Ух ове вечерас су вам добре фотке. Нарочито су ме погодиле оне из Француске, код "Лондона" и разгледница из Студентског парка. Неке друге су већ виђене а неке нису. Па ја сам потпуно заборавио које је зеленило било, сада нема ни "з" од тога, око и мозак су ми се навикли на кржљава стабла која не могу да израсту што од загађености, што од моторне тестере (надам се да се барем нека сиротиња огрејала, па да је бар нека корист). Можда ме само перспектива вара, али ми се чини да је дрвеће некад било гушће посађено бар за 30%. А погодила ме је још једна чињеница: кад сам од свог покојног оца слушао приче и читао о старом Београду - било је то у време кад су ове фотографије које сада постављате биле снимане а појам "старог београда" завршавао је негде са Другим светским ратом. Ако кажем да дуго памтим - лажем јер склероза све то нагриза. Једноставно - оматорило се. Ми којима је ово најмање пета држава у животу (без селидби) то можемо да кажемо. А има овде и оних којима је ово седма, осма а можда и девета!
Bravo,Francuz udaraš pravo u centar ,bez greške... i to sa te daljine.Ja radim u Knjeginje Zorke br.2 ,tu sam svaki dan,ali treba se setiti,povezati ,pamtiti...
Ajde kad smo već tu...Milovane ,ko je ovo radio?
Veliki i sjajni Đura Borošić, koji je u periodu između dva rata imao najmoderniji arhitektonski atelje u kojem su stasavali Bjelović, Belobrk. Borošić je bio vizionarski zagledan u savremene materijale i mogućnosti primenjivanim na objektima koje je projektovao i izvodio: široka primena armiranobetonskih konstrukcija, poluprefabrikovane tavanice, inostrane zidne obloge u eksterijeru i enterijeru (prva primena Teranove, Ceresita itd), savremeni detalji... sve je to bilo korišćeno u brojnim objektima koje je ostavio iza sebe, a posebno u stambenoj izgradnji. Nažalost, od 1933. nadalje, on se manje bavi projektovanjem i njegovo delo prekriveno je izvesnim velom nepoznatog. Ipak, zgrada koju vidimo je jedna od retkih iz tog perioda - sazidana je 1935. - fenomenalna kuća.
Druga njegova istovremena zgrada - kojoj se takođe istinski divim po imaginaciji i detaljima fasade i enterijera - je ona do "Staklenca" na Trgu Republike u Bulevaru Despota Stefana/29. novembra/Kneza Pavla (pre rata nosila je broj 4, a dugo godina je u njoj bio smešten Vojni odsek, dok je, u stvari, bila privatna zgrada sa modernim trgovačkim pasažom - danas zazidanim). Spratovi imaju alteraciju dekorativnih detalja koji nisu ni klasicistički ni modernistički po detaljima, već veoma osobeni. Ja često to stavljam u odjeke ar dekoa, i ponekad nazivam ovakve građevine dekorativnim modernizmom.
Nadam se da će današnje generacije u Zavodu za zaštitu spomenika kulture imati sluha za očuvanje ovog zanimljivog objekta, tim pre što su mnogi detalji unutar zgrade (sobe, vrata, obloge, plafoni u gipsu) sačuvani u potpunosti.
Да ли је Ђура Борошић пројектовао објекте и изван Београда или је тадашњи грађевински бум престонице био довољан за овог архитекту?
Danas nemam pojma koja je to ulica niti znam zašto sam slikao!!!!! Mala pomoć za forenzičare: Dalmatinska? Šumatovačka? Ali može biti zabluda.
Nije ni jedna, ni druga...VLADETINA!!!!!!!! Slikano skoro iz 27. marta, niže je Knez Danilova i vidi se moja kuća!? Pola ulice je srušeno! Odličan dokument!
Danas nemam pojma koja je to ulica niti znam zašto sam slikao!!!!! Mala pomoć za forenzičare: Dalmatinska? Šumatovačka? Ali može biti zabluda.
Nije ni jedna, ni druga...VLADETINA!!!!!!!! Slikano skoro iz 29. marta, niže je Knez Danilova i vidi se moja kuća!? Pola ulice je srušeno! Odličan dokument!
Ma koga sam đavla tamo tražio? Ili sam slutio, da ću posle 41 godina naleteti na tebe!
A koja je tvoja kuć(ic)a? Ona desno sa zelenim pročeljem?
Sada sam se setio, tamo smo sedeli u jednom stanu - slušali smo sa ploča Schubertovu "Rosamundu" i Griegov "Peer Gynt" do iznemoglosti....
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
И ово је релативно скоро срушено (или је и мене дохватио Ајнштајн па ми време у својој релативности све брже иде). Изгледа да је било једноставније срушити него стално чистити овај кутак или чак ("не дај Боже") инвестиционо одржавати. А могло је опстати макар као киоск за пљескавице, бар би доживело још коју годину више.
Fon Tchubo, ko bi mogli biti ovi ljudi?
Ako obećaš da nećeš nikad više....i da ćeš da budeš dobar!
Neću vam priznati - u parkiću ispred Dečije klinike (Tiršova/Katićeva) - bilo je 1962. moje noćno ljubavno gnezdo.
Kakav Užas! Nemoral! Skandalozno! Preneražen sam! Mora da su te neka braća ganjala? Zbog toga si u toj Germaniji?
Бежим сада, још ћете ме расплакати вечерас.
Ajde kad smo već tu...Milovane ,ko je ovo radio?
Veliki i sjajni Đura Borošić, koji je u periodu između dva rata imao najmoderniji arhitektonski atelje u kojem su stasavali Bjelović, Belobrk. Borošić je bio vizionarski zagledan u savremene materijale i mogućnosti primenjivanim na objektima koje je projektovao i izvodio: široka primena armiranobetonskih konstrukcija, poluprefabrikovane tavanice, inostrane zidne obloge u eksterijeru i enterijeru (prva primena Teranove, Ceresita itd), savremeni detalji... sve je to bilo korišćeno u brojnim objektima koje je ostavio iza sebe, a posebno u stambenoj izgradnji. Nažalost, od 1933. nadalje, on se manje bavi projektovanjem i njegovo delo prekriveno je izvesnim velom nepoznatog. Ipak, zgrada koju vidimo je jedna od retkih iz tog perioda - sazidana je 1935. - fenomenalna kuća.
Druga njegova istovremena zgrada - kojoj se takođe istinski divim po imaginaciji i detaljima fasade i enterijera - je ona do "Staklenca" na Trgu Republike u Bulevaru Despota Stefana/29. novembra/Kneza Pavla (pre rata nosila je broj 4, a dugo godina je u njoj bio smešten Vojni odsek, dok je, u stvari, bila privatna zgrada sa modernim trgovačkim pasažom - danas zazidanim). Spratovi imaju alteraciju dekorativnih detalja koji nisu ni klasicistički ni modernistički po detaljima, već veoma osobeni. Ja često to stavljam u odjeke ar dekoa, i ponekad nazivam ovakve građevine dekorativnim modernizmom.
Nadam se da će današnje generacije u Zavodu za zaštitu spomenika kulture imati sluha za očuvanje ovog zanimljivog objekta, tim pre što su mnogi detalji unutar zgrade (sobe, vrata, obloge, plafoni u gipsu) sačuvani u potpunosti.
Да ли је Ђура Борошић пројектовао објекте и изван Београда или је тадашњи грађевински бум престонице био довољан за овог архитекту?
Milovane,hvala na iscrpnom odgovoru!
Neću vam priznati - u parkiću ispred Dečije klinike (Tiršova/Katićeva) - bilo je 1962. moje noćno ljubavno gnezdo.
Kakav Užas! Nemoral! Skandalozno! Preneražen sam! Mora da su te neka braća ganjala? Zbog toga si u toj Germaniji?
Ma znao sam ja, da ćeš se ti odmah javiti!
Ali ja sam javno obećao, da ću prema tebi biti suzdržan i plemenit - za mesec (i po) dana!
Danas nemam pojma koja je to ulica niti znam zašto sam slikao!!!!! Mala pomoć za forenzičare: Dalmatinska? Šumatovačka? Ali može biti zabluda.
Nije ni jedna, ni druga...VLADETINA!!!!!!!! Slikano skoro iz 27. marta, niže je Knez Danilova i vidi se moja kuća!? Pola ulice je srušeno! Odličan dokument!
Danas nemam pojma koja je to ulica niti znam zašto sam slikao!!!!! Mala pomoć za forenzičare: Dalmatinska? Šumatovačka? Ali može biti zabluda.
Nije ni jedna, ni druga...VLADETINA!!!!!!!! Slikano skoro iz 29. marta, niže je Knez Danilova i vidi se moja kuća!? Pola ulice je srušeno! Odličan dokument!
Ma koga sam đavla tamo tražio? Ili sam slutio, da ću posle 41 godina naleteti na tebe!
A koja je tvoja kuć(ic)a? Ona desno sa zelenim pročeljem?
Sada sam se setio, tamo smo sedeli u jednom stanu - slušali smo sa ploča Schubertovu "Rosamundu" i Griegov "Peer Gynt" do iznemoglosti....
И ово је релативно скоро срушено (или је и мене дохватио Ајнштајн па ми време у својој релативности све брже иде). Изгледа да је било једноставније срушити него стално чистити овај кутак или чак ("не дај Боже") инвестиционо одржавати. А могло је опстати макар као киоск за пљескавице, бар би доживело још коју годину више.