Волт Дизни је пред крај живота тврдио да слава није никакво преимућство, олакшање, па ни срећа у животу. Био је недвосмислено задовољан што је уз помоћ својих цртаних јунака и филмова направио неку врсту чаробног царства – Дизниленд – али је ипак покушавао да покаже како значај тог дела не утиче на његову личност, тачније, на његову сујету. Ипак, ово не значи да је Волт био човек без мане. Напротив.

Рођен је 5. децембра 1901. године у кући на авенији Трип у Чикагу, као четврто дете Елајаса Дизнија, сточара и воћара из Мисурија, где се породица и преселила кад је Волту било пет година. Очева породица била је ирско-канадског порекла. Госпођа Дизни звала се Флора Кол и њени преци су се у САД доселили из Немачке. Волт, који је добио име по породичном свештенику Волту Пару, имао је тројицу старије браће – Роја Оливера, Херберта и Рејмонда – као и млађу сестру, Рут Флору. Породица се потом још једном преселила – у Канзас – кад је Волт напунио десет година, да би се поново вратили у Чикаго где је дечак похађао средњу школу.

Чини се да у породици нико није посебно обраћао пажњу на Волтову обдареност за сликање. Дизнијеви су настојали да своју децу васпитају да буду вредна и што пре почну да зарађују за живот. Стога је Волт, по сопственој жељи, уписао вечерњу школу при чикашкој Академији лепих уметности и определио се за цртање стрипова. Његов први учитељ био је познати новински цртач стрипова и карикатуриста Лирој Госет. Кад је завршио школу, Волт се запослио као ноћни чувар, затим продавац на железници и поштар. Будући да је преправио крштеницу, пред крај Првог светског рата прикључио се америчком огранку Црвеног крста у Француској где је био возач, не учествујући у борбама.

По повратку у САД, уз помоћ брата Роја Оливера, запослио се као илустратор у Канзас Ситију. Ту је стекао пријатеља и с њим основао предузеће „Ајверкс и Дизни, комерцијални уметници”. Врло брзо позвали су га из канзаске филмске компаније да ради за њих. Прихватио је посао, али под једним условом: да поведе и Ајверкса са собом. Није прошло много, а жустри и вредни Волт основао је још једно филмско предузеће „Laugh O-Gram Films” које је почело да прави цртане филмове чија је главна јунакиња била Алиса, из Керолове „Алисе у Земљи чуда”. Кад је 1923. године то предузеће пропало, Волт се преселио у Лос Анђелес. Уз значајну подршку ујака Роберта и брата Роја, основао је студио коме је дао име „Disney Brothers Studio”. Нешто касније назвао га је другачије: „Walt Disney Studio”. Наставио је да производи филмове о Алисиним догодовштинама... А онда је, после траљавих послова, најзад дошао успех, филм за компанију „Univerzal - Oswald, Lucky Rabbit”. Кад се с директорима „Јуниверзала” договорио око ауторских права, могао је мирно да се баци на посао и најзад створи нешто по свом укусу. Био је то лик Микија Мауса... Међу многим краткометражним и дугометражним филмовима направљеним под Волтовим вођством издвајају се „Снежана и седам патуљака” (1937), „Пинокио (1940) „Фантазија” (1941) и „Бамби” (1942). Године 1955. створио је у Калифорнији први Дизниленд, парк који је оживео јунаке његових филмова. Награђен је орденом Лиге народа за свој велики уметнички допринос 1935. године, као и Председничком медаљом за слободу.

Волт је тек напунио двадесет четири године кад се оженио с Лилијан Баундс, једном од запослених у одељењу за бојење у његовом студију. Тек после више година брака добили су кћерку Дајану Мари (1933), а потом су усвојили још једну – Шерон Ме. Што се жена тиче, Волт је био јасан: није пропуштао прилику да у јавности изрази како више воли Микија Мауса од сваке жене коју је икада упознао.

Високог раста и крупног стаса, мада врло витак, Волт Дизни имао је тамну косу коју је зачешљавао уназад и бркове. Био је познат као страствени поклоник „ватрене водице”: пио је шкотски виски и пушио посебно умотане црне цигарете због чега је стално кашљао. Понекад је пушио и по седамдесет цигарета на дан! Волео је да му се на послу обраћају са „чика Волте”. То, међутим, није значило да је био присан са свим својим сарадницима. Био је познат као човек пун предрасуда и злопамтило. Бар што се запослених тиче.

Волео је да игра поло и да јаше. Својевремено је глумио каубоје у студију браће Ворнер. Уживао је и у покеру и обожавао играчке железнице. Једну, коју је сам направио, држао је у башти своје калифорнијске виле.

Сви би очекивали да особа под чијим руководством су настали незаборавни цртани филмови намењени деци, буде благе и мирољубиве природе. Дизни је, међутим, упамћен као расиста, антисемита и поборник неједнакости међу половима! Између осталог, његови цртачи могли су да буду искључиво мушкарци. Жене су имале прилику да се баве само бојењем сличица и обично би добијале отказ кад би навршиле тридесет година! Сматрао је да су сви који ступају у штрајк, комунисти у души. Занимљиво је да је ФБИ Волту Дизнију дао звање специјалног агента, што је вероватно подразумевало доушнички посао. Једном приликом чак се срео с италијанским фашистичким вођом Бенитом Мусолинијем који је био познати обожавалац Паје Патка.

Дизни је био вредан и породичан човек. Сви су веровали да је Мики Маус његов алтер-его. У ствари, кад се 1928. године први пут појавио, Волт је миша назвао Мортимер, по мишу који је био кућни љубимац код Дизнијевих. Волтова жена Лилијен жестоко се побунила, па је име промењено у Мики.

Бројне су легенде о томе ко је први нацртао лик Микија Мауса. Неки чак тврде да су Волта Дизнија тек годинама касније научили како да нацрта чувеног миша. Иначе је с напором цртао људске ликове, посебно лица, те је често, у брзини, у рекламне сврхе, потписивао цртеже својих илустратора. То је код запослених у студију редовно изазивало озлојеђеност. Али, он је недвосмислено свима желео да стави до знања да је он први човек и неприкосновени газда.

Током плодотворне каријере, освојио је чак двадесет шест Оскара. Све заслуге за филмове настале у његовом студију Дизни је углавном приписивао себи. На тај начин је често стварао незадовољство међу запосленима. А кад би чуо да се спрема штрајк, истог тренутка би га – забранио. На пример, филм „Дамбо” направили су заправо штрајкбрехери. Ко је хтео да штрајкује, могао је да напусти посао.

Волт Дизни био је опседнут чистоћом. Плашио се заразе и руке прао сваких неколико минута. Играјући поло, једном је повредио врат, па га је безмало до последњег дана живота терапеут масирао сваке вечери. Један од великих обожавалаца Дизнијевих филмова био је славни руски композитор Сергеј Прокофјев. Кад је видео „Фантазију”, одмах је пристао да напише музику за Дизнијев цртани филм „Пећа и вук”. Иначе, први анимирани филм у историји кинематографије који је освојио награду Америчке академије за филм (Оскар) био је Дизнијев филм „Цвеће и дрвеће” из 1932. године.

Неколико пута Дизни је са својим предузећем био на ивици пропасти, али би се увек испоставило да његово царство постаје све моћније и веће. А онда се разболео од рака плућа и 1966. године одстрањено му је лево плућно крило. Цртач стрипова, продуцент, редитељ, предузимач, глумац (позајмљивао је глас Микију Маусу) умро је после операције, у болници у Бербанку која се, игром случаја, налази недалеко од Дизнијевог студија. Догодило се то 15. децембра 1966. године, тек што је навршио шездесет пету годину. По његовој изричитој вољи, није било јавне сахране. Кремиран је, а његов пепео закопан у Меморијалном парку Глендејл у Калифорнији.

Будући да се последњих година живота веома занимао за нове начине лечења и могућност замрзавања тела да би се излечио у будућности кад медицинска наука буде напредовала, после Дизнијеве смрти настала је урбана легенда. Она враћа у сећање први велики Дизнијев успех, дугометражни цртани филм „Снежана и седам патуљака”, као и филм „Успавана лепотица”. Дакле, Дизни заправо није умро (само је замрзнут). Кад куцне час, неки лекар ће учинити да се он пробуди и настави чудесни посао којим се тако успешно бавио.

Међутим, то није једина легенда о Волту Дизнију. Неке говоре о његовом тајанственом пореклу. Он, наводно, уопште није био Американац, већ Шпанац, то јест Јеврејин. Родила га је једна девојка у Андалузији почетком века и дала на усвајање. По другој легенди, Волт је потомак једне од најчувенијих вештица из Салема! Одатле му такве способности. По тој причи, он је у ствари био чаробњак. И то није све... Неки верују да дух Волта Дизнија и даље несметано лута Дизнилендом. Постоје одређена места где се најчешће појављује. Поједини посетиоци се куну да су га видели... Или је то, можда, био Црна Мрља, такође један од његових јунака? Наиме, верује се да су Дизнијеви цртачи желели да се нашале с газдом кад су смишљали лик Црне Мрље. Тек у ретким приликама јасно се види, кад се открије лице овог непријатеља Микија Мауса, да то биће необично личи на – чика Волта.