Немам представу како ће ова порука испасти, због моје недовољне техничке упућености, али вреди покушати. Наиме, имам једну веома лепу вест за све форумаше која се односи на враћање скулптура на Игумановљеву палату у Београду. Можда је то вама већ бајата вест али ја сам се пре неки дан заиста обрадовао када сам је чуо од једног младог пријатеља. Ипак, постоји проблем! Спреман је вајар, ливница и најважније, средства за израду али недостају квалитетне фотографије ове скулптуралне групе. Као прво, није јасно да ли је у групи три или четири фигуре и ког су пола. Остало је, ипак, ствар пипања у тами собзиром да не постоје тако прецизне фотографије појединачних детаља ових фигура. Али, и број је почетак. Зато бих најискреније замолио све који имају квалитетне и још квалитетније фотографије ових скулптура да их несебично покажу на форуму а тиме и посредно учествују у враћању овог монумента Теразијама како би стручњаци, који такође прате и дискутују о овом форуму, могли лакше да делају.
Унапред и свима захвалан,
ove dve su bile na prethodnom forumu, deluje da su 4 figure
Evo i ja da se čipim sa ovom sićom (1938). Verovatno će Vukoman da pukne neku 2 sa 2. Na onom forumu Mmilovan je postovao i neke projektne planove palate, a evo i Franc se oglasio, tako da može svašta da bidne...
P.S. Da je MZupanc postovao ovu sliku, u potpisu bi bilo: slikao moj deda sa balkona Moskve...
P.S.2 Ponovo sam pročitao Sokolov post, moram da priznam da je malo nejasna cela operacija. Dakle, neko je izdvojio novac za postavljanje figura na vrh palate ali ne postoji nikakva dokumentacija o istim. Plašim se da ovo ne bude pomalo avanturistički zahvat i pored najbolje namere inicijatora ove ideje (i dalje ne znam ko stoji iza celog poduhvata, koliko sam načuo SPC ima neku tapiju nad tom zgradom).
...............
Jedan od retkih primera povratka crkvene imovine jeste Igumanova palata, petospratnica sa prizemljem na uglu Terazija i Trga Nikole Pašića. Zgrada je podignuta 1936. godine na placu koji je, kao i svu svoju ostalu imovinu, bogati srpski trgovac Sima Andrejević Igumanov (1804-1881), čovek koji je izgubio celu porodicu i za života pomagao crkvi, školstvu i svakome kome je bilo potrebno, zaveštanjem ostavio Bogosloviji u Prizrenu i školovanju đaka iz Stare Srbije, koja je tada bila pod turskom vlašću. Po odobrenju tadašnjeg beogradskog mitropolita Mihaila, Bogoslovija je osnovana 1871. godine u Andrejevićevoj kući u Prizrenu, gde se i danas nalazi.
Upravljanje vrednom Zadužbinom Sime Andrejevića Igumanova zaveštanjem je zanavek povereno beogradskom mitropolitu (kasnije srpskom patrijarhu) koji po pravilu imenuje dva pomoćna staraoca. Od novca i na imanju zadužbine, po projektu braće arhitekata Petra i Branka Krstića, podignuta je ova zgrada jednostavne i lepe fasade u duhu modernizma. Na obodu krova postavljena je 3,70 metara visoka skulptura, grupa figura pod imenom "Sima Igumanov sa sinovima". Autor je bio vajar Lojze Dolinar, a skulptura je predstavljala Simu Andrejevića, njegovog prerano preminulog sina Manojla, dvojicu đaka i jedno siroče. Inače, sama zgrada ima oko 3700 kvadrata u to vreme isključivo stambenog prostora.
Onda su došli komunisti. U noći između 10. i 11. avgusta 1950. godine, po naredbi gradskog urbanističkog odseka, skulptura sa zgrade isečena je švajs-aparatima i razvaljena. Godine 1959. zadužbine su ukinute kao pravna lica, zgrada je nacionalizovana i deo je pretvoren u poslovni prostor. Zadužbina Sime Andrejevića Igumanova obnovljena je 1990. godine posle novog Zakona o zadužbinama, fondacijama i fondovima. Opština Stari grad, dotadašnji "vlasnik", vratila je zgradu zadužbini 1991. godine.
"Stanari plaćaju simboličnu stanarinu, kao i svi ostali koji žive u državnim stanovima, a zadužbina od nekih 1200 kvadrata poslovnog prostora ostvaruje prihod od kojeg se izdržava Bogoslovija u Prizrenu i popravljaju i održavaju njene zgrade", kaže za "Vreme" sekretar zadužbine Bogoljub Cvetinović. "Tako zadužbina danas može da ispunjava ciljeve osnivača, koji su, naročito u ovoj situaciji na Kosovu, od izuzetnog značaja."
Kada bi bilo novca, na vrhu zgrade ponovo bi se našla i skulptura. "Beobanka" je, naime, još 1992. godine prihvatila da finansira ponovno izlivanje skulpture da bi na zgradu postavila svoju reklamu. Samo na osnovu oštećenih gipsanih kalupa prizrenskoj Bogosloviji i delova originalne skuplture pronađenih u Patrijaršijskom dvoru, akademik Svetomir Arsić Basara uspeo je pre dve godine da rekonstruiše izgled. On je u razgovoru za "Vreme" objasnio da je tom poslu posvetio celo leto jer, mada je skulptura izlivena tako da je mogla jednostavno da se demontira i sačuva, revnosni izvršioci su je isekli švajs-aparatima i praktično uništili. Za izlivanje je, ipak, sve spremno, samo se čekaju pare od "Beobanke", a ona ih nešto baš i nema.
Идеја је потекла управо од СПЦ која и финансира цео пројекат. Тако ми је речено у патријаршији када сам се мало боље распитао. За Басару не знам али су средства сасвим сигурно обезбеђена. У питању је некаква компензација због зграде коју је град са своје и држава са своје стране вратила СПЦ а која се налази у Булевару...до камене поште.
Сабирајући 2 + 2 (Рељин и Путников пост), не би требало да буде никаквих проблема сем да се нађе неки наследник Беобанке који је вољан да качи рекламу по цени скулптуре...
Исечак из књиге Милутина Миланковића "Успомене, доживљаји и сазнања 1909. - 1944. Део који се односи на бомбардовање Београда, кога интересује цела књига има је на сајту Електронске библиотеке, Народне библиотеке Србије.
Унапред и свима захвалан,
ove dve su bile na prethodnom forumu, deluje da su 4 figure
Evo i ja da se čipim sa ovom sićom (1938). Verovatno će Vukoman da pukne neku 2 sa 2. Na onom forumu Mmilovan je postovao i neke projektne planove palate, a evo i Franc se oglasio, tako da može svašta da bidne...
P.S. Da je MZupanc postovao ovu sliku, u potpisu bi bilo: slikao moj deda sa balkona Moskve...
P.S.2 Ponovo sam pročitao Sokolov post, moram da priznam da je malo nejasna cela operacija. Dakle, neko je izdvojio novac za postavljanje figura na vrh palate ali ne postoji nikakva dokumentacija o istim. Plašim se da ovo ne bude pomalo avanturistički zahvat i pored najbolje namere inicijatora ove ideje (i dalje ne znam ko stoji iza celog poduhvata, koliko sam načuo SPC ima neku tapiju nad tom zgradom).
http://www.vreme.com/arhiva_html/429/3.html
...............
Jedan od retkih primera povratka crkvene imovine jeste Igumanova palata, petospratnica sa prizemljem na uglu Terazija i Trga Nikole Pašića. Zgrada je podignuta 1936. godine na placu koji je, kao i svu svoju ostalu imovinu, bogati srpski trgovac Sima Andrejević Igumanov (1804-1881), čovek koji je izgubio celu porodicu i za života pomagao crkvi, školstvu i svakome kome je bilo potrebno, zaveštanjem ostavio Bogosloviji u Prizrenu i školovanju đaka iz Stare Srbije, koja je tada bila pod turskom vlašću. Po odobrenju tadašnjeg beogradskog mitropolita Mihaila, Bogoslovija je osnovana 1871. godine u Andrejevićevoj kući u Prizrenu, gde se i danas nalazi.
Upravljanje vrednom Zadužbinom Sime Andrejevića Igumanova zaveštanjem je zanavek povereno beogradskom mitropolitu (kasnije srpskom patrijarhu) koji po pravilu imenuje dva pomoćna staraoca. Od novca i na imanju zadužbine, po projektu braće arhitekata Petra i Branka Krstića, podignuta je ova zgrada jednostavne i lepe fasade u duhu modernizma. Na obodu krova postavljena je 3,70 metara visoka skulptura, grupa figura pod imenom "Sima Igumanov sa sinovima". Autor je bio vajar Lojze Dolinar, a skulptura je predstavljala Simu Andrejevića, njegovog prerano preminulog sina Manojla, dvojicu đaka i jedno siroče. Inače, sama zgrada ima oko 3700 kvadrata u to vreme isključivo stambenog prostora.
Onda su došli komunisti. U noći između 10. i 11. avgusta 1950. godine, po naredbi gradskog urbanističkog odseka, skulptura sa zgrade isečena je švajs-aparatima i razvaljena. Godine 1959. zadužbine su ukinute kao pravna lica, zgrada je nacionalizovana i deo je pretvoren u poslovni prostor. Zadužbina Sime Andrejevića Igumanova obnovljena je 1990. godine posle novog Zakona o zadužbinama, fondacijama i fondovima. Opština Stari grad, dotadašnji "vlasnik", vratila je zgradu zadužbini 1991. godine.
"Stanari plaćaju simboličnu stanarinu, kao i svi ostali koji žive u državnim stanovima, a zadužbina od nekih 1200 kvadrata poslovnog prostora ostvaruje prihod od kojeg se izdržava Bogoslovija u Prizrenu i popravljaju i održavaju njene zgrade", kaže za "Vreme" sekretar zadužbine Bogoljub Cvetinović. "Tako zadužbina danas može da ispunjava ciljeve osnivača, koji su, naročito u ovoj situaciji na Kosovu, od izuzetnog značaja."
Kada bi bilo novca, na vrhu zgrade ponovo bi se našla i skulptura. "Beobanka" je, naime, još 1992. godine prihvatila da finansira ponovno izlivanje skulpture da bi na zgradu postavila svoju reklamu. Samo na osnovu oštećenih gipsanih kalupa prizrenskoj Bogosloviji i delova originalne skuplture pronađenih u Patrijaršijskom dvoru, akademik Svetomir Arsić Basara uspeo je pre dve godine da rekonstruiše izgled. On je u razgovoru za "Vreme" objasnio da je tom poslu posvetio celo leto jer, mada je skulptura izlivena tako da je mogla jednostavno da se demontira i sačuva, revnosni izvršioci su je isekli švajs-aparatima i praktično uništili. Za izlivanje je, ipak, sve spremno, samo se čekaju pare od "Beobanke", a ona ih nešto baš i nema.
..............
A više nema ni Beobanke....
A više nema ni Beobanke....
Али је Басара међу нама.
Исечак из књиге Милутина Миланковића "Успомене, доживљаји и сазнања 1909. - 1944. Део који се односи на бомбардовање Београда, кога интересује цела књига има је на сајту Електронске библиотеке, Народне библиотеке Србије.
Цењени чланови форума,
Политикином Забавнику потребна фотографија кафане„Златни крст” на Теразијама.
Прва филмска пројекција у Београду.
Ако може резолуција 200–300 пиксела по инчу.
\
a mislim da se i ova reklama odnosi na tu zgradu :)