Део Крушевачке улице око биоскопа некада се сматрао центром Душановца. Једна од првих градских аутобуских линија водила је на Душановац, а крајња станица је била испред биоскопа. Чак и касније, доста дуго се и тролејбуска линија завршавала на том месту. Одатле се рачвало неколико улица, од којих је најпрометнија била Ђурђевска ( коса улица на којој стоје носачка колица). Пред рат име те улице је промењено (Мишка Јовановића), али у грађанству је још дуго била позната као Ђурђевска улица. Она је била главна артерија према Маринковој Бари и читавом насељу све до Централног гробља. Данас постоји само патрљак те улице.
Биоскоп „Душановац“ је, од свих београдских биоскопа, уживао најлошији глас. Првих година од ослобођења и цео Душановац је важио као најопаснији крај Београда. На њему су постојале организоване банде силеџија, злогласни „Душановчани“, које су се често обрачунавале са бандама других крајева (на пример „Цветковци“), али и међусобно. Није било ретко да су нападали и недужне грађане, а и милиција је нерадо навраћала на Душановац. Проблем је трајао све дотле док милиција није примила већи број „Душановчана“ у службу. У оно време то је била врло атрактивна служба: становање у топлим просторијама, релативно пристојна храна, бесплатна одећа и обућа и - власт. Нови милиционери су се одлично сналазили по Душановцу, што за придошле Личане и Босанце није могло да се каже. Тако су „Душановчани“ смирили Душановац.
Аутопут је из темеља изменио изглед и Душановца и Маринкове Баре. Ако се не варам, можда ћу у својој приватној збирци наћи пар фотографија Ђурђевске улице и Маринкове Баре. Треба ми мало више времена за тражење.
Део Крушевачке улице око биоскопа некада се сматрао центром Душановца. Једна од првих градских аутобуских линија водила је на Душановац, а крајња станица је била испред биоскопа. Чак и касније, доста дуго се и тролејбуска линија завршавала на том месту. Одатле се рачвало неколико улица, од којих је најпрометнија била Ђурђевска ( коса улица на којој стоје носачка колица). Пред рат име те улице је промењено (Мишка Јовановића), али у грађанству је још дуго била позната као Ђурђевска улица. Она је била главна артерија према Маринковој Бари и читавом насељу све до Централног гробља. Данас постоји само патрљак те улице.
Биоскоп „Душановац“ је, од свих београдских биоскопа, уживао најлошији глас. Првих година од ослобођења и цео Душановац је важио као најопаснији крај Београда. На њему су постојале организоване банде силеџија, злогласни „Душановчани“, које су се често обрачунавале са бандама других крајева (на пример „Цветковци“), али и међусобно. Није било ретко да су нападали и недужне грађане, а и милиција је нерадо навраћала на Душановац. Проблем је трајао све дотле док милиција није примила већи број „Душановчана“ у службу. У оно време то је била врло атрактивна служба: становање у топлим просторијама, релативно пристојна храна, бесплатна одећа и обућа и - власт. Нови милиционери су се одлично сналазили по Душановцу, што за придошле Личане и Босанце није могло да се каже. Тако су „Душановчани“ смирили Душановац.
Аутопут је из темеља изменио изглед и Душановца и Маринкове Баре. Ако се не варам, можда ћу у својој приватној збирци наћи пар фотографија Ђурђевске улице и Маринкове Баре. Треба ми мало више времена за тражење.
Dundo Vaša priča je interesantna,i sve je baš tako sećam i ja po pričama starosedoca iz ovoga kraja...
Dragoslav Mihajlović u knjizi "KAD SU CVETALE TIKVE" daje divnu sliku ovog prostora.
Kasina,svaka čast...Vredno brate,vredno!
Zna li se godina?
... tako je to kada se datum ne napiše odmah prilikom skeniranja, mada je moguće i da razglednica nije putovala ... ako je nađem živu i zdravu, dojaviću ...
Neverovatna sličnost...I meni se dopao ovaj ugao.Posle bombardovanja pentrao sam se na "CK" sa mojim prvim digitalnim aparatom (jadna rezolucija ali tada je to bio pravi hit...)
... slikao Momčilo Kovačevič 1984. godine ...
He, Kasina je rešio da potpuno sludi "pogađače" i to dvostrukim "zbunjivanjem...
Ama, jel ovaj zna šta je Čubura?
Део Крушевачке улице око биоскопа некада се сматрао центром Душановца. Једна од првих градских аутобуских линија водила је на Душановац, а крајња станица је била испред биоскопа. Чак и касније, доста дуго се и тролејбуска линија завршавала на том месту. Одатле се рачвало неколико улица, од којих је најпрометнија била Ђурђевска ( коса улица на којој стоје носачка колица). Пред рат име те улице је промењено (Мишка Јовановића), али у грађанству је још дуго била позната као Ђурђевска улица. Она је била главна артерија према Маринковој Бари и читавом насељу све до Централног гробља. Данас постоји само патрљак те улице.
Биоскоп „Душановац“ је, од свих београдских биоскопа, уживао најлошији глас. Првих година од ослобођења и цео Душановац је важио као најопаснији крај Београда. На њему су постојале организоване банде силеџија, злогласни „Душановчани“, које су се често обрачунавале са бандама других крајева (на пример „Цветковци“), али и међусобно. Није било ретко да су нападали и недужне грађане, а и милиција је нерадо навраћала на Душановац. Проблем је трајао све дотле док милиција није примила већи број „Душановчана“ у службу. У оно време то је била врло атрактивна служба: становање у топлим просторијама, релативно пристојна храна, бесплатна одећа и обућа и - власт. Нови милиционери су се одлично сналазили по Душановцу, што за придошле Личане и Босанце није могло да се каже. Тако су „Душановчани“ смирили Душановац.
Аутопут је из темеља изменио изглед и Душановца и Маринкове Баре. Ако се не варам, можда ћу у својој приватној збирци наћи пар фотографија Ђурђевске улице и Маринкове Баре. Треба ми мало више времена за тражење.
Део Крушевачке улице око биоскопа некада се сматрао центром Душановца. Једна од првих градских аутобуских линија водила је на Душановац, а крајња станица је била испред биоскопа. Чак и касније, доста дуго се и тролејбуска линија завршавала на том месту. Одатле се рачвало неколико улица, од којих је најпрометнија била Ђурђевска ( коса улица на којој стоје носачка колица). Пред рат име те улице је промењено (Мишка Јовановића), али у грађанству је још дуго била позната као Ђурђевска улица. Она је била главна артерија према Маринковој Бари и читавом насељу све до Централног гробља. Данас постоји само патрљак те улице.
Биоскоп „Душановац“ је, од свих београдских биоскопа, уживао најлошији глас. Првих година од ослобођења и цео Душановац је важио као најопаснији крај Београда. На њему су постојале организоване банде силеџија, злогласни „Душановчани“, које су се често обрачунавале са бандама других крајева (на пример „Цветковци“), али и међусобно. Није било ретко да су нападали и недужне грађане, а и милиција је нерадо навраћала на Душановац. Проблем је трајао све дотле док милиција није примила већи број „Душановчана“ у службу. У оно време то је била врло атрактивна служба: становање у топлим просторијама, релативно пристојна храна, бесплатна одећа и обућа и - власт. Нови милиционери су се одлично сналазили по Душановцу, што за придошле Личане и Босанце није могло да се каже. Тако су „Душановчани“ смирили Душановац.
Аутопут је из темеља изменио изглед и Душановца и Маринкове Баре. Ако се не варам, можда ћу у својој приватној збирци наћи пар фотографија Ђурђевске улице и Маринкове Баре. Треба ми мало више времена за тражење.
Dundo Vaša priča je interesantna,i sve je baš tako sećam i ja po pričama starosedoca iz ovoga kraja...
Dragoslav Mihajlović u knjizi "KAD SU CVETALE TIKVE" daje divnu sliku ovog prostora.
Kasina,svaka čast...Vredno brate,vredno!
Zna li se godina?
... tako je to kada se datum ne napiše odmah prilikom skeniranja, mada je moguće i da razglednica nije putovala ... ako je nađem živu i zdravu, dojaviću ...
... slikao Momčilo Kovačevič 1984. godine ...
He, Kasina je rešio da potpuno sludi "pogađače" i to dvostrukim "zbunjivanjem...
Ama, jel ovaj zna šta je Čubura?
Neverovatna sličnost...I meni se dopao ovaj ugao.Posle bombardovanja pentrao sam se na "CK" sa mojim prvim digitalnim aparatom (jadna rezolucija ali tada je to bio pravi hit...)