... a koji je ovo model tramvaja :bigsmile: ... godina bi trebalo da je 1929. ...
Ево те исте (необрађене) фотке, са ССЦ-а:
Што се тиче типова трамваја, колико видим приколица је летња, и то од бивше (коњске) варошке железнице. Не знам који је произвођач, можда госпо'н Дундо зна?
Не видим која су моторна кола у питању, вероватно стари „белгијанац“. Сад, од кога произвођача је питање, јер је више белгијских фирми правило исте (или сличне) типове вагона. Највероватније је „La Métallurgique de Nivelles“, а можда је „Compagnie Générale des Tramways d' Anvers“.
Једно питање: није ли можда фотографија из 1919. године?
... a koji je ovo model tramvaja :bigsmile: ... godina bi trebalo da je 1929. ...
Ево те исте (необрађене) фотке, са ССЦ-а:
Што се тиче типова трамваја, колико видим приколица је летња, и то од бивше (коњске) варошке железнице. Не знам који је произвођач, можда госпо'н Дундо зна?
Не видим која су моторна кола у питању, вероватно стари „белгијанац“. Сад, од кога произвођача је питање, јер је више белгијских фирми правило исте (или сличне) типове вагона. Највероватније је „La Métallurgique de Nivelles“, а можда је „Compagnie Générale des Tramways d' Anvers“.
Једно питање: није ли можда фотографија из 1919. године?
... pošto sam obe fotke, i ovu nevešto retuširanu i onu na SSC, sam postovao, red je da pomognem da razbistrimo situaciju ...
... ova druga izvorna, preuzeta je sa aukcije DelCampe ...
... i uz nju stoji tekst - Belgrade Royal Serbian Palace Tramway old photo 1920's ... dakle ČKD, dobro si uočio, moguće da se radi o nekoj godini ranije nego što su ovi majstori docrtavali, kao što vidimo, nije im verovati ni za datum ...
... a lepa je i njena bliznakinja iz istog izvora - Belgrade Main Street Tramway Street old photo 1920's ...
U Beograd je 1911, lađom iz Beča, stigao mladi arhitekta Šarl Žanere, u svetu umetnosti i kulture poznat pod imenom Le Korbizje (1886-1965), rođeni Švajcarac, naturalizovani Francuz. Imao je dvadesetak i nešto godina i, na svome putu na istok, proputovao je našim krajevima.
Tada je u dnevnik zapisao:
"U noći najavljen je Beograd. Neizvestan grad, sto puta više nego Budimpešta. Vrata Orijenta, kako smo ga zamišljali, u kojem vri šaroliki život, pun oficira koji blistaju, nagizdani sa kićankama, u lakovanim čizmama. Grad podrugljiv, još gore: grad nepristojan, prljav, rastrojen. Položaj za divljenje...
Nastavljamo peške i na dvokolicama. Idealna srpska priroda. Putevi odišu kamilicom. Žita se talasaju ravnicom i zatim, na visokim ravnima, beskrajne kulture kukuruza na ljubičastom crnilu zemlje ocrtavaju arabesku koja se razliva, nemarna i puna zamora... Zadržali smo se u Negotinu, u dvorištu kafane, ograđenom belim zidovima pokrivenim čardaklijom... Tridesetak građana male izgubljene varoši svadbuje u dosadnom miru. Cigani su tu. Oni sviraju i pevaju."
Evo, uz zahvalnost našem Vladi Anđelkoviću i jednog drugog izvora.
Za razliku od "veselog Švajcarca" (koji je u doba nastajanja navedenih beleški ipak bio samo graver poleđina satova), u drugoj literaturi iz sličnog vremena (Herbert Vivivan, The Servian Tragedy with Some Impressions of Macedonia, London 1904, 180) ipak nismo toliko ocrnjeni:
"Ulice su veoma neprijatne za vožnju i šetnju, zbog loših trotoara od kaldrme, ali se one brižljivo čisto održavaju. Tokom letnjih noći, možete videti čitave armije čistača koje rade, podižući ogromne oblake bele prašine za sobom"
Osim toga, putopisac hvali veoma brz otklon Beograda od turskog nasleđa koje ga je opterećivalo kako u estetskom, tako i u svakom drugom pogledu (bezbednosti, na primer).
Ukoliko bude zainteresovanih, mogao bih da prevedem još par zanimljivih mesta iz ove knjige.
Što se Le Korbizijea tiče interesantno da je on i docnije dolazio u razne sukobe sa ovom sredinom i imao pregršt napomena na uređenost života "na ovim našim prostorima". Da apsurd bude još veći, u svom birou imao je najmanje dvojicu mladih arhitekata, Srba, koji su mu bili verni saradnici, pa i tokom izvesne stagnacije delatnosti ovog internacionalnog stvaraoca u drugoj polovini tridesetih godina dvadesetog veka.
Za razliku od "veselog Švajcarca" (koji je u doba nastajanja navedenih beleški ipak bio samo graver poleđina satova), u drugoj literaturi iz sličnog vremena (Herbert Vivivan, The Servian Tragedy with Some Impressions of Macedonia, London 1904, 180) ipak nismo toliko ocrnjeni:
"Ulice su veoma neprijatne za vožnju i šetnju, zbog loših trotoara od kaldrme, ali se one brižljivo čisto održavaju. Tokom letnjih noći, možete videti čitave armije čistača koje rade, podižući ogromne oblake bele prašine za sobom"
Osim toga, putopisac hvali veoma brz otklon Beograda od turskog nasleđa koje ga je opterećivalo kako u estetskom, tako i u svakom drugom pogledu (bezbednosti, na primer).
Вивијан је о Србији писао врло лепо, можда повољније него што је реално. Питање је да ту нису радили неки фондови...
Сада припремамо објављивање његове књиге Servia: The Poor Man's Paradise (1897), која доста информативно, новинарски, приказује Србију тог доба.
Ево почетне странице поглавља о "дивном" Београду:
Ма, нека нас неко бар понекад мало похвали. Само нас грде, обично претерујући...
Вивијан је о Србији писао врло лепо, можда повољније него што је реално. Питање је да ту нису радили неки фондови...
Могуће је да су радили фондови, али се поуздано зна да су и у случају Корбизијеа и те како "радили фондови". Овај детаљ његовог винућа од скромног младића са пуно идеја до водећег архитекте "Новог духа" се чак ни не скрива у биографији - штавише потанко постоји списак најутицајнијих банкара који су финансирали издавање Ле Корбизијеовог часописа посвећеног новој архитектури у којем је он излагао своје идеје (1919).
Путник је написао/ла:
Сада припремамо објављивање његове књиге Servia: The Poor Man's Paradise (1897), која доста информативно, новинарски, приказује Србију тог доба.
Ма, нека нас неко бар понекад мало похвали. Само нас грде, обично претерујући...
Ево те исте (необрађене) фотке, са ССЦ-а:
Што се тиче типова трамваја, колико видим приколица је летња, и то од бивше (коњске) варошке железнице. Не знам који је произвођач, можда госпо'н Дундо зна?
Не видим која су моторна кола у питању, вероватно стари „белгијанац“.
Сад, од кога произвођача је питање, јер је више белгијских фирми правило исте (или сличне) типове вагона. Највероватније је „La Métallurgique de Nivelles“, а можда је „Compagnie Générale des Tramways d' Anvers“.
... ali ovoga puta stiže i odgovor gosn. Jurišiću :) o njihovom poreklu - iz brošurice Beograd s(a) okolinom ...
Не може бити, зато што је хотел Касина саграђен тек око 1922.
Ево те исте (необрађене) фотке, са ССЦ-а:
Што се тиче типова трамваја, колико видим приколица је летња, и то од бивше (коњске) варошке железнице. Не знам који је произвођач, можда госпо'н Дундо зна?
Не видим која су моторна кола у питању, вероватно стари „белгијанац“.
Сад, од кога произвођача је питање, јер је више белгијских фирми правило исте (или сличне) типове вагона. Највероватније је „La Métallurgique de Nivelles“, а можда је „Compagnie Générale des Tramways d' Anvers“.
... pošto sam obe fotke, i ovu nevešto retuširanu i onu na SSC, sam postovao, red je da pomognem da razbistrimo situaciju ...
... ova druga izvorna, preuzeta je sa aukcije DelCampe ...
... i uz nju stoji tekst - Belgrade Royal Serbian Palace Tramway old photo 1920's ... dakle ČKD, dobro si uočio, moguće da se radi o nekoj godini ranije nego što su ovi majstori docrtavali, kao što vidimo, nije im verovati ni za datum ...
... a lepa je i njena bliznakinja iz istog izvora - Belgrade Main Street Tramway Street old photo 1920's ...
U Beograd je 1911, lađom iz Beča, stigao mladi arhitekta Šarl Žanere, u svetu umetnosti i kulture poznat pod imenom Le Korbizje (1886-1965), rođeni Švajcarac, naturalizovani Francuz. Imao je dvadesetak i nešto godina i, na svome putu na istok, proputovao je našim krajevima.
Tada je u dnevnik zapisao:
"U noći najavljen je Beograd. Neizvestan grad, sto puta više nego Budimpešta. Vrata Orijenta, kako smo ga zamišljali, u kojem vri šaroliki život, pun oficira koji blistaju, nagizdani sa kićankama, u lakovanim čizmama. Grad podrugljiv, još gore: grad nepristojan, prljav, rastrojen. Položaj za divljenje...
Nastavljamo peške i na dvokolicama. Idealna srpska priroda. Putevi odišu kamilicom. Žita se talasaju ravnicom i zatim, na visokim ravnima, beskrajne kulture kukuruza na ljubičastom crnilu zemlje ocrtavaju arabesku koja se razliva, nemarna i puna zamora... Zadržali smo se u Negotinu, u dvorištu kafane, ograđenom belim zidovima pokrivenim čardaklijom... Tridesetak građana male izgubljene varoši svadbuje u dosadnom miru. Cigani su tu. Oni sviraju i pevaju."
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:291323-Ajnstajn-otkrio-kafanu
Вивијан је о Србији писао врло лепо, можда повољније него што је реално. Питање је да ту нису радили неки фондови...
Сада припремамо објављивање његове књиге Servia: The Poor Man's Paradise (1897), која доста информативно, новинарски, приказује Србију тог доба.
Ево почетне странице поглавља о "дивном" Београду:
Ма, нека нас неко бар понекад мало похвали. Само нас грде, обично претерујући...
Вивијан је о Србији писао врло лепо, можда повољније него што је реално. Питање је да ту нису радили неки фондови...
Могуће је да су радили фондови, али се поуздано зна да су и у случају Корбизијеа и те како "радили фондови". Овај детаљ његовог винућа од скромног младића са пуно идеја до водећег архитекте "Новог духа" се чак ни не скрива у биографији - штавише потанко постоји списак најутицајнијих банкара који су финансирали издавање Ле Корбизијеовог часописа посвећеног новој архитектури у којем је он излагао своје идеје (1919).
Сада припремамо објављивање његове књиге Servia: The Poor Man's Paradise (1897), која доста информативно, новинарски, приказује Србију тог доба.
Ма, нека нас неко бар понекад мало похвали. Само нас грде, обично претерујући...
Сасвим се слажем.