На крају, хипотетичко питање: шта мислите, где би данас био Споменик кнезу Михаилу да је сачувана Стамбол капија?
Не смемо заборавити да су у Стамбол капији Турци набијали Србе на колац (међу њима погубљен и ђакон Авакум) и да су је порушили као туробну успомену на период турског зулума...
Ево прилике за дискусију. Не да не смемо да заборавимо, него бих да скренем пажњу на нешто: горњи цитат из мог поста је истргнута реченица. А да нисам заборавио на ту чињеницу показује да сам (намерно) написао једну другу реченицу:
"Хтео сам да видим како би Трг евентуално данас изгледао да је омражена Стамбол капија остала као нека врста тријумфалне капије (данас би много значила у туристичком смислу)."
Иста мржња према симболу страдања довела је до рушења Бастиље и многих других објеката током историје. Наредба кнеза Михаила о рушењу Београдске тврђаве била је сигурно инспирисана и чињеницом да је то место страдања многих Срба готово три и по века. Не негирам ни стратешки значај рушења тврђаве како би се онемогућио повратак турске војске у Београд упркос чињеници да се Михаило обавезао при пријему градова да ће исте чувати и оправљати. Али ма колико одређени објекат био омражен због своје функције коју је имао, присталица сам да га баш зато треба очувати за будуће генерације. Јер по истој логици Аушвиц би требао да буде сравњен, Јасеновац су требали Срби, Јевреји и Роми да униште одавно као и сва места страдања која подсећају на та страдања. Скоро је овде била расправа о недопустивом односу према Старом Сајмишту као конц-логору и месту страдања где су логораши убијани како од Немаца, тако и од савезника кад су бомбардовали нашироко мост на Сави. А данас пропадају и остаци тог Сајмишта на нашу општу срамоту.
Иста мржња према симболу страдања довела је до рушења Бастиље и многих других објеката током историје. Наредба кнеза Михаила о рушењу Београдске тврђаве била је сигурно инспирисана и чињеницом да је то место страдања многих Срба готово три и по века. Не негирам ни стратешки значај рушења тврђаве како би се онемогућио повратак турске војске у Београд упркос чињеници да се Михаило обавезао при пријему градова да ће исте чувати и оправљати. Али ма колико одређени објекат био омражен због своје функције коју је имао, присталица сам да га баш зато треба очувати за будуће генерације. Јер по истој логици Аушвиц би требао да буде сравњен, Јасеновац су требали Срби, Јевреји и Роми да униште одавно као и сва места страдања која подсећају на та страдања. Скоро је овде била расправа о недопустивом односу према Старом Сајмишту као конц-логору и месту страдања где су логораши убијани како од Немаца, тако и од савезника кад су бомбардовали нашироко мост на Сави. А данас пропадају и остаци тог Сајмишта на нашу општу срамоту.
Pre neki dan pročitah da su Nemci obezbedili nekoliko desetina miliona evra zarad sanacije Aušvica. Glavno pitanje kada je reč o Sajmištu (pretpostavimo da i nama Nemci daju nekoliko desetina evra za tu svrhu) je u šta da se taj kompleks konzervira. Ovo je jedinstven primer bestijalnosti, logor nije napravljen na nekoj livadi, desetine baraka u nekoj žici zarad mašine za ubijanje već je iskorišten prostor Sajmišta (na kome su isti civilizovani Nemci izlagali godinama i zakupili hektare zemlje da bi u vremenu koje je dolazilo još bolje prikazivali dostignuća svoje civilizovane nacije), jedinstvenog predratnog izložbenog kompleksa koji je bio nešto na šta ovdašnji narod treba da bude ponosan. Posebna priča je spajanje saobraćajnice iz pravca Ušća i saobraćajnice iz pravca Sava centra. Moj utisak je da se čeka da nekako i ta nesretna centralna kula padne, da bi došlo do zatabavanja celog prostora Sajmišta, nekako mi takav epilog u ovom trenutku i najpravedniji (između svih "opcija")...
Не смемо заборавити да су у Стамбол капији Турци набијали Србе на колац (међу њима погубљен и ђакон Авакум) и да су је порушили као туробну успомену на период турског зулума...
Ево прилике за дискусију. Не да не смемо да заборавимо, него бих да скренем пажњу на нешто: горњи цитат из мог поста је истргнута реченица. А да нисам заборавио на ту чињеницу показује да сам (намерно) написао једну другу реченицу:
"Хтео сам да видим како би Трг евентуално данас изгледао да је омражена Стамбол капија остала као нека врста тријумфалне капије (данас би много значила у туристичком смислу)."
Иста мржња према симболу страдања довела је до рушења Бастиље и многих других објеката током историје. Наредба кнеза Михаила о рушењу Београдске тврђаве била је сигурно инспирисана и чињеницом да је то место страдања многих Срба готово три и по века. Не негирам ни стратешки значај рушења тврђаве како би се онемогућио повратак турске војске у Београд упркос чињеници да се Михаило обавезао при пријему градова да ће исте чувати и оправљати. Али ма колико одређени објекат био омражен због своје функције коју је имао, присталица сам да га баш зато треба очувати за будуће генерације. Јер по истој логици Аушвиц би требао да буде сравњен, Јасеновац су требали Срби, Јевреји и Роми да униште одавно као и сва места страдања која подсећају на та страдања. Скоро је овде била расправа о недопустивом односу према Старом Сајмишту као конц-логору и месту страдања где су логораши убијани како од Немаца, тако и од савезника кад су бомбардовали нашироко мост на Сави. А данас пропадају и остаци тог Сајмишта на нашу општу срамоту.
Иста мржња према симболу страдања довела је до рушења Бастиље и многих других објеката током историје. Наредба кнеза Михаила о рушењу Београдске тврђаве била је сигурно инспирисана и чињеницом да је то место страдања многих Срба готово три и по века. Не негирам ни стратешки значај рушења тврђаве како би се онемогућио повратак турске војске у Београд упркос чињеници да се Михаило обавезао при пријему градова да ће исте чувати и оправљати. Али ма колико одређени објекат био омражен због своје функције коју је имао, присталица сам да га баш зато треба очувати за будуће генерације. Јер по истој логици Аушвиц би требао да буде сравњен, Јасеновац су требали Срби, Јевреји и Роми да униште одавно као и сва места страдања која подсећају на та страдања. Скоро је овде била расправа о недопустивом односу према Старом Сајмишту као конц-логору и месту страдања где су логораши убијани како од Немаца, тако и од савезника кад су бомбардовали нашироко мост на Сави. А данас пропадају и остаци тог Сајмишта на нашу општу срамоту.
Pre neki dan pročitah da su Nemci obezbedili nekoliko desetina miliona evra zarad sanacije Aušvica. Glavno pitanje kada je reč o Sajmištu (pretpostavimo da i nama Nemci daju nekoliko desetina evra za tu svrhu) je u šta da se taj kompleks konzervira. Ovo je jedinstven primer bestijalnosti, logor nije napravljen na nekoj livadi, desetine baraka u nekoj žici zarad mašine za ubijanje već je iskorišten prostor Sajmišta (na kome su isti civilizovani Nemci izlagali godinama i zakupili hektare zemlje da bi u vremenu koje je dolazilo još bolje prikazivali dostignuća svoje civilizovane nacije), jedinstvenog predratnog izložbenog kompleksa koji je bio nešto na šta ovdašnji narod treba da bude ponosan. Posebna priča je spajanje saobraćajnice iz pravca Ušća i saobraćajnice iz pravca Sava centra. Moj utisak je da se čeka da nekako i ta nesretna centralna kula padne, da bi došlo do zatabavanja celog prostora Sajmišta, nekako mi takav epilog u ovom trenutku i najpravedniji (između svih "opcija")...
Lično: Majstor Runde (ili je možda FRivcuz) - pre sto godina!
Muzej i Francusko književno društvo preko puta Kapetan-Mišinog zdanja, septembar 1914. Danas ugao ul. Vuka Karadžića i Studentskog trga.
Univerzitet (dvorište), Srpski seminar, septembar 1914
1948 italy yugoslavia
1969