novi broj

 


www.politikin-zabavnik.rs











svet kompjutera

viva baner

ilustrovana politika



 


ШТА ТО МЈАУЧЕ У САНДУЧЕТУ?
Младић је поставио врећу испод отвора поштанског сандучета и, као и много пута до тада, покупио све пошиљке. Због џепарца, овај неименовани амерички студент тај посао ради већ неколико месеци у једном округу америчког града Бостона. Управо кад је хтео да платнену врећу хитне у комби, учинило му се да у њој нешто мрда. Отворио је и, у мноштву писама и разгледница, прво угледао два велика ока, а потом се огласило маче. Ма колико је тешко поверовати у овакву врсту окрутности, неко је заиста маче старо око осам недеља хладно угурао кроз отвор на уличном сандучету. Срећом да се у читав случај сместа укључило MSPCA, добротворно друштво које брине о напуштеним и злостављаним животињама. Иначе, у америчкој држави Масачусетс, ако се утврди кривична одговорност и нека особа прогласи кривом због окрутности или немара према животињи, може да буде кажњена и са две и по хиљаде долара. У овом случају починилац није откривен, али је ипак најважније да је маче спасено. Одмах су јој, из сасвим разумљивих разлога, наденули име Постина. После недељу дана опоравка у просторијама MSPCA, Постину је усвојио један брачни пар с двоје деце.

ТОАЛЕТ ИЛИ СПАВАЋА СОБА?

Запослени су почели да стижу око осам сати ујутру. Док су препричавали догађаје од претходне ноћи, припремајући кафу, нису обратили пажњу на необичне звуке из тоалета. У једном тренутку, чуо се крик. Две девојке и један младић, који служе пиће у бару, као и двоје задужених за чишћење, прво су се у чуду згледали. Шта да раде? Ако неко покушава да изврши пљачку, очекивало би се да се прикрије, а не да тако гласно открива своје присуство. Не желећи да било шта препусте случају, окупили су се иза шанка и тихим гласом договорили се да ипак позову полицију. Тих пет минута, колико је протекло до доласка патроле, запослени су били ван себе. Један од полицајаца одважно је кренуо према тоалету, док га је други пратио у стопу и, како се то каже, „покривао“. Наравно, обојица су држала пиштоље. Убрзо се одвило клупко: један двадесетшестогодишњак остао је закључан у просторији у коју и цар иде пешке. Кафић „Гулу-гулу” у Салему, у америчкој држави Масачусетс, затвара се у један сат иза поноћи. Овај младић, који није желео да му се наведе име, није слутио да ће, кад су испратили и последњег госта, запослени отићи и закључати врата и од улаза у WC. Схвативши да је остао сам у простору с две кабине, младић није имао куд него да ту проведе ноћ. Полицајцима је после изјавио да и није било толико страшно. Пошто му је очигледно било непријатно што се нашао у тој ситуацији, млади човек одбио је да са запосленима попије кафу или неко пиће, које су му понудили уз извињење и, одмахнувши нервозно руком, истрчао на улицу. Зато полицајци нису одбили кафу и, објаснивши да такав случај још нису имали, замолили су особље кафића да убудуће, пре него што позакључавају сва врата, обавезно провере има ли кога и у тоалету.


ЦИПЕЛА ЈАЗБИНУ ЧУВА
Ходајући стазама којима људи ређе пролазе кроз шуму, шумар се спотакао и замало изгубио равнотежу. Пошто је успео да се одржи на ногама, занимало га је шта му се то нашло на путу. Прво је угледао једну, па још једну ципелу. Откуд обућа усред густе шуме која се простире изван немачког града Ферена? Као у бајци о Ивици и Марици, шумар је наставио да прати траг посут ципелама све док није стигао до једва видљивог отвора у хрпи земље помешане с лишћем и грањем. Синуло му је шта је у питању. Присетио се гласина које су већ месецима колале по Ферену: становници су се жалили да им преко ноћи нестаје обућа коју одлажу на тремовима и испред улаза у куће. Шумар је сасвим случајно решио загонетку. Тајанствени лопов заправо је била лисица која је под окриљем ноћи отимала ципеле. Разлог? Неки мисле да је ципеле вероватно крала да би се њима играли њени младунци. Испоставило се да је у јазбини и око ње лија нагомилала преко сто различитих ципела, од женских, дечјих, до најразноврснијих модела патика. Што је најважније, обућа је била неоштећена и, осим што су на неким недостајале пертле, била је у добром стању. Шумар је с помоћницима покупио све нађене ципеле и однео их у општину. Људи су долазили и, уз узвике одушевљења, налазили ципеле од којих су се увелико опростили. Наравно, више су их узели као подсећање на догађај који ће се још дуго препричавати у Ферену

ХИТНО ПОТРЕБНА ВЕШТИЦА!
Хитно потребна вештица! Овако гласи почетак огласа којим туристичка организација Сомерсета, у Великој Британији, тражи нову радницу. Једини услов који треба да задовољи будућа вештица јесте да се пискаво смеје. Нова службеница живеће у (добро опремљеној) пећини у Вуки Холу и свакодневно наступати пред туристима. Њена претходница, после читавог низа година успешног рада, отишла је у заслужену пензију. Уживала је у свом послу који је иначе врло добро плаћен: педесет осам хиљада евра годишње! Према средњовековној легенди, управо у овом крају, односно у поменутој пећини, живела је пре десетак векова опака вештица. Њено једино друштво били су пси и овце, а кад би се наљутила, изазивала је временске непогоде и болести.



ТАЈНА ТРЕШЊИНОГ ДРВЕТА
Госпођи Рут Бендик из Њујорка пре двадесет седам година украден је новчаник. Тај непријатни догађај она је временом готово заборавила... А онда је, почетком јула ове године, баштован у Централ парку, обављајући свој посао, у пукотини осушеног трешњиног дрвета угледао неки предмет. Извадио га је. Био је то новчаник који је украден сада шездесетдеветогодишњој Рут кад је 1982. године учествовала на Њујоршком маратону. У нађеном новчанику и даље су уредно стајала Рутина документа, кредитне картице, али не и двадесет долара које је тог давног дана имала у новчанику.


Илустовао Драган Максимовић


Корак назад

..