Оргиналан аутријски топ (са високом трајекторијом). Текст је: Capitulation of the Turkish garrison in Belgrade, 1717. Foreground: the 'Howitzer of Belgrade,' bronze, by Leopold Halil, Vienna, 1714. The 17 cm caliber howitzer was used during Prince Eugene of Savoy's siege of Belgrade in 1717.
Мени је на ове две слике занимљиво да иако их дели више од 20 година (а можда и 30, прва је из средине 1920их а друга са самог краја 19. века) стабла дрвореда су исте висине. То ће бити највероватније стога што је дрворед пострадао током окупације када је, поред осталих, владала и несташица огрева.
Од 18. до 26. фебруара о.г.[1934], на Техничком факултету Универзитета у Београду, Радио клуб Београд приредио је I Југословенску радио - изложбу, која је имала великог успеха и била врло добро посећена.
На изложби су биле заступљене следеће радио-фирме: Коста Николићи друг, Живан Илић, Супер-радио, Костић К. Д., Сатурн и Радиотон, која је фирма поред радио апарата, изложила и најновије америчке делове и цеви.
Београдска радиостаница, поред разних изложених интересантних објеката, графикона и слика, изградила је мали студио, из кога су могли да говоре посетиоци радио изложбе.
Управа поштаи телеграфа ставила је на расположење из свогМузејазнатан број интересантних објеката: радио апарата, собних антена, цеви и делова који су били изложени у одељку под насловом ,,Историjски развој радиофоније“.
Загребачка радиостаница је изложила модел нове станице, као и емисионе и модулационе цеви, које су први пут код нас прорадиле 1926. године.
Изложене су биле и војне радиостанице: једна авионска и неколико малих, пољских, преносног типа.
Фирме: Геца Кон и Пеликан изложиле су литературу на нашем и страним језицима. Морамо приметити, да је број књига на нашеш језику био врло ограничен.
Апаратски радови били су изложени у лепом броју, и то почев од највећих апарата од 12 и 10 цеви са директним прикључком на електричну мрежу, и батеријских пријемника од 3, 2 и 1 цеви, па до детекторских апарата, звучника, микрофона и трансформатора.
Жири, састављен од г. г. инжињера Павла Васића, Александра Дамјановића, Вилима Месароша, и Павла Меламеда, имао је тежак задатак да од великог броја добрих радова одабере оне, које треба наградити.
За аматерске радове свега је додељено 14 награда о чему су објавили: „Правда“ и „Политика“ од 28. фебруара о. г. и „Радио Београд“ у броју 9 од 25. фебруара о. г., и то:
3 почасне награде,
2 прве награде,
2 друге награде,
1 трећа награда,
2 аматера су награђена цевима „Арктурус“,
2 аматера су похваљена, и
2 аматера су добила, као награду, радио цев „пектоду“ и трансформатор ниске фреквенције.
Морамо прибележити, да се између награђених (друга награда — 300 дин), налази и г. Иван Михаиловић - Блуме, техничар Управе пошта и телеграфа, који је изложио саграђени батеријски пријемник од 3 цеви.
За оне које интересује кадровска политика у Србији 19. века, нека баце поглед на Забавников блог.
Поставио сам два текста, која описују начин кадровања приликом смена власти 1839/42. и 1858/59. године.
Чиста егзотика, и један до скоро невиђен портрет Томе Вућића Перишића, иначе мој проналазак (како сам скроман).
Просто ми није јасно зашто нема коментара на блогу. На другим сајтовима једва чекају да те сатру, или да изразе сумњу, имају другачију верзију итд...
Или је све доречено, па нико нема примједби, или нико не чита блог.
Изгледа да само Пеђа и ја водимо бригу о блогу...
Од 18. до 26. фебруара о.г.[1934], на Техничком факултету Универзитета у Београду, Радио клуб Београд приредио је I Југословенску радио - изложбу, која је имала великог успеха и била врло добро посећена.
На изложби су биле заступљене следеће радио-фирме: Коста Николићи друг, Живан Илић, Супер-радио, Костић К. Д., Сатурн и Радиотон, која је фирма поред радио апарата, изложила и најновије америчке делове и цеви.
Београдска радиостаница, поред разних изложених интересантних објеката, графикона и слика, изградила је мали студио, из кога су могли да говоре посетиоци радио изложбе.
Управа поштаи телеграфа ставила је на расположење из свогМузејазнатан број интересантних објеката: радио апарата, собних антена, цеви и делова који су били изложени у одељку под насловом ,,Историjски развој радиофоније“.
Загребачка радиостаница је изложила модел нове станице, као и емисионе и модулационе цеви, које су први пут код нас прорадиле 1926. године.
Изложене су биле и војне радиостанице: једна авионска и неколико малих, пољских, преносног типа.
Фирме: Геца Кон и Пеликан изложиле су литературу на нашем и страним језицима. Морамо приметити, да је број књига на нашеш језику био врло ограничен.
Апаратски радови били су изложени у лепом броју, и то почев од највећих апарата од 12 и 10 цеви са директним прикључком на електричну мрежу, и батеријских пријемника од 3, 2 и 1 цеви, па до детекторских апарата, звучника, микрофона и трансформатора.
Жири, састављен од г. г. инжињера Павла Васића, Александра Дамјановића, Вилима Месароша, и Павла Меламеда, имао је тежак задатак да од великог броја добрих радова одабере оне, које треба наградити.
За аматерске радове свега је додељено 14 награда о чему су објавили: „Правда“ и „Политика“ од 28. фебруара о. г. и „Радио Београд“ у броју 9 од 25. фебруара о. г., и то:
3 почасне награде,
2 прве награде,
2 друге награде,
1 трећа награда,
2 аматера су награђена цевима „Арктурус“,
2 аматера су похваљена, и
2 аматера су добила, као награду, радио цев „пектоду“ и трансформатор ниске фреквенције.
Морамо прибележити, да се између награђених (друга награда — 300 дин), налази и г. Иван Михаиловић - Блуме, техничар Управе пошта и телеграфа, који је изложио саграђени батеријски пријемник од 3 цеви.
З.
... komšija, sad mi je jasno zašto je ja nisam našao, ako se ne varam, vidimo je premijerno ...
Од 18. до 26. фебруара о.г.[1934], на Техничком факултету Универзитета у Београду, Радио клуб Београд приредио је I Југословенску радио - изложбу, која је имала великог успеха и била врло добро посећена.
На изложби су биле заступљене следеће радио-фирме: Коста Николићи друг, Живан Илић, Супер-радио, Костић К. Д., Сатурн и Радиотон, која је фирма поред радио апарата, изложила и најновије америчке делове и цеви.
Београдска радиостаница, поред разних изложених интересантних објеката, графикона и слика, изградила је мали студио, из кога су могли да говоре посетиоци радио изложбе.
Управа поштаи телеграфа ставила је на расположење из свогМузејазнатан број интересантних објеката: радио апарата, собних антена, цеви и делова који су били изложени у одељку под насловом ,,Историjски развој радиофоније“.
Загребачка радиостаница је изложила модел нове станице, као и емисионе и модулационе цеви, које су први пут код нас прорадиле 1926. године.
Изложене су биле и војне радиостанице: једна авионска и неколико малих, пољских, преносног типа.
Фирме: Геца Кон и Пеликан изложиле су литературу на нашем и страним језицима. Морамо приметити, да је број књига на нашеш језику био врло ограничен.
Апаратски радови били су изложени у лепом броју, и то почев од највећих апарата од 12 и 10 цеви са директним прикључком на електричну мрежу, и батеријских пријемника од 3, 2 и 1 цеви, па до детекторских апарата, звучника, микрофона и трансформатора.
Жири, састављен од г. г. инжињера Павла Васића, Александра Дамјановића, Вилима Месароша, и Павла Меламеда, имао је тежак задатак да од великог броја добрих радова одабере оне, које треба наградити.
За аматерске радове свега је додељено 14 награда о чему су објавили: „Правда“ и „Политика“ од 28. фебруара о. г. и „Радио Београд“ у броју 9 од 25. фебруара о. г., и то:
3 почасне награде,
2 прве награде,
2 друге награде,
1 трећа награда,
2 аматера су награђена цевима „Арктурус“,
2 аматера су похваљена, и
2 аматера су добила, као награду, радио цев „пектоду“ и трансформатор ниске фреквенције.
Морамо прибележити, да се између награђених (друга награда — 300 дин), налази и г. Иван Михаиловић - Блуме, техничар Управе пошта и телеграфа, који је изложио саграђени батеријски пријемник од 3 цеви.
З.
... komšija, sad mi je jasno zašro mi nije pošlo za rukom da nađem sliku - gledamo je premijerno ...
... ko želi, može malo da se podseti u komšiluku, na drugom kanalu ... http://www.politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi/putovanje-u-beligrad
Оргиналан аутријски топ (са високом трајекторијом). Текст је: Capitulation of the Turkish garrison in Belgrade, 1717. Foreground: the 'Howitzer of Belgrade,' bronze, by Leopold Halil, Vienna, 1714. The 17 cm caliber howitzer was used during Prince Eugene of Savoy's siege of Belgrade in 1717.
Ево га у акцији:
И Евгеније у акцији:
... Bonđorno :) ... i sretno bilo i vama, sada i ubuduće :) ...
А шта је овде било раније, пре рата?
П.С. Нађох у блог сфери да је изграђено као краљева коњушница, а да је реновиранио у ресторан 1962. године. Лепа коњушница, нема шта.
Можда г. Дундо, као наш експерт за краљеве зграде, зна нешто више.
Придружујем се питању! Шта год да је било лепо је изледало, данас је здање угушено тремом с предње стране.
А чему ово удубљење испред ресторана? Мени личи највише на неку импровизовану бину, мада то не обајшњава зашто је она укопана...
... prvobitni izgled ...
... Giša Bogdanović ... http://beogradska.blog.rs/blog/beogradska/generalna/2009/04/01/dom-svetog-save
... Bonđorno :) ...
Мени је на ове две слике занимљиво да иако их дели више од 20 година (а можда и 30, прва је из средине 1920их а друга са самог краја 19. века) стабла дрвореда су исте висине. То ће бити највероватније стога што је дрворед пострадао током окупације када је, поред осталих, владала и несташица огрева.
Часопис НАША ПОШТА, 1934. година.
ПРВА ЈУГОСЛОВЕНСКА РАДИО ИЗЛОЖБА
Од 18. до 26. фебруара о.г. [1934], на Техничком факултету Универзитета у Београду, Радио клуб Београд приредио је I Југословенску радио - изложбу, која је имала великог успеха и била врло добро посећена.
На изложби су биле заступљене следеће радио-фирме: Коста Николић и друг, Живан Илић, Супер-радио, Костић К. Д., Сатурн и Радиотон, која је фирма поред радио апарата, изложила и најновије америчке делове и цеви.
Београдска радиостаница, поред разних изложених интересантних објеката, графикона и слика, изградила је мали студио, из кога су могли да говоре посетиоци радио изложбе.
Управа пошта и телеграфа ставила је на расположење из свог Музеја знатан број интересантних објеката: радио апарата, собних антена, цеви и делова који су били изложени у одељку под насловом ,,Историjски развој радиофоније“.
Загребачка радиостаница је изложила модел нове станице, као и емисионе и модулационе цеви, које су први пут код нас прорадиле 1926. године.
Изложене су биле и војне радиостанице: једна авионска и неколико малих, пољских, преносног типа.
Фирме: Геца Кон и Пеликан изложиле су литературу на нашем и страним језицима. Морамо приметити, да је број књига на нашеш језику био врло ограничен.
Апаратски радови били су изложени у лепом броју, и то почев од највећих апарата од 12 и 10 цеви са директним прикључком на електричну мрежу, и батеријских пријемника од 3, 2 и 1 цеви, па до детекторских апарата, звучника, микрофона и трансформатора.
Жири, састављен од г. г. инжињера Павла Васића, Александра Дамјановића, Вилима Месароша, и Павла Меламеда, имао је тежак задатак да од великог броја добрих радова одабере оне, које треба наградити.
За аматерске радове свега је додељено 14 награда о чему су објавили: „Правда“ и „Политика“ од 28. фебруара о. г. и „Радио Београд“ у броју 9 од 25. фебруара о. г., и то:
3 почасне награде,
2 прве награде,
2 друге награде,
1 трећа награда,
2 аматера су награђена цевима „Арктурус“,
2 аматера су похваљена, и
2 аматера су добила, као награду, радио цев „пектоду“ и трансформатор ниске фреквенције.
Морамо прибележити, да се између награђених (друга награда — 300 дин), налази и г. Иван Михаиловић - Блуме, техничар Управе пошта и телеграфа, који је изложио саграђени батеријски пријемник од 3 цеви.
З.
Поставио сам два текста, која описују начин кадровања приликом смена власти 1839/42. и 1858/59. године.
Чиста егзотика, и један до скоро невиђен портрет Томе Вућића Перишића, иначе мој проналазак (како сам скроман).
Просто ми није јасно зашто нема коментара на блогу. На другим сајтовима једва чекају да те сатру, или да изразе сумњу, имају другачију верзију итд...
Или је све доречено, па нико нема примједби, или нико не чита блог.
Изгледа да само Пеђа и ја водимо бригу о блогу...
Часопис НАША ПОШТА, 1934. година.
ПРВА ЈУГОСЛОВЕНСКА РАДИО ИЗЛОЖБА
Од 18. до 26. фебруара о.г. [1934], на Техничком факултету Универзитета у Београду, Радио клуб Београд приредио је I Југословенску радио - изложбу, која је имала великог успеха и била врло добро посећена.
На изложби су биле заступљене следеће радио-фирме: Коста Николић и друг, Живан Илић, Супер-радио, Костић К. Д., Сатурн и Радиотон, која је фирма поред радио апарата, изложила и најновије америчке делове и цеви.
Београдска радиостаница, поред разних изложених интересантних објеката, графикона и слика, изградила је мали студио, из кога су могли да говоре посетиоци радио изложбе.
Управа пошта и телеграфа ставила је на расположење из свог Музеја знатан број интересантних објеката: радио апарата, собних антена, цеви и делова који су били изложени у одељку под насловом ,,Историjски развој радиофоније“.
Загребачка радиостаница је изложила модел нове станице, као и емисионе и модулационе цеви, које су први пут код нас прорадиле 1926. године.
Изложене су биле и војне радиостанице: једна авионска и неколико малих, пољских, преносног типа.
Фирме: Геца Кон и Пеликан изложиле су литературу на нашем и страним језицима. Морамо приметити, да је број књига на нашеш језику био врло ограничен.
Апаратски радови били су изложени у лепом броју, и то почев од највећих апарата од 12 и 10 цеви са директним прикључком на електричну мрежу, и батеријских пријемника од 3, 2 и 1 цеви, па до детекторских апарата, звучника, микрофона и трансформатора.
Жири, састављен од г. г. инжињера Павла Васића, Александра Дамјановића, Вилима Месароша, и Павла Меламеда, имао је тежак задатак да од великог броја добрих радова одабере оне, које треба наградити.
За аматерске радове свега је додељено 14 награда о чему су објавили: „Правда“ и „Политика“ од 28. фебруара о. г. и „Радио Београд“ у броју 9 од 25. фебруара о. г., и то:
3 почасне награде,
2 прве награде,
2 друге награде,
1 трећа награда,
2 аматера су награђена цевима „Арктурус“,
2 аматера су похваљена, и
2 аматера су добила, као награду, радио цев „пектоду“ и трансформатор ниске фреквенције.
Морамо прибележити, да се између награђених (друга награда — 300 дин), налази и г. Иван Михаиловић - Блуме, техничар Управе пошта и телеграфа, који је изложио саграђени батеријски пријемник од 3 цеви.
З.
... komšija, sad mi je jasno zašto je ja nisam našao, ako se ne varam, vidimo je premijerno ...
Часопис НАША ПОШТА, 1934. година.
ПРВА ЈУГОСЛОВЕНСКА РАДИО ИЗЛОЖБА
Од 18. до 26. фебруара о.г. [1934], на Техничком факултету Универзитета у Београду, Радио клуб Београд приредио је I Југословенску радио - изложбу, која је имала великог успеха и била врло добро посећена.
На изложби су биле заступљене следеће радио-фирме: Коста Николић и друг, Живан Илић, Супер-радио, Костић К. Д., Сатурн и Радиотон, која је фирма поред радио апарата, изложила и најновије америчке делове и цеви.
Београдска радиостаница, поред разних изложених интересантних објеката, графикона и слика, изградила је мали студио, из кога су могли да говоре посетиоци радио изложбе.
Управа пошта и телеграфа ставила је на расположење из свог Музеја знатан број интересантних објеката: радио апарата, собних антена, цеви и делова који су били изложени у одељку под насловом ,,Историjски развој радиофоније“.
Загребачка радиостаница је изложила модел нове станице, као и емисионе и модулационе цеви, које су први пут код нас прорадиле 1926. године.
Изложене су биле и војне радиостанице: једна авионска и неколико малих, пољских, преносног типа.
Фирме: Геца Кон и Пеликан изложиле су литературу на нашем и страним језицима. Морамо приметити, да је број књига на нашеш језику био врло ограничен.
Апаратски радови били су изложени у лепом броју, и то почев од највећих апарата од 12 и 10 цеви са директним прикључком на електричну мрежу, и батеријских пријемника од 3, 2 и 1 цеви, па до детекторских апарата, звучника, микрофона и трансформатора.
Жири, састављен од г. г. инжињера Павла Васића, Александра Дамјановића, Вилима Месароша, и Павла Меламеда, имао је тежак задатак да од великог броја добрих радова одабере оне, које треба наградити.
За аматерске радове свега је додељено 14 награда о чему су објавили: „Правда“ и „Политика“ од 28. фебруара о. г. и „Радио Београд“ у броју 9 од 25. фебруара о. г., и то:
3 почасне награде,
2 прве награде,
2 друге награде,
1 трећа награда,
2 аматера су награђена цевима „Арктурус“,
2 аматера су похваљена, и
2 аматера су добила, као награду, радио цев „пектоду“ и трансформатор ниске фреквенције.
Морамо прибележити, да се између награђених (друга награда — 300 дин), налази и г. Иван Михаиловић - Блуме, техничар Управе пошта и телеграфа, који је изложио саграђени батеријски пријемник од 3 цеви.
З.
... komšija, sad mi je jasno zašro mi nije pošlo za rukom da nađem sliku - gledamo je premijerno ...