A kad smo kod arh. D. Leka, u literaturi ima neverovatnih opisa njgevog stila. Evo za početak izvoda iz dve kritike. Nestorovićeve i Manevićeve.
Lekov arhitektonski opus se kretao u rasponu od "umerene eksplikacije romantičnog shvatanja građevine sa stepenovanjem masa i naglašenim dekorativni motivima zasnovan na elementima rane renesanse", kakav imamo na ranom Lekovom radu, naMeteorološkoj opservatoriji na Vračaru, preko bogatije oblikovane zgrada Vojne akademije iz 1898, u čijimgornjim zonama su "prisutni burni lomovi krovnog venca i kapriciozno postavljane osnove ugaone kule, do palate Atina na Terazijama iz 1902. koja svojom čipkastom fasadnom strukturom asocira na daleku toskansku renesansu".
U srpskoj arhitekturi Leko je uneo, kako piše Z. Manević, "severnjački smisla za slobodnu interpretaciju klasičnih predložaka", što je, gledajući njegov celokupni opus bilo najznačajnije.
Miane da li imaš još neku sažetu opasku o radu DT Leka
Колико ми је у веома слабом сећању, мислим да је Милутин Борисављевић на једном месту оштро критиковао Лекову архитектуру.
Ипак, у овом случају, сложио бих се са Богданом Несторовићем.
... da se podsetimo i ove u Bulevaru vojvode Mišića kod Sajma ...
Када већ говоримо о гаражама, да ли ико зна шта је овај "Прогрес" могао бити? На изложби о аутомобилизму у Београду пре коју годину (у Музеју аутомобила, Браце Петковића) прочитао сам испод ових двају фотографија да је ту требала да буде смештена радионица за лиценцну израду "Мерцедес Бенц" камиона. Са друге стране, ипак ме читава градња подсећа на обичнију гаражу.
Оно што ме посебно буни јесте да се на овој адреси помиње и фабрика грамофонских плоча "Балкан", па сам, пошто ме тематика посебно занима, покушао да повезујем ту чињеницу са податком да је за електролитичке процесе израде матрица потребне каде за никловање, а Гаврило је једаред споменуо да су понекад, у већим гаражама постојали овакви погони за никловање разних делова. Видим да на сваком одсечку и гредном распону постоји неки натпис. Такође видим да су изнад остављени неки зуби вероватно намењени за кран, кога очигледно нема.
У сваком случају веома необично.
Зграда је тешко настрадала у бомбардовањима и оправљена је у некакво стање, али је пре коју годину порушена ради изградње "Еуросалона".
Ево пар дорћолских сличица, својевремено их је Голдштајн (где је тај човек, нема га месецима ?) публиковао:
Цара Душана:
Цaра Уроша (Синагога) (мени личи на ону за коју Уличар претпоставља да је можда Јеврејска):
А за оне који воле скенове са очуваних позитива (или чак фотоплоча), да понудимо исту ову фотографију (једну од мојих најомиљенијих, препуну нестварне атмосфере Београда кога заиста више нема) без растера и осталих сметњи насталих репродукцијом у штампи:
Наравно, ово јесте синагога у Цара Уроша. Стајала је до 1944., а онда је или запаљена или погођена бомбама, или се догодило нешто сасвим треће. Ипак већина зидова је остала.
На том месту саграђена је Галерија фресака. Није ми познато колико су коришћени оригинални темељи и приземни зидови.
... i meni je ova jedna od omiljenih fotki iz starog Beograda ... sjajno da je možemo videti u ovako dobrom izdanju, bravo Milovane :) ...
Mislim da ste u pravu za prvu sliku. To je ulaz u vilu Nikodije i Marike Bogdanović a arhitekte su L.R. Talvi i D. Radisavljević. Da nemate slučajno još koji snimak tog dela grada iz perioda odmah posle rata? Ako ne bio bih vam zahvalan ako bi ste ovu sliku dali u malo boljoj rezoluciji.
Inače, brat mi je pričao kako je prvih godina posle rata u toj zgradi bila Američka ambasada. Deca su se obično igrala na obližnjem poljančetu (ruševini) i jednom prilikom neko ih je sa prozora ambasade pozvao i počeo da baca bombone.Naravno deca su se skupila i poela da ih skupljaju i traže još a onda su primetili kako ih sa drugog prozora neko fotografiše.
Једном приликом сам поставио слику штанда РАДИОТОНА, са неке изложбе. На полеђини слике је писало да се ради о Старом сајмишту и 1939. годину, али је неко (чини ми се Госн Дундо) ставио примедбу на локацију и годину. Ево текста који ће, претпостављам, боље описати слику. Слику, нажалост не могу да поново репродукујем јер ми се налази на послу. Ако је неко има, нека је слободно постави, јер неко време нећу ићи на посао.
Часопис НАША ПОШТА, 1934. година.
ПРВА ЈУГОСЛОВЕНСКА РАДИО ИЗЛОЖБА
Од 18. до 26. фебруара о.г.[1934], на Техничком факултету Универзитета у Београду, Радио клуб Београд приредио је I Југословенску радио - изложбу, која је имала великог успеха и била врло добро посећена.
На изложби су биле заступљене следеће радио-фирме: Коста Николићи друг, Живан Илић, Супер-радио, Костић К. Д., Сатурн и Радиотон, која је фирма поред радио апарата, изложила и најновије америчке делове и цеви.
Београдска радиостаница, поред разних изложених интересантних објеката, графикона и слика, изградила је мали студио, из кога су могли да говоре посетиоци радио изложбе.
Управа поштаи телеграфа ставила је на расположење из свогМузејазнатан број интересантних објеката: радио апарата, собних антена, цеви и делова који су били изложени у одељку под насловом ,,Историjски развој радиофоније“.
Загребачка радиостаница је изложила модел нове станице, као и емисионе и модулационе цеви, које су први пут код нас прорадиле 1926. године.
Изложене су биле и војне радиостанице: једна авионска и неколико малих, пољских, преносног типа.
Фирме: Геца Кон и Пеликан изложиле су литературу на нашем и страним језицима. Морамо приметити, да је број књига на нашеш језику био врло ограничен.
Апаратски радови били су изложени у лепом броју, и то почев од највећих апарата од 12 и 10 цеви са директним прикључком на електричну мрежу, и батеријских пријемника од 3, 2 и 1 цеви, па до детекторских апарата, звучника, микрофона и трансформатора.
Жири, састављен од г. г. инжињера Павла Васића, Александра Дамјановића, Вилима Месароша, и Павла Меламеда, имао је тежак задатак да од великог броја добрих радова одабере оне, које треба наградити.
За аматерске радове свега је додељено 14 награда о чему су објавили: „Правда“ и „Политика“ од 28. фебруара о. г. и „Радио Београд“ у броју 9 од 25. фебруара о. г., и то:
3 почасне награде,
2 прве награде,
2 друге награде,
1 трећа награда,
2 аматера су награђена цевима „Арктурус“,
2 аматера су похваљена, и
2 аматера су добила, као награду, радио цев „пектоду“ и трансформатор ниске фреквенције.
Морамо прибележити, да се између награђених (друга награда — 300 дин), налази и г. Иван Михаиловић - Блуме, техничар Управе пошта и телеграфа, који је изложио саграђени батеријски пријемник од 3 цеви.
Ове "лево" би требале бити фотографије које приказују зграде код угла Краља Милана и Ресавске. Види се високо приземље оне сецесијске куће по пројекту Несторовића.
Увек се пренеразим шта је остало било од куће Илије Богдановића на углу Немањине и Краља Милутина.
Данас се доградња и сређивање које је уследило, уопште не примећује. Тек, ако се јако пажљиво загледа видеће се две нијансе вештачког камена...
A kad smo kod arh. D. Leka, u literaturi ima neverovatnih opisa njgevog stila. Evo za početak izvoda iz dve kritike. Nestorovićeve i Manevićeve.
Lekov arhitektonski opus se kretao u rasponu od "umerene eksplikacije romantičnog shvatanja građevine sa stepenovanjem masa i naglašenim dekorativni motivima zasnovan na elementima rane renesanse", kakav imamo na ranom Lekovom radu, na Meteorološkoj opservatoriji na Vračaru, preko bogatije oblikovane zgrada Vojne akademije iz 1898, u čijim gornjim zonama su "prisutni burni lomovi krovnog venca i kapriciozno postavljane osnove ugaone kule, do palate Atina na Terazijama iz 1902. koja svojom čipkastom fasadnom strukturom asocira na daleku toskansku renesansu".
U srpskoj arhitekturi Leko je uneo, kako piše Z. Manević, "severnjački smisla za slobodnu interpretaciju klasičnih predložaka", što je, gledajući njegov celokupni opus bilo najznačajnije.
Miane da li imaš još neku sažetu opasku o radu DT Leka
Колико ми је у веома слабом сећању, мислим да је Милутин Борисављевић на једном месту оштро критиковао Лекову архитектуру.
Ипак, у овом случају, сложио бих се са Богданом Несторовићем.
... da se podsetimo i ove u Bulevaru vojvode Mišića kod Sajma ...
Када већ говоримо о гаражама, да ли ико зна шта је овај "Прогрес" могао бити? На изложби о аутомобилизму у Београду пре коју годину (у Музеју аутомобила, Браце Петковића) прочитао сам испод ових двају фотографија да је ту требала да буде смештена радионица за лиценцну израду "Мерцедес Бенц" камиона. Са друге стране, ипак ме читава градња подсећа на обичнију гаражу.
Оно што ме посебно буни јесте да се на овој адреси помиње и фабрика грамофонских плоча "Балкан", па сам, пошто ме тематика посебно занима, покушао да повезујем ту чињеницу са податком да је за електролитичке процесе израде матрица потребне каде за никловање, а Гаврило је једаред споменуо да су понекад, у већим гаражама постојали овакви погони за никловање разних делова. Видим да на сваком одсечку и гредном распону постоји неки натпис. Такође видим да су изнад остављени неки зуби вероватно намењени за кран, кога очигледно нема.
У сваком случају веома необично.
Зграда је тешко настрадала у бомбардовањима и оправљена је у некакво стање, али је пре коју годину порушена ради изградње "Еуросалона".
Цара Душана:
Цaра Уроша (Синагога) (мени личи на ону за коју Уличар претпоставља да је можда Јеврејска):
А за оне који воле скенове са очуваних позитива (или чак фотоплоча), да понудимо исту ову фотографију (једну од мојих најомиљенијих, препуну нестварне атмосфере Београда кога заиста више нема) без растера и осталих сметњи насталих репродукцијом у штампи:
Наравно, ово јесте синагога у Цара Уроша. Стајала је до 1944., а онда је или запаљена или погођена бомбама, или се догодило нешто сасвим треће. Ипак већина зидова је остала.
На том месту саграђена је Галерија фресака. Није ми познато колико су коришћени оригинални темељи и приземни зидови.
... i meni je ova jedna od omiljenih fotki iz starog Beograda ... sjajno da je možemo videti u ovako dobrom izdanju, bravo Milovane :) ...
... prva fotografija je izgleda snimljena na uglu Svetosavske i Katanićeve ...
Inače, brat mi je pričao kako je prvih godina posle rata u toj zgradi bila Američka ambasada. Deca su se obično igrala na obližnjem poljančetu (ruševini) i jednom prilikom neko ih je sa prozora ambasade pozvao i počeo da baca bombone.Naravno deca su se skupila i poela da ih skupljaju i traže još a onda su primetili kako ih sa drugog prozora neko fotografiše.
Часопис НАША ПОШТА, 1934. година.
ПРВА ЈУГОСЛОВЕНСКА РАДИО ИЗЛОЖБА
Од 18. до 26. фебруара о.г. [1934], на Техничком факултету Универзитета у Београду, Радио клуб Београд приредио је I Југословенску радио - изложбу, која је имала великог успеха и била врло добро посећена.
На изложби су биле заступљене следеће радио-фирме: Коста Николић и друг, Живан Илић, Супер-радио, Костић К. Д., Сатурн и Радиотон, која је фирма поред радио апарата, изложила и најновије америчке делове и цеви.
Београдска радиостаница, поред разних изложених интересантних објеката, графикона и слика, изградила је мали студио, из кога су могли да говоре посетиоци радио изложбе.
Управа пошта и телеграфа ставила је на расположење из свог Музеја знатан број интересантних објеката: радио апарата, собних антена, цеви и делова који су били изложени у одељку под насловом ,,Историjски развој радиофоније“.
Загребачка радиостаница је изложила модел нове станице, као и емисионе и модулационе цеви, које су први пут код нас прорадиле 1926. године.
Изложене су биле и војне радиостанице: једна авионска и неколико малих, пољских, преносног типа.
Фирме: Геца Кон и Пеликан изложиле су литературу на нашем и страним језицима. Морамо приметити, да је број књига на нашеш језику био врло ограничен.
Апаратски радови били су изложени у лепом броју, и то почев од највећих апарата од 12 и 10 цеви са директним прикључком на електричну мрежу, и батеријских пријемника од 3, 2 и 1 цеви, па до детекторских апарата, звучника, микрофона и трансформатора.
Жири, састављен од г. г. инжињера Павла Васића, Александра Дамјановића, Вилима Месароша, и Павла Меламеда, имао је тежак задатак да од великог броја добрих радова одабере оне, које треба наградити.
За аматерске радове свега је додељено 14 награда о чему су објавили: „Правда“ и „Политика“ од 28. фебруара о. г. и „Радио Београд“ у броју 9 од 25. фебруара о. г., и то:
3 почасне награде,
2 прве награде,
2 друге награде,
1 трећа награда,
2 аматера су награђена цевима „Арктурус“,
2 аматера су похваљена, и
2 аматера су добила, као награду, радио цев „пектоду“ и трансформатор ниске фреквенције.
Морамо прибележити, да се између награђених (друга награда — 300 дин), налази и г. Иван Михаиловић - Блуме, техничар Управе пошта и телеграфа, који је изложио саграђени батеријски пријемник од 3 цеви.
З.
Ове "лево" би требале бити фотографије које приказују зграде код угла Краља Милана и Ресавске. Види се високо приземље оне сецесијске куће по пројекту Несторовића.
Увек се пренеразим шта је остало било од куће Илије Богдановића на углу Немањине и Краља Милутина.
Данас се доградња и сређивање које је уследило, уопште не примећује. Тек, ако се јако пажљиво загледа видеће се две нијансе вештачког камена...