И мене интригира, да не кажем нервира овај случај са Кијевом. Помиње се Кијево, а нема села. Помиње се језеро, чак имамо и слике, а ни њега нема, па га ни у старијим временима није било.
Да поставим хипотезу: Кијево је било једна долина, једно подручје око потока званог Кијево (видети напред мапу из 1893). Село није постојало. Онда је пред крај 1880-тих направљена железничка станица Кијево или Кијево Кнежевац (слабо се сећам, тад сам био мали), па су отворене неке кафане. Једна је Чича Томина колиба, другу видимо на овој Касининој слици горе, а одавно је постојала и Читачка (!?) механа (видети мапу из 1893). Због кафана и железничке станице може се претпоставити да је Кијево постало излетиште за Београђане. Онда је неком (коме?) пало на памет да то појача једним језером, па је и оно направљено. А села и даље није било. На Касининој мапи из 1940. види се да је тада имало тек неколико кућа. Шта је било са језером наравно не знамо. Можда је пропало током Првог светског рата.
И мене интригира, да не кажем нервира овај случај са Кијевом. Помиње се Кијево, а нема села. Помиње се језеро, чак имамо и слике, а ни њега нема, па га ни у старијим временима није било.
Да поставим хипотезу: Кијево је било једна долина, једно подручје око потока званог Кијево (видети напред мапу из 1893). Село није постојало. Онда је пред крај 1880-тих направљена железничка станица Кијево или Кијево Кнежевац (слабо се сећам, тад сам био мали), па су отворене неке кафане. Једна је Чича Томина колиба, другу видимо на овој Касининој слици горе, а одавно је постојала и Читачка (!?) механа (видети мапу из 1893). Због кафана и железничке станице може се претпоставити да је Кијево постало излетиште за Београђане. Онда је неком (коме?) пало на памет да то појача једним језером, па је и оно направљено. А села и даље није било. На Касининој мапи из 1940. види се да је тада имало тек неколико кућа. Шта је било са језером наравно не знамо. Можда је пропало током Првог светског рата.
... i ja sam nešto mislio da mu je kraj došao sa Prvim ratom, a potvrdu za to nalazimo i u Topografskom rečniku starog Beograda, Vidoja Golubovića - nemojte odmah da skočite, znamo svi da šta mislimo o pouzdanosti ovog autora, ali dobrim delom njegovo pisanije je samo izvorno preuzeto iz Opisa vračarskog sreza koji je napisao A.V.Vogić u Biogradu 1865. godine ... dobro, baš deo oko jezera iz razumljivih razloga nije iz 1865. godine, ali nekako u celosti se potvrđuje Putnikova teorija ...
Да поставим хипотезу: Кијево је било једна долина, једно подручје око потока званог Кијево (видети напред мапу из 1893). Село није постојало. Онда је пред крај 1880-тих направљена железничка станица Кијево или Кијево Кнежевац (слабо се сећам, тад сам био мали), па су отворене неке кафане. Једна је Чича Томина колиба, другу видимо на овој Касининој слици горе, а одавно је постојала и Читачка (!?) механа (видети мапу из 1893). Због кафана и железничке станице може се претпоставити да је Кијево постало излетиште за Београђане. Онда је неком (коме?) пало на памет да то појача једним језером, па је и оно направљено. А села и даље није било. На Касининој мапи из 1940. види се да је тада имало тек неколико кућа. Шта је било са језером наравно не знамо. Можда је пропало током Првог светског рата.
... u mladosti štedi-ulaži, starost te čeka ...
Значи, шетни возови, излети, језеро, веслање, Ајнштајн, разледнице, све се слаже... шта ће нам уопште село...
A da preklopimo mape grada: onu Navojeva i današnju?
Да поставим хипотезу: Кијево је било једна долина, једно подручје око потока званог Кијево (видети напред мапу из 1893). Село није постојало. Онда је пред крај 1880-тих направљена железничка станица Кијево или Кијево Кнежевац (слабо се сећам, тад сам био мали), па су отворене неке кафане. Једна је Чича Томина колиба, другу видимо на овој Касининој слици горе, а одавно је постојала и Читачка (!?) механа (видети мапу из 1893). Због кафана и железничке станице може се претпоставити да је Кијево постало излетиште за Београђане. Онда је неком (коме?) пало на памет да то појача једним језером, па је и оно направљено. А села и даље није било. На Касининој мапи из 1940. види се да је тада имало тек неколико кућа. Шта је било са језером наравно не знамо. Можда је пропало током Првог светског рата.
... i ja sam nešto mislio da mu je kraj došao sa Prvim ratom, a potvrdu za to nalazimo i u Topografskom rečniku starog Beograda, Vidoja Golubovića - nemojte odmah da skočite, znamo svi da šta mislimo o pouzdanosti ovog autora, ali dobrim delom njegovo pisanije je samo izvorno preuzeto iz Opisa vračarskog sreza koji je napisao A.V.Vogić u Biogradu 1865. godine ... dobro, baš deo oko jezera iz razumljivih razloga nije iz 1865. godine, ali nekako u celosti se potvrđuje Putnikova teorija ...