Заиста нема за шта хвала, било ми је задовољство. Једино је штета што нисам могао да га направим у већој резолуцији. Мислим, могао сам, али би онда то био филм...
Подсетио бих на ове три слике које је Касина ископао из Аустријског архива:
Ове осмоспратнице у изградњи су блок 37, ови бели кућерци су очигледно служили некоме за становање, а ове бараке су оне што их ових дана руше (ако се не варам)...
Хвала и Касини и теби на овим фотографијама. Народски речено: да сам прекјуче умро... Елем, ја сам видео само, доле постовану четврту фотографију и то величине 600*400 или мање,
некада, негде и давно.
Када сам ово синоћ видео, нисам могао да заспим. Упаднем у наречени Аустријски архив и пронађем целу серију, иако ми је знање немачког равно нули.
Не будем лењ и поскидам целу серију звану Flug und Zwischenlandung Belgrad, датирану као 1959, двадесетак комада. Има их пар из кабине авиона, али остале су врло занимљиве.
Кренем да их анализирам и укапирам да си се преварио, ево зашто.
1959. од блока 37 су постојали само планови, и то будући. У супротном би авион рулао кроз блокове
Погледам пажљивије фотографије и укапирам да им је редослед погрешан. Дао сам им име Клик, а редослед би требао би да буде овакав:
Клик 1
Клик 2
Клик 3
Ево и зашто.
Прве, горње три фотографије, аутор је направио по слетању на аеродром из правца 05 - од Саве. Четврта фотографија је направљена дан, два, недељу касније и то по полетању у правцу 05 - према Дунаву,
и после левог заокрета од преко 200 степени. И та фотографија разрешава све, место фотографисања, мистерију блокова... Нисам познавалац фотоапарата, али ми се чини да је у питању неки скуп комад када
има овако добру дубинску оштрину (кроз прозор авиона). Све три су направљене у року од десетак секунди (нпр. облаци), на самој кривини рулне стазе, ја бих је назвао лакат (прва асоцијација).
Дакле, шта се види:
на фотографији Клик 1:
пет стамбених кућа и барака у првом плану, иза бараке у другом плану се види стамбена зграда у садашњој улици Омладинских бригада, иза стамбених кућа у другом плану се види
хотел Југославија у изградњи и, скроз десно у другом плану, куће поред старог пута за Земун, после подвожњака а пре хотела. Иза самих кућа види се крај кривине аеродромске пруге
која се лево види испред бараке.
на фотографији Клик 2:
иста стамбена зграда и прочеље бараке са претходне слике, у другом плану лево - костури двеју осмоспратница у Отона Жупанчича, у средини сасвим дубоко димњак фабрике Икарус.
У предњем плану опасно близу су толика деца и жене и питам се како? Нигде ограде...
на фотографији Клик 3:
скроз напред и даље аеродромска пруга, у предњем плану преко крила - стамбена зграда, као и претходна у блоку 1, али у улици Народних хероја, десно од ње, са претходне фотографије - две осмоспратнице
у Отона Жупанчича и, скроз десно и иза свега, опет Икарусов димњак.
На четвртој фотографији званој Форензика, све је јасно као дан:
на петој (не и) последњој, Форензика Гугл, још јасније (не знам што је стрелица црна):
Има ту још фотографија, рецимо Клик 0, онда још једна слична четвртој па цела секвенца полетања и почетак заокрета... Могу да их поставим све ако треба.
Оно што сигурно треба је фотографија авиона из кога су фотографије направљене: Austrian Airlines, Vickers Viscount 779D, OE-LAD
Поздрав од Аеропута! (CSI: Blok 45&72)
П.С.: Озбиљно разматрам куповину целе серије, цена је 5 евра по комаду. Није мало...
"A man is not old until regrets take the place of dreams." - John Barrymore
Bravo,Francuz udaraš pravo u centar ,bez greške... i to sa te daljine.Ja radim u Knjeginje Zorke br.2 ,tu sam svaki dan,ali treba se setiti,povezati ,pamtiti...
Ajde kad smo već tu...Milovane ,ko je ovo radio?
Bravo,Francuz udaraš pravo u centar ,bez greške... i to sa te daljine.Ja radim u Knjeginje Zorke br.2 ,tu sam svaki dan,ali treba se setiti,povezati ,pamtiti...
Ajde kad smo već tu...Milovane ,ko je ovo radio?
Veliki i sjajni Đura Borošić, koji je u periodu između dva rata imao najmoderniji arhitektonski atelje u kojem su stasavali Bjelović, Belobrk. Borošić je bio vizionarski zagledan u savremene materijale i mogućnosti primenjivanim na objektima koje je projektovao i izvodio: široka primena armiranobetonskih konstrukcija, poluprefabrikovane tavanice, inostrane zidne obloge u eksterijeru i enterijeru (prva primena Teranove, Ceresita itd), savremeni detalji... sve je to bilo korišćeno u brojnim objektima koje je ostavio iza sebe, a posebno u stambenoj izgradnji. Nažalost, od 1933. nadalje, on se manje bavi projektovanjem i njegovo delo prekriveno je izvesnim velom nepoznatog. Ipak, zgrada koju vidimo je jedna od retkih iz tog perioda - sazidana je 1935. - fenomenalna kuća.
Druga njegova istovremena zgrada - kojoj se takođe istinski divim po imaginaciji i detaljima fasade i enterijera - je ona do "Staklenca" na Trgu Republike u Bulevaru Despota Stefana/29. novembra/Kneza Pavla (pre rata nosila je broj 4, a dugo godina je u njoj bio smešten Vojni odsek, dok je, u stvari, bila privatna zgrada sa modernim trgovačkim pasažom - danas zazidanim). Spratovi imaju alteraciju dekorativnih detalja koji nisu ni klasicistički ni modernistički po detaljima, već veoma osobeni. Ja često to stavljam u odjeke ar dekoa, i ponekad nazivam ovakve građevine dekorativnim modernizmom.
Nadam se da će današnje generacije u Zavodu za zaštitu spomenika kulture imati sluha za očuvanje ovog zanimljivog objekta, tim pre što su mnogi detalji unutar zgrade (sobe, vrata, obloge, plafoni u gipsu) sačuvani u potpunosti.
Мал' мало па неко пита за ово. Драго ми је да још једном могу да покажем да сам пазио на часовима (не свим, наравно : ). Да поновим, ово је поглед из Васине на зграду у Чика Љубиној (где је раније била "Српска реч" и кафе "Змај").
Jeste. A verovatno je nastala posle aprilskog bombardovanja.
Bravo,Francuz udaraš pravo u centar ,bez greške... i to sa te daljine.Ja radim u Knjeginje Zorke br.2 ,tu sam svaki dan,ali treba se setiti,povezati ,pamtiti...
Ajde kad smo već tu...Milovane ,ko je ovo radio?
Veliki i sjajni Đura Borošić, koji je u periodu između dva rata imao najmoderniji arhitektonski atelje u kojem su stasavali Bjelović, Belobrk. Borošić je bio vizionarski zagledan u savremene materijale i mogućnosti primenjivanim na objektima koje je projektovao i izvodio: široka primena armiranobetonskih konstrukcija, poluprefabrikovane tavanice, inostrane zidne obloge u eksterijeru i enterijeru (prva primena Teranove, Ceresita itd), savremeni detalji... sve je to bilo korišćeno u brojnim objektima koje je ostavio iza sebe, a posebno u stambenoj izgradnji. Nažalost, od 1933. nadalje, on se manje bavi projektovanjem i njegovo delo prekriveno je izvesnim velom nepoznatog. Ipak, zgrada koju vidimo je jedna od retkih iz tog perioda - sazidana je 1935. - fenomenalna kuća.
Druga njegova istovremena zgrada - kojoj se takođe istinski divim po imaginaciji i detaljima fasade i enterijera - je ona do "Staklenca" na Trgu Republike u Bulevaru Despota Stefana/29. novembra/Kneza Pavla (pre rata nosila je broj 4, a dugo godina je u njoj bio smešten Vojni odsek, dok je, u stvari, bila privatna zgrada sa modernim trgovačkim pasažom - danas zazidanim). Spratovi imaju alteraciju dekorativnih detalja koji nisu ni klasicistički ni modernistički po detaljima, već veoma osobeni. Ja često to stavljam u odjeke ar dekoa, i ponekad nazivam ovakve građevine dekorativnim modernizmom.
Nadam se da će današnje generacije u Zavodu za zaštitu spomenika kulture imati sluha za očuvanje ovog zanimljivog objekta, tim pre što su mnogi detalji unutar zgrade (sobe, vrata, obloge, plafoni u gipsu) sačuvani u potpunosti.
Да ли је Ђура Борошић пројектовао објекте и изван Београда или је тадашњи грађевински бум престонице био довољан за овог архитекту?
Али у Лондону! (или барем у Вретанији)
Jel to oces da se zadevas? Ispada da je Bora british pisac?! Bora je Bora, ma gde bio! Naljutio si me!
Подсетио бих на ове три слике које је Касина ископао из Аустријског архива:
Ове осмоспратнице у изградњи су блок 37, ови бели кућерци су очигледно служили некоме за становање, а ове бараке су оне што их ових дана руше (ако се не варам)...
некада, негде и давно.
Када сам ово синоћ видео, нисам могао да заспим.
Не будем лењ и поскидам целу серију звану Flug und Zwischenlandung Belgrad, датирану као 1959, двадесетак комада. Има их пар из кабине авиона, али остале су врло занимљиве.
Кренем да их анализирам и укапирам да си се преварио, ево зашто.
1959. од блока 37 су постојали само планови, и то будући. У супротном би авион рулао кроз блокове
Погледам пажљивије фотографије и укапирам да им је редослед погрешан. Дао сам им име Клик, а редослед би требао би да буде овакав:
Клик 1
Клик 2
Клик 3
Ево и зашто.
Прве, горње три фотографије, аутор је направио по слетању на аеродром из правца 05 - од Саве. Четврта фотографија је направљена дан, два, недељу касније и то по полетању у правцу 05 - према Дунаву,
и после левог заокрета од преко 200 степени. И та фотографија разрешава све, место фотографисања, мистерију блокова... Нисам познавалац фотоапарата, али ми се чини да је у питању неки скуп комад када
има овако добру дубинску оштрину (кроз прозор авиона). Све три су направљене у року од десетак секунди (нпр. облаци), на самој кривини рулне стазе, ја бих је назвао лакат (прва асоцијација).
Дакле, шта се види:
на фотографији Клик 1:
пет стамбених кућа и барака у првом плану, иза бараке у другом плану се види стамбена зграда у садашњој улици Омладинских бригада, иза стамбених кућа у другом плану се види
хотел Југославија у изградњи и, скроз десно у другом плану, куће поред старог пута за Земун, после подвожњака а пре хотела. Иза самих кућа види се крај кривине аеродромске пруге
која се лево види испред бараке.
на фотографији Клик 2:
иста стамбена зграда и прочеље бараке са претходне слике, у другом плану лево - костури двеју осмоспратница у Отона Жупанчича, у средини сасвим дубоко димњак фабрике Икарус.
У предњем плану
на фотографији Клик 3:
скроз напред и даље аеродромска пруга, у предњем плану преко крила - стамбена зграда, као и претходна у блоку 1, али у улици Народних хероја, десно од ње, са претходне фотографије - две осмоспратнице
у Отона Жупанчича и, скроз десно и иза свега, опет Икарусов димњак.
На четвртој фотографији званој Форензика, све је јасно као дан:
на петој (не и) последњој, Форензика Гугл, још јасније (не знам што је стрелица црна):
Има ту још фотографија, рецимо Клик 0, онда још једна слична четвртој па цела секвенца полетања и почетак заокрета... Могу да их поставим све ако треба.
Оно што сигурно треба је фотографија авиона из кога су фотографије направљене:
Поздрав од Аеропута! (CSI: Blok 45&72)
П.С.: Озбиљно разматрам куповину целе серије, цена је 5 евра по комаду. Није мало...
Улица Књегиње Зорке број 23...
И овде сам препознао по капији...
Ajde kad smo već tu...Milovane ,ko je ovo radio?
Ajde kad smo već tu...Milovane ,ko je ovo radio?
Veliki i sjajni Đura Borošić, koji je u periodu između dva rata imao najmoderniji arhitektonski atelje u kojem su stasavali Bjelović, Belobrk. Borošić je bio vizionarski zagledan u savremene materijale i mogućnosti primenjivanim na objektima koje je projektovao i izvodio: široka primena armiranobetonskih konstrukcija, poluprefabrikovane tavanice, inostrane zidne obloge u eksterijeru i enterijeru (prva primena Teranove, Ceresita itd), savremeni detalji... sve je to bilo korišćeno u brojnim objektima koje je ostavio iza sebe, a posebno u stambenoj izgradnji. Nažalost, od 1933. nadalje, on se manje bavi projektovanjem i njegovo delo prekriveno je izvesnim velom nepoznatog. Ipak, zgrada koju vidimo je jedna od retkih iz tog perioda - sazidana je 1935. - fenomenalna kuća.
Druga njegova istovremena zgrada - kojoj se takođe istinski divim po imaginaciji i detaljima fasade i enterijera - je ona do "Staklenca" na Trgu Republike u Bulevaru Despota Stefana/29. novembra/Kneza Pavla (pre rata nosila je broj 4, a dugo godina je u njoj bio smešten Vojni odsek, dok je, u stvari, bila privatna zgrada sa modernim trgovačkim pasažom - danas zazidanim). Spratovi imaju alteraciju dekorativnih detalja koji nisu ni klasicistički ni modernistički po detaljima, već veoma osobeni. Ja često to stavljam u odjeke ar dekoa, i ponekad nazivam ovakve građevine dekorativnim modernizmom.
Nadam se da će današnje generacije u Zavodu za zaštitu spomenika kulture imati sluha za očuvanje ovog zanimljivog objekta, tim pre što su mnogi detalji unutar zgrade (sobe, vrata, obloge, plafoni u gipsu) sačuvani u potpunosti.
Мал' мало па неко пита за ово. Драго ми је да још једном могу да покажем да сам пазио на часовима (не свим, наравно : ). Да поновим, ово је поглед из Васине на зграду у Чика Љубиној (где је раније била "Српска реч" и кафе "Змај").
Jeste. A verovatno je nastala posle aprilskog bombardovanja.
Ajde kad smo već tu...Milovane ,ko je ovo radio?
Veliki i sjajni Đura Borošić, koji je u periodu između dva rata imao najmoderniji arhitektonski atelje u kojem su stasavali Bjelović, Belobrk. Borošić je bio vizionarski zagledan u savremene materijale i mogućnosti primenjivanim na objektima koje je projektovao i izvodio: široka primena armiranobetonskih konstrukcija, poluprefabrikovane tavanice, inostrane zidne obloge u eksterijeru i enterijeru (prva primena Teranove, Ceresita itd), savremeni detalji... sve je to bilo korišćeno u brojnim objektima koje je ostavio iza sebe, a posebno u stambenoj izgradnji. Nažalost, od 1933. nadalje, on se manje bavi projektovanjem i njegovo delo prekriveno je izvesnim velom nepoznatog. Ipak, zgrada koju vidimo je jedna od retkih iz tog perioda - sazidana je 1935. - fenomenalna kuća.
Druga njegova istovremena zgrada - kojoj se takođe istinski divim po imaginaciji i detaljima fasade i enterijera - je ona do "Staklenca" na Trgu Republike u Bulevaru Despota Stefana/29. novembra/Kneza Pavla (pre rata nosila je broj 4, a dugo godina je u njoj bio smešten Vojni odsek, dok je, u stvari, bila privatna zgrada sa modernim trgovačkim pasažom - danas zazidanim). Spratovi imaju alteraciju dekorativnih detalja koji nisu ni klasicistički ni modernistički po detaljima, već veoma osobeni. Ja često to stavljam u odjeke ar dekoa, i ponekad nazivam ovakve građevine dekorativnim modernizmom.
Nadam se da će današnje generacije u Zavodu za zaštitu spomenika kulture imati sluha za očuvanje ovog zanimljivog objekta, tim pre što su mnogi detalji unutar zgrade (sobe, vrata, obloge, plafoni u gipsu) sačuvani u potpunosti.
Да ли је Ђура Борошић пројектовао објекте и изван Београда или је тадашњи грађевински бум престонице био довољан за овог архитекту?
PIRINĆANA