... Koko, već po običaju, odlične fotke, lepo što si ih podelio sa nama :) ... inače ovakav Rekord tih godina bio je retka zverka :O ... neku godinu kasnije redovno sam ga viđao na raspustima kod moje staremame u Ljubljani - imao ga je komšija u ulici, pred čijom su se kućom često zaustavljali strani luksuzni automobili ... naime čika Herford bavio se prepariranjem životinja i u tome je bio vrhunski majstor, pa otuda i brojni lovci koji su svraćali kod njega, ne bi le se što lepše okitili sa svojim taze trofejima ... i kasnije je kupovao samo opele, čak i po dva ista komada ... eh, opasni su to bili automobili :hat: ...
... evo, čim su se stvorili uslovi, krenulo i otvaranje :) ... kažu na istoj temi da je ovo bio automobil SSIP-a, i da je u Beogradu ... ipak, na prvu, ne prepoznajem, čak bih pre rekao da više sumnjam :~ ...
... a da je pala velika žvaka uz pomoć velikog auta - e to prepoznajem na prvu ;) ...
Калемегдан?
... Milovane, čini mi se da si sve pogodio, možda čak i ovu, mada ne mogu baš da uhvatim ugao ...
POSLE BERLINSKOG KONGRESA. – RABIN D-R SIMON BERNFELD
Berlinski Kongres, koji je među ostalim svojim zadacima uzakonio ravnopravnost Jevreja u novim nezavisnim balkanskim državama, bavio se vrlo malo tim pitanjem u Srbiji. Dok je Rumunija, pomoću intervencije kneza Gorčakova, ruskog ministra na Kongresu, pokušavala da spreči donošenje toga člana, srpski je delegat na Kongresu bez prigovora pristao na proširenje ravnopravnosti i na Jevreje u Srbiji. Za Srbiju bilo je ukidanje ograničenja zaostalih iz naređenja od 1856. i 1861. g. više pitanje formalnosti, pošto su Jevreji uživali sva građanska i politička prava u državi. I ta je formalnost ispu-njena donošenjem slobodoumnog ustava od 1888. god., koji zajemčuje potpunu ravnopravnost svima žiteljima Kraljevine Srbije bez razlike vere i narodnosti. Protivu Ustavom zajemčene jednakosti nije se više pojavila nikakva opozicija, i nekadašnja protivnica Jevreja — trgovačka konkurencija — pomirila se, najzad, sa idejom ravnopravnosti, pošto je uvidela, da slobodno takmičenje u trgovini, kao i na svima ostalim poljima rada, donosi više koristi nego štete.
U mirnom razvitku i stalnom napretku ekonom-skog života Kraljevine Srbije Jevreji su stalno učvršćivali svoje bratske odnose sa ostalim sugra-đanima i svojim iskrenim i skromnim ophođenjem, ispravnim i lojalnim vladanjem, znatno su doprineli, da su se mnoge nekadašnje predrasude protiv njih sasvim izgubile. Naročito je doprinela dobrim među-sobnim odnosima okolnost, što su se jevrejski trgovci ortačili sa Srbima, primivši svoje srpske pomoćnike, koji su se odlikovali vernošću i vrednoćom, za članove firme, ili su im ustupali svoj kapital za osni-vanje novih preduzeća. Školovana omladina takođe je doprinela zbliženju sa Srbima time, što se trudila da zadobije prijateljstvo svojih drugova u školi, i što je širila po svojim domovima srpski jezik. Time je, postepeno, potiskivala upotrebu španskog jezika iz prosvetnih društava i iz porodičnog života.
Povoljne prilike u zemlji doprinele su, da se Jevreji nisu više iseljavali iz Srbije, već se, na protiv, njihov broj stalno povećavao. 1890. g. dostigao je broj Jevreja onaj iz 1840. g. — 4000 duša u Beogradu i oko 1000 duša u unutrašnjosti Srbije, i to u gra-dovima: Niš, Požarevac, Smederevo, Šabac i Kragu-jevac. Glavni rabin bio je u Beogradu u to vreme D-r Simon Bernfeld, mladi naučnik i književnik berlinske teolOške škole, koji je napisao svoje filozof-sko-teološko delo „Daat Elohim". Dalje je pisao u Beogradu „Istoriju Jevreja" na španskom jeziku i nekoliko godina docnije „Knjigu nad knjigama" na nemačkom jeziku. Skoro svake godine izdavao je po koju novu knjigu bogate duhovne sadržine. Još i danas se njegovo ime broji među najvidnijim spisateljima novije jevrejske književnosti. Zbog izvesnih nesuglasica u samoj opštinskoj upravi, Bernfeld je 1895. g. ostavio svoj položaj u Beogradu i preselio se u Berlin, gde je osobito plodno obogatio jevrejsku književnost. Izdavanjem knjiga se takođe bavio Moša David Alkalaj, rabin, o kome je bilo govora. Haham Jakov behor Altarac nastavio je započetu istoriju D-r Bernfelda izdavši tri sveske jevrejeke istorije na španskom jeziku. Altarac je izdao, pored drugih knjiga, i molitvenu knjigu „Kehilat Jakov", sa jevrejskim i španskim primedbama i tumačenjem.
Kralj Milan sačuvao je dobro mišljenje o svojim Jevrejima za sve vreme svoje vladavine i to mišljenje iskazao je u više prilika. Kratko vreme pre dono-šenja slobodoumnog ustava od 1888. god., prilikom svoga bavljenja u Parizu, primio je deputaciju Alijanse vrlo ljubazno, i u razgovoru sa članovima deputacije izrazio je svoju radost, što mu nisu dosta-vili nikakve tužbe protivu vlasti u Srbiji, već svoju blagodarnost, što su njihova braća u Srbiji zadovoljna svojom sudbinom. Kralj im je, dalje, stavio u izgled, da će novi ustav bez sumnje još bolje učvrstiti njihov položaj u Kraljevini.
Kralj Milan poznavao je i cenio vrednost svojih Jevreja. Ugledni zaslužni Jevreji, među njima Avram Ozerović, Samuilo X. Davičo, Edija Buli i D-r Simon Bernfeld, bili su više puta pozivani u dvor i odlikovani visokim ordenima.
Isto tako je i Kralj Aleksandar Obrenović voleo svoje Jevreje, o kojima se u više prilika, vrlo laskavo po njih, javno izražavao. On se živo interesovao za njihov napredak, pohvalio je uspešan rad Srpsko-Jevrejskog Pevačkog Društva, čijeg je pred-sednika, Benka Daviča, 1903. god., u znak priznanja, odlikovao.
U izaslanstvu koje je dopratilo Kralja Petra 1 u prestonicu učestvovali su: D-r David Alkalaj, potpredsednik Crkveno-Školske Jevrejskg Opštine Sefardskog Obreda, i Jakov Levenzon, predsednik Srpsko-Jevrejske Crkvene Opštine Eškenaskog Obreda. Ovaj veliki Kralj, koji je uvek bio uzvišen nad sitnim predrasudama, pokazao je još u početku svoga stupanja na presto živo interesovanje za sve prilike u zemlji, pa i za život i napredak svojih Jevreja. Kao što je svojim uzvišenim vrlinama osvojio sva srca u zemlji, isto tako su mu prišli i Jevreji sa odanošću i ver-nošću. Beogradski Jevreji bili su ponositi, kada je Kralj lično položio temelj za novu sinagogu „Bet Israel" u Cara Uroša ulici, na dan 10. maja 1907. g. Bili su srećni, kada je Kralj odlikovao novu za-stavu jevrejskog pevačkog društva, prilikom proslave 25.-godišnjice plodnog i uspešnog raDa, ordenom Sv. Save i tom su prilikom čuli srdačne čestitke i reči hrabrenja milog Kralja; a njihovo je oduševljenje dostiglo vrhunac na dan 17. septembra 1908. god., kada je Kralj sa Vladom prisustvovao osvećenju nove sinagoge.
Oktobra meseca 1908. g., kada je Austro-Ugarska zvanično izvršila aneksiju srpskih provincija Bosne i Hercegovine, i tim svojim nasilnim aktom izazvala duboko ogorčenje celog srpskog naroda, i Jevreji Kraljevine Srbije, sa osećanjem solidarnosti, uputili su cirkularnu notu braći Jevrejima celoga sveta, da porade svim svojim uticajima na vlade dotičnih država, te da protestuju protivu nepravde i nasilja aneksije i da javno istupe protivu nelegalnog osvajanja srpskih provincija od strane Austro-Ugarske. Ova predstavka beogradskih Jevreja, koja je bila potpisana od predsedništva obeju veroispovednih opština i od uglednih prvaka ovdašnjeg Jevrejstva, primljena je veoma povoljno u jevrejskim krugovima celog sveta. Jevrejski listovi u Rusiji, Francuskoj, Engleskoj, Americi, čak i u Nemačkoj i u samoj monarhiji, propratili su ovu predstavku značajnim komentarima. Radi toga su stanje i ugled, želje i težnje srpskoga naroda dobili povoljno tumačenje svoga prava u civilizovanom svetu. Ovo povoljno mišljenje o lojalnosti srpskih Jevreja i u vezi sa njihovim patriotskim radom za vreme balkanskih ratova 1912-13. g. doprineli su jačanju dobroga glasa i povoljnom tumačenju opšte erpske stvari i u svetskom ratu 1914.— 1918. godine.
Да није ово степениште у Призренској код "Златног буренцета"?
... Ovo je Plymouth kojim je taksirao do rata. Nemci su ga rekvirirali odmah po ulasku u Bg. ...
Овде се у позадини виде оне модернистичке зграде из данашње улице Авијатичарски трг у Земуну.
... Koko, već po običaju, odlične fotke, lepo što si ih podelio sa nama :) ... inače ovakav Rekord tih godina bio je retka zverka :O ... neku godinu kasnije redovno sam ga viđao na raspustima kod moje staremame u Ljubljani - imao ga je komšija u ulici, pred čijom su se kućom često zaustavljali strani luksuzni automobili ... naime čika Herford bavio se prepariranjem životinja i u tome je bio vrhunski majstor, pa otuda i brojni lovci koji su svraćali kod njega, ne bi le se što lepše okitili sa svojim taze trofejima ... i kasnije je kupovao samo opele, čak i po dva ista komada ... eh, opasni su to bili automobili :hat: ...
... ovde isto piše svašta nešto na nemačkom, al' bar zasigurno znamo gde smo ...
... Dobro jutro :) ... danas baš i jeste takav dan, da se ne izlazi iz auta, ili iz kuće ...
... a da je pala velika žvaka uz pomoć velikog auta - e to prepoznajem na prvu ;) ...
Калемегдан?
... Milovane, čini mi se da si sve pogodio, možda čak i ovu, mada ne mogu baš da uhvatim ugao ...
POSLE BERLINSKOG KONGRESA. – RABIN D-R SIMON BERNFELD
Berlinski Kongres, koji je među ostalim svojim zadacima uzakonio ravnopravnost Jevreja u novim nezavisnim balkanskim državama, bavio se vrlo malo tim pitanjem u Srbiji. Dok je Rumunija, pomoću intervencije kneza Gorčakova, ruskog ministra na Kongresu, pokušavala da spreči donošenje toga člana, srpski je delegat na Kongresu bez prigovora pristao na proširenje ravnopravnosti i na Jevreje u Srbiji. Za Srbiju bilo je ukidanje ograničenja zaostalih iz naređenja od 1856. i 1861. g. više pitanje formalnosti, pošto su Jevreji uživali sva građanska i politička prava u državi. I ta je formalnost ispu-njena donošenjem slobodoumnog ustava od 1888. god., koji zajemčuje potpunu ravnopravnost svima žiteljima Kraljevine Srbije bez razlike vere i narodnosti. Protivu Ustavom zajemčene jednakosti nije se više pojavila nikakva opozicija, i nekadašnja protivnica Jevreja — trgovačka konkurencija — pomirila se, najzad, sa idejom ravnopravnosti, pošto je uvidela, da slobodno takmičenje u trgovini, kao i na svima ostalim poljima rada, donosi više koristi nego štete.
U mirnom razvitku i stalnom napretku ekonom-skog života Kraljevine Srbije Jevreji su stalno učvršćivali svoje bratske odnose sa ostalim sugra-đanima i svojim iskrenim i skromnim ophođenjem, ispravnim i lojalnim vladanjem, znatno su doprineli, da su se mnoge nekadašnje predrasude protiv njih sasvim izgubile. Naročito je doprinela dobrim među-sobnim odnosima okolnost, što su se jevrejski trgovci ortačili sa Srbima, primivši svoje srpske pomoćnike, koji su se odlikovali vernošću i vrednoćom, za članove firme, ili su im ustupali svoj kapital za osni-vanje novih preduzeća. Školovana omladina takođe je doprinela zbliženju sa Srbima time, što se trudila da zadobije prijateljstvo svojih drugova u školi, i što je širila po svojim domovima srpski jezik. Time je, postepeno, potiskivala upotrebu španskog jezika iz prosvetnih društava i iz porodičnog života.
Povoljne prilike u zemlji doprinele su, da se Jevreji nisu više iseljavali iz Srbije, već se, na protiv, njihov broj stalno povećavao. 1890. g. dostigao je broj Jevreja onaj iz 1840. g. — 4000 duša u Beogradu i oko 1000 duša u unutrašnjosti Srbije, i to u gra-dovima: Niš, Požarevac, Smederevo, Šabac i Kragu-jevac. Glavni rabin bio je u Beogradu u to vreme D-r Simon Bernfeld, mladi naučnik i književnik berlinske teolOške škole, koji je napisao svoje filozof-sko-teološko delo „Daat Elohim". Dalje je pisao u Beogradu „Istoriju Jevreja" na španskom jeziku i nekoliko godina docnije „Knjigu nad knjigama" na nemačkom jeziku. Skoro svake godine izdavao je po koju novu knjigu bogate duhovne sadržine. Još i danas se njegovo ime broji među najvidnijim spisateljima novije jevrejske književnosti. Zbog izvesnih nesuglasica u samoj opštinskoj upravi, Bernfeld je 1895. g. ostavio svoj položaj u Beogradu i preselio se u Berlin, gde je osobito plodno obogatio jevrejsku književnost. Izdavanjem knjiga se takođe bavio Moša David Alkalaj, rabin, o kome je bilo govora. Haham Jakov behor Altarac nastavio je započetu istoriju D-r Bernfelda izdavši tri sveske jevrejeke istorije na španskom jeziku. Altarac je izdao, pored drugih knjiga, i molitvenu knjigu „Kehilat Jakov", sa jevrejskim i španskim primedbama i tumačenjem.
Kralj Milan sačuvao je dobro mišljenje o svojim Jevrejima za sve vreme svoje vladavine i to mišljenje iskazao je u više prilika. Kratko vreme pre dono-šenja slobodoumnog ustava od 1888. god., prilikom svoga bavljenja u Parizu, primio je deputaciju Alijanse vrlo ljubazno, i u razgovoru sa članovima deputacije izrazio je svoju radost, što mu nisu dosta-vili nikakve tužbe protivu vlasti u Srbiji, već svoju blagodarnost, što su njihova braća u Srbiji zadovoljna svojom sudbinom. Kralj im je, dalje, stavio u izgled, da će novi ustav bez sumnje još bolje učvrstiti njihov položaj u Kraljevini.
Kralj Milan poznavao je i cenio vrednost svojih Jevreja. Ugledni zaslužni Jevreji, među njima Avram Ozerović, Samuilo X. Davičo, Edija Buli i D-r Simon Bernfeld, bili su više puta pozivani u dvor i odlikovani visokim ordenima.
Isto tako je i Kralj Aleksandar Obrenović voleo svoje Jevreje, o kojima se u više prilika, vrlo laskavo po njih, javno izražavao. On se živo interesovao za njihov napredak, pohvalio je uspešan rad Srpsko-Jevrejskog Pevačkog Društva, čijeg je pred-sednika, Benka Daviča, 1903. god., u znak priznanja, odlikovao.
U izaslanstvu koje je dopratilo Kralja Petra 1 u prestonicu učestvovali su: D-r David Alkalaj, potpredsednik Crkveno-Školske Jevrejskg Opštine Sefardskog Obreda, i Jakov Levenzon, predsednik Srpsko-Jevrejske Crkvene Opštine Eškenaskog Obreda. Ovaj veliki Kralj, koji je uvek bio uzvišen nad sitnim predrasudama, pokazao je još u početku svoga stupanja na presto živo interesovanje za sve prilike u zemlji, pa i za život i napredak svojih Jevreja. Kao što je svojim uzvišenim vrlinama osvojio sva srca u zemlji, isto tako su mu prišli i Jevreji sa odanošću i ver-nošću. Beogradski Jevreji bili su ponositi, kada je Kralj lično položio temelj za novu sinagogu „Bet Israel" u Cara Uroša ulici, na dan 10. maja 1907. g. Bili su srećni, kada je Kralj odlikovao novu za-stavu jevrejskog pevačkog društva, prilikom proslave 25.-godišnjice plodnog i uspešnog raDa, ordenom Sv. Save i tom su prilikom čuli srdačne čestitke i reči hrabrenja milog Kralja; a njihovo je oduševljenje dostiglo vrhunac na dan 17. septembra 1908. god., kada je Kralj sa Vladom prisustvovao osvećenju nove sinagoge.
Oktobra meseca 1908. g., kada je Austro-Ugarska zvanično izvršila aneksiju srpskih provincija Bosne i Hercegovine, i tim svojim nasilnim aktom izazvala duboko ogorčenje celog srpskog naroda, i Jevreji Kraljevine Srbije, sa osećanjem solidarnosti, uputili su cirkularnu notu braći Jevrejima celoga sveta, da porade svim svojim uticajima na vlade dotičnih država, te da protestuju protivu nepravde i nasilja aneksije i da javno istupe protivu nelegalnog osvajanja srpskih provincija od strane Austro-Ugarske. Ova predstavka beogradskih Jevreja, koja je bila potpisana od predsedništva obeju veroispovednih opština i od uglednih prvaka ovdašnjeg Jevrejstva, primljena je veoma povoljno u jevrejskim krugovima celog sveta. Jevrejski listovi u Rusiji, Francuskoj, Engleskoj, Americi, čak i u Nemačkoj i u samoj monarhiji, propratili su ovu predstavku značajnim komentarima. Radi toga su stanje i ugled, želje i težnje srpskoga naroda dobili povoljno tumačenje svoga prava u civilizovanom svetu. Ovo povoljno mišljenje o lojalnosti srpskih Jevreja i u vezi sa njihovim patriotskim radom za vreme balkanskih ratova 1912-13. g. doprineli su jačanju dobroga glasa i povoljnom tumačenju opšte erpske stvari i u svetskom ratu 1914.— 1918. godine.
link : http://www.elmundosefarad.eu/wiki/wiki/index.php?title=Glava_XVII