Мала игра Путника. Реч је о градићу у Белгији, тамошњој верзији "Белог града"... Мада, признајем, после нерешене енигме велике беле пирамиде са немачког војног гробља у Кошутњаку, за коју још увек нисам установио где се тачно налазила, и када и како је уклоњена, био сам за пар тренутака спреман да поверујем да је и ово могло да буде негде "на Чукаричком гребену"...
Многе ствари су уклањане са овог гробља после Другог светског рата. За пирамиду конкретно не знам, али знам да су многи споменици служили као одлична камена грађа при грађењу једног од оближњих објеката.
Да не буде као са оном Каленића пијацом (јесте - није), нећу овде наводити о коме је објекту реч :hat:
Ево, рећи ћу ја, и преузети ризик: колико ми је познато, у оближњој "Летњој позорници" на Топчидеру један део простора је поплочан једнобразним мермерним плочама, које, каже предање, кад би се окренуле са друге стране би откриле уклесане натписе на једном страном језику...
А, кад већ говоримо о черупању споменичког комплекса у коме се налази и уникатни Макензенов меморијал палим српским херојима, видео сам недавно да су бакарне плоче са именима погинулих војника на преосталом немачком споменику на Кошутњаку, сада прекривене великим жичаним мрежама. Предострожност, претпостављам, имајући у виду атрактивност бакарног материјала ових дана на "тржишту"... Ако јесте, похвала за оног ко је тако промптно реаговао, ко год био. С обзиром да су им саборци после II св.рата завршили на "Летњој позорници", ови пали солдати су у данашњици могли лако да оду у нове шахтове или олуке, например... (уз сво извињење за иронију коју користим)
Vrlo često se oko grobalja prave mitovi. Često su dobronamerni i čedni ali netačni. Npr. nije tačno da je na Nemačkom groblju unikatan spomenik srpskim junacima. To je ''poslednji viteški rat'' pa ima takvih spomenika i na drugim mestima, često i zajedničkih grobnica sa zajedničkim obeležjem (kao Pametnik iznad Dimitrovgrada). Ali samo čerupanje ili razgrađivanje manastirišta, crkvina, selišta, gradišta, gradina, zapustelih gradova, pa i grobalja je nešto što je stalna i uobičajena priča u čitavoj istpriji - svuda i na svakom mestu u svetu. I tu se grade mitovi tipa: Iskopaše ti oči lepa sliko...pa Turci srušili ili oskrnavili crkvu čuvajući stoku u i...Kada zabasate po Srbiji, veoma često se na zidovima crkava vide rimske stele ili stari spomenici i to se u etnologiji zove - pojačavanje svetinje - isto tako, po varošima i selima, mogu se videti čitava zdanja sagrađena od materijala sa poznatih i manje znanih arheoloških nalazišta...To je nezaustavljiv proces...kao i pisanje grafita koje nije smišljeno u naše doba, na freskama najvrednijih crkava i manastira mogu se videti žvrljotine i baljezgarije iz XV, XVI, XVII veka...
E, sad razgrađivanje - obično se to radi sa zaboravljenim i nečuvanim dobrima, to je divljavštvo pojedinačnog ili grupnog preživljavanja, retko to radi država ili institucija, zato je čudno da Beograd ili država Srbija (koja baš nije neozbiljna početkom prošlog veka) tako nešto odobrava ili direktno radi!? Uostalmo, moram da pronađem gde sam pročitao priču o pločama na Kalenić pijaci ali je delovala veoma pouzdano, od savesnog autora, i glasi da su te ploče preuzete sa trotoara (pločnika) Bulevara koji je u tada renoviran.
Ево, рећи ћу ја, и преузети ризик: колико ми је познато, у оближњој "Летњој позорници" на Топчидеру један део простора је поплочан једнобразним мермерним плочама, које, каже предање, кад би се окренуле са друге стране би откриле уклесане натписе на једном страном језику...
Ово сам и ја чуо из једног изузетно релевантног извора.
I tu se grade mitovi tipa: Iskopaše ti oči lepa sliko...pa Turci srušili ili oskrnavili crkvu čuvajući stoku u i...
Има ту доста фантазије, заиста. Рецимо: зашто би Турци веома детаљно чекићем лупали све фреске, а лица остављали нетакнута? Мислим да је по среди код једне овакве појаве једна гора чињеница: да су ти наши споменици били намењени за нов слој фресака, па се овим припремала подлога за њих како би малтер боље везао за осликани слој (али се очи и сами ликови, ипак, не би дирали). Тако је рецимо пресликан знаменити бели анђео или композиција "Мироносице" (што је тачан њен назив), а фреска пронађена тек кад је скинут слој малтера и боје који ју је прекривао (и који је, историјски, новији).
Оно што мене чуди јесте да је тај Арбанас који је ископао очи Симониди у Грачаници (по Милану Ракићу), морао бити поприличан акробата или је у манастир барем морао унети скелу, јер се сама композиција налази поприлично високо, скоро пред самим почетком лука. Не оспоравам наравно чињеницу да је тако заиста и учињено, али је чудно.
Али, штагод се десило у стварности, песма Милана Ракића је лепа, знаменита...
У последње време, овакви "мистични" детаљи ковали су се око стазе која од цркве Светог Марка води ниже до паркинга код Поште: пронађен је делић нечијег споменика са старог ташмајданског гробља и презиме неког "капетана".
И онда је настало "пумпање"... како се ствари одвијају и митови праве, доћи ћемо до тога да је на том месту потонуо "Титаник", малтене...
Притом, некако у исто доба учињен је много већи грех на Новом гробљу: у похлепи и јурњави за парама оних који су пожелели да буду престижно сахрањени прекопани су делови овог гробља (такозвано "дечије" гробље и гробље самоубица) које је по свим цивилизацијским нормама требало бити угашено за нове сахране.
I tu se grade mitovi tipa: Iskopaše ti oči lepa sliko...pa Turci srušili ili oskrnavili crkvu čuvajući stoku u i...
Има ту доста фантазије, заиста. Рецимо: зашто би Турци веома детаљно чекићем лупали све фреске, а лица остављали нетакнута? Мислим да је по среди код једне овакве појаве једна гора чињеница: да су ти наши споменици били намењени за нов слој фресака, па се овим припремала подлога за њих како би малтер боље везао за осликани слој (али се очи и сами ликови, ипак, не би дирали). Тако је рецимо пресликан знаменити бели анђео или композиција "Мироносице" (што је тачан њен назив), а фреска пронађена тек кад је скинут слој малтера и боје који ју је прекривао (и који је, историјски, новији).
Оно што мене чуди јесте да је тај Арбанас који је ископао очи Симониди у Грачаници (по Милану Ракићу), морао бити поприличан акробата или је у манастир барем морао унети скелу, јер се сама композиција налази поприлично високо, скоро пред самим почетком лука. Не оспоравам наравно чињеницу да је тако заиста и учињено, али је чудно.
Али, штагод се десило у стварности, песма Милана Ракића је лепа, знаменита...
У последње време, овакви "мистични" детаљи ковали су се око стазе која од цркве Светог Марка води ниже до паркинга код Поште: пронађен је делић нечијег споменика са старог ташмајданског гробља и презиме неког "капетана".
И онда је настало "пумпање"... како се ствари одвијају и митови праве, доћи ћемо до тога да је на том месту потонуо "Титаник", малтене...
Притом, некако у исто доба учињен је много већи грех на Новом гробљу: у похлепи и јурњави за парама оних који су пожелели да буду престижно сахрањени прекопани су делови овог гробља (такозвано "дечије" гробље и гробље самоубица) које је по свим цивилизацијским нормама требало бити угашено за нове сахране.
Grebanje očiju i drugih delova oslikanog tela na freskama je narodni običaj koji kaže da se tako leče oči, ruke, noge i sve drugo osim pameti. Taj običaj su obređivali (tada neuki) i popovi i kaluđeri. Obrati pažnju kad udješ u bilo koji stariji manastir ili crkvu, freske su uglavnom iz tog razloga izgrebane. Prema tome, nema nikakvog Arbanasa, Milan Rakić je romantičar i već u njegovo vreme su ga demantovali Trajković, Čajkanović i drugi ozbiljni entnolozi. Ali Rakićev romantični mit je ostao. Tako nam je lakše. Mi smo cvet nevini. Bogobojažljivi do bola. Uvek nam to neko drugi radi. Upravo se spremam na put u Surdulicu u Bosilegrad i prevrćem internet, tako naiđem na podatak da je spomenik izginulima u vozu na surduličkom mostu oskrnavljen i to tako što je nestao glavni bareljef, osim toga, tamo je kao opomena odlučeno da nesretni voz ostane na mestu gde je pao posle bombardovanja...i taj voz je u ovom (kratkom?!) međuvremenu nestao, negde za staro gvožđe...msiliš da su to uradili Arbanasi, Japanci ili Polinežani?
Imam i primere veoma starih crkava, kao što je Latinska crkva iz IX veka u Gornjem Matejevcu, blizu Niša, koje je izuzetno kulturno dobro jer je jedna od retkih prednemanjičkih, e, ona se nalazi usamljena, van sela, na jednom visu...pretprošlog leta, avgust, u jeku vrućine otišli smo tamo da je pogledamo, zatičemo čobanina i ovce koji se sklonili u hladovinku unutar hrama?! Crkva puna brabonjaka. Ako pitaš za nacionalnost, ne sumnjaj, naša - čobanska.
Evo ti primer kopanja očiju iz crkve Sv Ahileja koja se nalazi u sred Arilja. Naravno, činodejstvovalo se ko zna kada ali je to prvo na šta sam naleteo, a takvih primera ima premnogo.
Grebanje očiju i drugih delova oslikanog tela na freskama je narodni običaj koji kaže da se tako leče oči, ruke, noge i sve drugo osim pameti. Taj običaj su obređivali (tada neuki) i popovi i kaluđeri. Obrati pažnju kad udješ u bilo koji stariji manastir ili crkvu, freske su uglavnom iz tog razloga izgrebane. Prema tome, nema nikakvog Arbanasa, Milan Rakić je romantičar i već u njegovo vreme su ga demantovali Trajković, Čajkanović i drugi ozbiljni entnolozi. Ali Rakićev romantični mit je ostao. Tako nam je lakše. Mi smo cvet nevini. Bogobojažljivi do bola. Uvek nam to neko drugi radi. Upravo se spremam na put u Surdulicu u Bosilegrad i prevrćem internet, tako naiđem na podatak da je spomenik izginulima u vozu na surduličkom mostu oskrnavljen i to tako što je nestao glavni bareljef, osim toga, tamo je kao opomena odlučeno da nesretni voz ostane na mestu gde je pao posle bombardovanja...i taj voz je u ovom (kratkom?!) međuvremenu nestao, negde za staro gvožđe...msiliš da su to uradili Arbanasi, Japanci ili Polinežani?
Imam i primere veoma starih crkava, kao što je Latinska crkva iz IX veka u Gornjem Matejevcu, blizu Niša, koje je izuzetno kulturno dobro jer je jedna od retkih prednemanjičkih, e, ona se nalazi usamljena, van sela, na jednom visu...pretprošlog leta, avgust, u jeku vrućine otišli smo tamo da je pogledamo, zatičemo čobanina i ovce koji se sklonili u hladovinku unutar hrama?! Crkva puna brabonjaka. Ako pitaš za nacionalnost, ne sumnjaj, naša - čobanska.
Na ovo i nema šta da se doda osim - stida.
Odnešen spomenik sa Čukur česme, slomljena bista Bori Stankoviću u Vranju, po milion puta odrubljena glava spomeniku kod Karađorđevog parka, bista na Kosančićevom vencu odvaljena i kamenovana, mesingane spomen table izvaljene... Najzad i onaj spomenik na Ušću, poginulim u bombardovanju je izvaljenih slova i iškraban. Kakav je, takav je - spomenik je.
To i mnogo štošta drugog je odraz našeg primitivzma, sada i ovde.
Падобранац, хвала на одличним фотографијама мање познатог објекта у овдашњој историографији. Не знам ко је идејни пројектант овог здања али знам да је у њему преминуо истакнути српски архитекта Јанко Шафарик о коме се на жалост још мање зна него о овом објекту.
Немачко војно гробље (после Првог светског рата)
Мала игра Путника. Реч је о градићу у Белгији, тамошњој верзији "Белог града"... Мада, признајем, после нерешене енигме велике беле пирамиде са немачког војног гробља у Кошутњаку, за коју још увек нисам установио где се тачно налазила, и када и како је уклоњена, био сам за пар тренутака спреман да поверујем да је и ово могло да буде негде "на Чукаричком гребену"...
Многе ствари су уклањане са овог гробља после Другог светског рата. За пирамиду конкретно не знам, али знам да су многи споменици служили као одлична камена грађа при грађењу једног од оближњих објеката.
Да не буде као са оном Каленића пијацом (јесте - није), нећу овде наводити о коме је објекту реч :hat:
Ево, рећи ћу ја, и преузети ризик: колико ми је познато, у оближњој "Летњој позорници" на Топчидеру један део простора је поплочан једнобразним мермерним плочама, које, каже предање, кад би се окренуле са друге стране би откриле уклесане натписе на једном страном језику...
А, кад већ говоримо о черупању споменичког комплекса у коме се налази и уникатни Макензенов меморијал палим српским херојима, видео сам недавно да су бакарне плоче са именима погинулих војника на преосталом немачком споменику на Кошутњаку, сада прекривене великим жичаним мрежама. Предострожност, претпостављам, имајући у виду атрактивност бакарног материјала ових дана на "тржишту"... Ако јесте, похвала за оног ко је тако промптно реаговао, ко год био. С обзиром да су им саборци после II св.рата завршили на "Летњој позорници", ови пали солдати су у данашњици могли лако да оду у нове шахтове или олуке, например... (уз сво извињење за иронију коју користим)
Vrlo često se oko grobalja prave mitovi. Često su dobronamerni i čedni ali netačni. Npr. nije tačno da je na Nemačkom groblju unikatan spomenik srpskim junacima. To je ''poslednji viteški rat'' pa ima takvih spomenika i na drugim mestima, često i zajedničkih grobnica sa zajedničkim obeležjem (kao Pametnik iznad Dimitrovgrada). Ali samo čerupanje ili razgrađivanje manastirišta, crkvina, selišta, gradišta, gradina, zapustelih gradova, pa i grobalja je nešto što je stalna i uobičajena priča u čitavoj istpriji - svuda i na svakom mestu u svetu. I tu se grade mitovi tipa: Iskopaše ti oči lepa sliko...pa Turci srušili ili oskrnavili crkvu čuvajući stoku u i...Kada zabasate po Srbiji, veoma često se na zidovima crkava vide rimske stele ili stari spomenici i to se u etnologiji zove - pojačavanje svetinje - isto tako, po varošima i selima, mogu se videti čitava zdanja sagrađena od materijala sa poznatih i manje znanih arheoloških nalazišta...To je nezaustavljiv proces...kao i pisanje grafita koje nije smišljeno u naše doba, na freskama najvrednijih crkava i manastira mogu se videti žvrljotine i baljezgarije iz XV, XVI, XVII veka...
E, sad razgrađivanje - obično se to radi sa zaboravljenim i nečuvanim dobrima, to je divljavštvo pojedinačnog ili grupnog preživljavanja, retko to radi država ili institucija, zato je čudno da Beograd ili država Srbija (koja baš nije neozbiljna početkom prošlog veka) tako nešto odobrava ili direktno radi!? Uostalmo, moram da pronađem gde sam pročitao priču o pločama na Kalenić pijaci ali je delovala veoma pouzdano, od savesnog autora, i glasi da su te ploče preuzete sa trotoara (pločnika) Bulevara koji je u tada renoviran.
Ево, рећи ћу ја, и преузети ризик: колико ми је познато, у оближњој "Летњој позорници" на Топчидеру један део простора је поплочан једнобразним мермерним плочама, које, каже предање, кад би се окренуле са друге стране би откриле уклесане натписе на једном страном језику...
Ово сам и ја чуо из једног изузетно релевантног извора.
Има ту доста фантазије, заиста. Рецимо: зашто би Турци веома детаљно чекићем лупали све фреске, а лица остављали нетакнута? Мислим да је по среди код једне овакве појаве једна гора чињеница: да су ти наши споменици били намењени за нов слој фресака, па се овим припремала подлога за њих како би малтер боље везао за осликани слој (али се очи и сами ликови, ипак, не би дирали). Тако је рецимо пресликан знаменити бели анђео или композиција "Мироносице" (што је тачан њен назив), а фреска пронађена тек кад је скинут слој малтера и боје који ју је прекривао (и који је, историјски, новији).
Оно што мене чуди јесте да је тај Арбанас који је ископао очи Симониди у Грачаници (по Милану Ракићу), морао бити поприличан акробата или је у манастир барем морао унети скелу, јер се сама композиција налази поприлично високо, скоро пред самим почетком лука. Не оспоравам наравно чињеницу да је тако заиста и учињено, али је чудно.
Али, штагод се десило у стварности, песма Милана Ракића је лепа, знаменита...
У последње време, овакви "мистични" детаљи ковали су се око стазе која од цркве Светог Марка води ниже до паркинга код Поште: пронађен је делић нечијег споменика са старог ташмајданског гробља и презиме неког "капетана".
И онда је настало "пумпање"... како се ствари одвијају и митови праве, доћи ћемо до тога да је на том месту потонуо "Титаник", малтене...
Притом, некако у исто доба учињен је много већи грех на Новом гробљу: у похлепи и јурњави за парама оних који су пожелели да буду престижно сахрањени прекопани су делови овог гробља (такозвано "дечије" гробље и гробље самоубица) које је по свим цивилизацијским нормама требало бити угашено за нове сахране.
Има ту доста фантазије, заиста. Рецимо: зашто би Турци веома детаљно чекићем лупали све фреске, а лица остављали нетакнута? Мислим да је по среди код једне овакве појаве једна гора чињеница: да су ти наши споменици били намењени за нов слој фресака, па се овим припремала подлога за њих како би малтер боље везао за осликани слој (али се очи и сами ликови, ипак, не би дирали). Тако је рецимо пресликан знаменити бели анђео или композиција "Мироносице" (што је тачан њен назив), а фреска пронађена тек кад је скинут слој малтера и боје који ју је прекривао (и који је, историјски, новији).
Оно што мене чуди јесте да је тај Арбанас који је ископао очи Симониди у Грачаници (по Милану Ракићу), морао бити поприличан акробата или је у манастир барем морао унети скелу, јер се сама композиција налази поприлично високо, скоро пред самим почетком лука. Не оспоравам наравно чињеницу да је тако заиста и учињено, али је чудно.
Али, штагод се десило у стварности, песма Милана Ракића је лепа, знаменита...
У последње време, овакви "мистични" детаљи ковали су се око стазе која од цркве Светог Марка води ниже до паркинга код Поште: пронађен је делић нечијег споменика са старог ташмајданског гробља и презиме неког "капетана".
И онда је настало "пумпање"... како се ствари одвијају и митови праве, доћи ћемо до тога да је на том месту потонуо "Титаник", малтене...
Притом, некако у исто доба учињен је много већи грех на Новом гробљу: у похлепи и јурњави за парама оних који су пожелели да буду престижно сахрањени прекопани су делови овог гробља (такозвано "дечије" гробље и гробље самоубица) које је по свим цивилизацијским нормама требало бити угашено за нове сахране.
Grebanje očiju i drugih delova oslikanog tela na freskama je narodni običaj koji kaže da se tako leče oči, ruke, noge i sve drugo osim pameti. Taj običaj su obređivali (tada neuki) i popovi i kaluđeri. Obrati pažnju kad udješ u bilo koji stariji manastir ili crkvu, freske su uglavnom iz tog razloga izgrebane. Prema tome, nema nikakvog Arbanasa, Milan Rakić je romantičar i već u njegovo vreme su ga demantovali Trajković, Čajkanović i drugi ozbiljni entnolozi. Ali Rakićev romantični mit je ostao. Tako nam je lakše. Mi smo cvet nevini. Bogobojažljivi do bola. Uvek nam to neko drugi radi. Upravo se spremam na put u Surdulicu u Bosilegrad i prevrćem internet, tako naiđem na podatak da je spomenik izginulima u vozu na surduličkom mostu oskrnavljen i to tako što je nestao glavni bareljef, osim toga, tamo je kao opomena odlučeno da nesretni voz ostane na mestu gde je pao posle bombardovanja...i taj voz je u ovom (kratkom?!) međuvremenu nestao, negde za staro gvožđe...msiliš da su to uradili Arbanasi, Japanci ili Polinežani?
Imam i primere veoma starih crkava, kao što je Latinska crkva iz IX veka u Gornjem Matejevcu, blizu Niša, koje je izuzetno kulturno dobro jer je jedna od retkih prednemanjičkih, e, ona se nalazi usamljena, van sela, na jednom visu...pretprošlog leta, avgust, u jeku vrućine otišli smo tamo da je pogledamo, zatičemo čobanina i ovce koji se sklonili u hladovinku unutar hrama?! Crkva puna brabonjaka. Ako pitaš za nacionalnost, ne sumnjaj, naša - čobanska.
Evo ti primer kopanja očiju iz crkve Sv Ahileja koja se nalazi u sred Arilja. Naravno, činodejstvovalo se ko zna kada ali je to prvo na šta sam naleteo, a takvih primera ima premnogo.
Grebanje očiju i drugih delova oslikanog tela na freskama je narodni običaj koji kaže da se tako leče oči, ruke, noge i sve drugo osim pameti. Taj običaj su obređivali (tada neuki) i popovi i kaluđeri. Obrati pažnju kad udješ u bilo koji stariji manastir ili crkvu, freske su uglavnom iz tog razloga izgrebane. Prema tome, nema nikakvog Arbanasa, Milan Rakić je romantičar i već u njegovo vreme su ga demantovali Trajković, Čajkanović i drugi ozbiljni entnolozi. Ali Rakićev romantični mit je ostao. Tako nam je lakše. Mi smo cvet nevini. Bogobojažljivi do bola. Uvek nam to neko drugi radi. Upravo se spremam na put u Surdulicu u Bosilegrad i prevrćem internet, tako naiđem na podatak da je spomenik izginulima u vozu na surduličkom mostu oskrnavljen i to tako što je nestao glavni bareljef, osim toga, tamo je kao opomena odlučeno da nesretni voz ostane na mestu gde je pao posle bombardovanja...i taj voz je u ovom (kratkom?!) međuvremenu nestao, negde za staro gvožđe...msiliš da su to uradili Arbanasi, Japanci ili Polinežani?
Imam i primere veoma starih crkava, kao što je Latinska crkva iz IX veka u Gornjem Matejevcu, blizu Niša, koje je izuzetno kulturno dobro jer je jedna od retkih prednemanjičkih, e, ona se nalazi usamljena, van sela, na jednom visu...pretprošlog leta, avgust, u jeku vrućine otišli smo tamo da je pogledamo, zatičemo čobanina i ovce koji se sklonili u hladovinku unutar hrama?! Crkva puna brabonjaka. Ako pitaš za nacionalnost, ne sumnjaj, naša - čobanska.
Na ovo i nema šta da se doda osim - stida.
Odnešen spomenik sa Čukur česme, slomljena bista Bori Stankoviću u Vranju, po milion puta odrubljena glava spomeniku kod Karađorđevog parka, bista na Kosančićevom vencu odvaljena i kamenovana, mesingane spomen table izvaljene... Najzad i onaj spomenik na Ušću, poginulim u bombardovanju je izvaljenih slova i iškraban. Kakav je, takav je - spomenik je.
To i mnogo štošta drugog je odraz našeg primitivzma, sada i ovde.
Падобранац, хвала на одличним фотографијама мање познатог објекта у овдашњој историографији. Не знам ко је идејни пројектант овог здања али знам да је у њему преминуо истакнути српски архитекта Јанко Шафарик о коме се на жалост још мање зна него о овом објекту.
Кажу да је ова зграда бомбардована у Великом рату из Београда. Где би могла да буде?