позитиви, мислио сам да фотографи нису правили слике у боји као данас.
Слике у боји су иначе репродуковане литографским поступком, у књигама и часописима.
Видео сам презентацију Музеја Alberta Kahna, и књиге коју су издали. Лепе слике.
Књига је око 30 долара, а унутра ко зна шта има. Мачка у џаку.
Хвала ти, у сваком случају, за линк.
ПС
Ах, да! Постојао је још један начин гледања аутохром снимака на стаклу.
Ако их окачите у прозор, тако да сунчева светлост пролази кроз стакло:
Има још једна зврчка са фотографијама у боји.
Чини ми се да фотографи нису успели да направе позитиве у боји, на папиру, све до Другог светског рата. Колико се сећам није било ни рол филмова за снимање у боји све до пред рат. Изгледа да су прве такве филмове направили они из АГФЕ, Немци, и одмах снимили, кога? па фирера. Тако сам читао у једној књизи из историје, која је репродуковала такве снимке.
Ја сам пронашао у једној београдској колекцији Агфа LEICA дија филм са десетак кадрова снимљених око 1940. (у Београду). Што ће рећи да је било филмова и поступака за "процесуирање", и то чак и за обичне смртнике.
Међутим, колор фотографије са тог или каквог другог филма нисам пронашао. Биће да су оне ипак дошле много касније, а изгледа да је исти случај био и са колор-негатив филмом.
Рол филм? Мислиш онај смотан на калем за различите формате 4x6, 6x6, 6x9?
Trubači ili kako smo ih mi na Čuburi zvali - Dumpetari, pojavili su se koju godinu kasnije! Do tada, ovakvi su bili glavni!
Управо - "трубачи" као измишљена "древна српска музичка традиција".
Фалсификат који је постао легалан.
O.K. verovatno se radi i o vremenskoj razlici od jedno desetak godina, mada malo zbunjuje što se na (starijoj) crno-beloj fotografiji vidi uredno kamenom popločan trotoar, za razliku od (meni) nedefinisane podloge na fotki u boji ...
Да није ретуш?
... elem, ovo sve pričam ne zato što vam ne verujem, već zato što su dobri ćevapčići nažalost postali prava retkost u čaršiji ovdašnjoj, tako da sa zahvalnošću primam ovu informaciju, koju ću rado veoma brzo proveriti - možda to učinimo i svi zajedno ? ...
Одлична идеја.
Надам се да ће да се "прими" по форуму...
Узгред, све се нешто мислим да се на исти начин на који се ћевапчићи данас праве, прави и сировина/тесто за хлеб и пециво (централна фабрика, па још замрзавано па одмрзавано, па печено у микроталасној)...
Rekonstrukcija, naravno.U istom filmu postoji i scena u kojoj SKOJ-evke "vrše prepad" na kiosk sa štampom i spaljuju nekoliko primeraka "Novog vremena".
Navodno je i poznati snimak dizanja u vazduh pruge i kompozicije natovarene nemačkim tenkovima takođe rekosntruisan posle rata.
I na snimanjima "partizanskih" filmova je stradalo sve i svašta...
Оно што је посебно занимљиво јесте да је, према речима неких старијих људи које сам познавао (понеки од њих су били "учесници и сведоци") заиста било разноразних група у то смутно окупационо време: анархиста, комуниста, али и једноставно омладине која се није мирила са "поретком", но није нужно била везана за неку партију или организацију. Понеки од њих заиста јесу чинили диверзије. Тврди се да је једна од таквих истинских диверзија била паљевина (сада срушене) гараже у Рузвелтовој улици која је служила у сврхе гаражирања немачких камиона.
Негде сам прочитао да је поприлична одмазда током окупације настала када су убијена два лика из специјалне полиције, 1942. године: Космајац и Обрад Залад.
Чини ми се да данас тек предстоји валоризација овог периода наше историје, посматрана кроз призму историјске објективности и анализе свега што се дешавало у то доба.