Ono što je Kasini - P. Kasina, meni bio Vardar! Prvi put jeo ćevape za svoje svojcijate pare!
Пошто се не сећам Вардара - много сам млађи него ти - морам да те питам какав је био у доба твоје младости. Кажу да је после рата пропао, а посебно у поређењу са луксузом из најславнијих дана, када је био један од првих ресторана у граду.
О да, баш тако... Узгред, Путниче, да ли знаш где је била "Слобода"? Има једна плоча која је снимљена у част отварања (или већ некакву част) "Слободе"... Неко ми је поменуо да је то било негде на месту данашње Електродистрибуције, односно Београђанке у Масариковој... Шта кажу твоји ћитапи?
Једина Слобода коју сам нашао је у Вишњици (1937), а то вероватно није та са плочом. Било је неколико Слога...
Ono što je Kasini - P. Kasina, meni bio Vardar! Prvi put jeo ćevape za svoje svojcijate pare!
Пошто се не сећам Вардара - много сам млађи него ти - морам да те питам какав је био у доба твоје младости. Кажу да је после рата пропао, а посебно у поређењу са луксузом из најславнијих дана, када је био један од првих ресторана у граду.
Pa nisi baš golobrad ali znaš da je bio na vrhu uklete Mitićeve rupe. Bio je iznutra krečen rezeda, prevučen valjkom sa krupnim cinkovanim šarama, stolnjaci su bili bušni od pikavaca ali pristojni, izlozi muvlje upljuvani, prolaznici su poluravnodušno snimali situaciju u enterijeru, kad je izjutra neko upadao uz dva ili tri stepenika, napravio bi grdnu senku, publika šarolika - raznoklasni drugovi i kojekakvi studenti, kelneri ugodno mrzovoljni a roštilj je bio na ugalj, miris se širio po mojoj gimnaziji, ulazio čak i u podrum gde je bila nešto kao fiskulturna, ma odličan roštilj odličan, odličan...ma, nemam reči za taj roštilj! Ih, da je ima, pa da odemo i bez tog Mijata! Čisto da se napafirmišemo dimom.
a roštilj je bio na ugalj, miris se širio po mojoj gimnaziji, ulazio čak i u podrum gde je bila nešto kao fiskulturna, ma odličan roštilj odličan, odličan...ma, nemam reči za taj roštilj! Ih, da je ima, pa da odemo i bez tog Mijata! Čisto da se napafirmišemo dimom.
Neću da reklamiram, ali čevapi su sada izvanredni, ali stvarno izvanredni u Orašcu. Na ugalj, odležali, baš kako valja.
a roštilj je bio na ugalj, miris se širio po mojoj gimnaziji, ulazio čak i u podrum gde je bila nešto kao fiskulturna, ma odličan roštilj odličan, odličan...ma, nemam reči za taj roštilj! Ih, da je ima, pa da odemo i bez tog Mijata! Čisto da se napafirmišemo dimom.
Neću da reklamiram, ali čevapi su sada izvanredni, ali stvarno izvanredni u Orašcu. Na ugalj, odležali, baš kako valja.
Ma, nesumnjvo Orašac, ja tu dovodim strane strance na sigurno!
Kad smo kod te teme, gde bi ova mogla da bidne?
Сада када знам локацију, могу да кажем да је фотографија настала 22.5.1938, за време одржавања великих ауто мото трка на Дорћолу. Стартно-циљна линија се налазила мало напред, пре Цара Уроша, па је и разумљива ова гужва испред Дарданела.
Moze li mi neko reci koji je pravi naziv one „hemingvejevske” ribarske kolibe pored Dunava, izmedju podvoznjaka u Tadeusa Koscuskog i Kajakaskog kluba „Dorcol”, koja je prestala da postoji izgradnjom naselja „25. maj”?
Da li je to bio „Saran”? Secam se, da je odatle, sezdesetih godina, dok su tu bile pescane dine, Aca Skela prevozio narod preko, na kupanje...
Moza neko u svojoj kolekciji ima sacuvanu neku fotku tog priobalnog dela, mozda „Tikvare” ili sl...?
Ono što je Kasini - P. Kasina, meni bio Vardar! Prvi put jeo ćevape za svoje svojcijate pare!
Пошто се не сећам Вардара - много сам млађи него ти
Princig, austro konzul i Vladan Đorđević
Pera Kiki. trgovac i dobrotvor
Anastas Jovanović
О да, баш тако... Узгред, Путниче, да ли знаш где је била "Слобода"? Има једна плоча која је снимљена у част отварања (или већ некакву част) "Слободе"... Неко ми је поменуо да је то било негде на месту данашње Електродистрибуције, односно Београђанке у Масариковој... Шта кажу твоји ћитапи?
Једина Слобода коју сам нашао је у Вишњици (1937), а то вероватно није та са плочом. Било је неколико Слога...
Ono što je Kasini - P. Kasina, meni bio Vardar! Prvi put jeo ćevape za svoje svojcijate pare!
Пошто се не сећам Вардара - много сам млађи него ти
Pa nisi baš golobrad ali znaš da je bio na vrhu uklete Mitićeve rupe. Bio je iznutra krečen rezeda, prevučen valjkom sa krupnim cinkovanim šarama, stolnjaci su bili bušni od pikavaca ali pristojni, izlozi muvlje upljuvani, prolaznici su poluravnodušno snimali situaciju u enterijeru, kad je izjutra neko upadao uz dva ili tri stepenika, napravio bi grdnu senku, publika šarolika - raznoklasni drugovi i kojekakvi studenti, kelneri ugodno mrzovoljni a roštilj je bio na ugalj, miris se širio po mojoj gimnaziji, ulazio čak i u podrum gde je bila nešto kao fiskulturna, ma odličan roštilj odličan, odličan...ma, nemam reči za taj roštilj! Ih, da je ima, pa da odemo i bez tog Mijata! Čisto da se napafirmišemo dimom.
Neću da reklamiram, ali čevapi su sada izvanredni, ali stvarno izvanredni u Orašcu. Na ugalj, odležali, baš kako valja.
Neću da reklamiram, ali čevapi su sada izvanredni, ali stvarno izvanredni u Orašcu. Na ugalj, odležali, baš kako valja.
Ma, nesumnjvo Orašac, ja tu dovodim strane strance na sigurno!
Kad smo kod te teme, gde bi ova mogla da bidne?
Da li je to bio „Saran”? Secam se, da je odatle, sezdesetih godina, dok su tu bile pescane dine, Aca Skela prevozio narod preko, na kupanje...
Moza neko u svojoj kolekciji ima sacuvanu neku fotku tog priobalnog dela, mozda „Tikvare” ili sl...?