Uprkos surovim uslovima kojima će biti izložena, teret koji će letelica doneti na Zemlju biće potpuno očuvan. Jer, radi se zapravo o naročito opremljenom satelitu koji bi već narednih godina trebalo da se pošalje u orbitu oko Zemlje. Na visini od 1800 kilometara kružiće iznad plave planete punih 50 000 godina, a onda će ga njena gravitacija povući i vratiti kući.

Ova zamisao, koju su podržali UNESKO (proglašena je „Projektom 21. veka”) i Evropska svemirska agencija, nazvana je KEO – prema tri glasa K, E i O, najzastupljenija i u svim postojećim jezicima. „KEO satelit” svakako je jedan od najoriginalnijih, ali i najsloženijih načina da se u more vremena pošalje – poruka u boci. Samo, postupak će biti različit od svih dosadašnjih („pioniri 10 i 11”, „vojadžer”, „rozeta”). Poruka o nama neće se slati u duboki vasionski prostor, vanzemaljcima – već natrag, na Zemlju. Da je prime neki njeni budući stanovnici, ako ih bude i ma ko oni bili. Tako će biti zaštićena od bilo kakve katastrofe na Zemlji.

Građu satelita, koji neće imati nikakve motore niti sredstva za komunikaciju, zamislio je 1994. godine francuski naučnik i umetnik Žan-Mark Filip. Osamdeset centimetara široka lopta trebalo bi da ima i par krila dugih desetak metara, napravljenih od legure osetljive na promenu temperature. Zato bi, prvih nekoliko godina po lansiranju satelit širio svoja krila svaki put kad ga obasja Sunce, a skupljao kad zađe u Zemljinu senku. Tako bi se video i sa Zemlje. Sama lopta satelita tako je zamišljena da u potpunosti zaštiti dragocen teret od pogubnog uticaja vasionskog prostora i surovih uslova pri brzom prolasku letelice kroz atmosferu. U tu svrhu postojaće više zaštitnih slojeva. Jedan spoljašnji od aluminijuma trebalo bi da spreči oksidaciju. Na njemu će biti izgraviran današnji izgled Zemlje. Zatim, biće štit od titanijuma i tungstena, da onemogući uticaj vasionskog zračenja. KEO će imati i sloj koji će ga štititi od mikrometeorita i raznih otpadaka, potom još jedan termički štit. Najdublji sloj od sunđerastog metala biće obložen titanijumom – radi zaštite sadržaja kapsule prilikom udara u Zemlju. Između svih slojeva nalaziće se vakuum. Satelit je tako
osmišljen da ne potone u slučaju da padne u vodu.

Pretpostavimo da „KEO” preživi lansiranje, veoma dug boravak u vasioni, zatim povratak i prizemljenje. Ako na planeti i tada bude inteligentnih bića, šta će zateći u njegovoj unutrašnjosti? Zbijenu, ali podacima veoma bogatu – vremensku kapsulu! U najdubljem omotaču satelita nalaziće se fotografije ljudi iz svih postojećih kultura. Zatim veštački dijamant u kome će biti utopljena kap ljudske krvi (nasumično odabranog pojedinca), kao i maleni uzorci morske vode, vazduha i zemljišta. Na jednoj od stranica dijamanta biće izgraviran izgled naše DNK. „KEO” će imati i astronomski sat zasnovan na položajima obližnjih pulsara, pomoću koga će moći da se utvrdi tačno vreme kad je lansiran.

Unutra će biti nešto što će sigurno biti strano budućim stanovnicima Zemlje – više DVD diskova, naročito napravljenih da se zaštite od zračenja. Pored njih nalaziće se i uputstvo ispisano simbolima – kako može da se napravi DVD čitač. Na ovim DVD diskovima biće snimljena savremena „Aleksandrijska biblioteka”, enciklopedija koja će obuhvatiti sva dosadašnja saznanja. Ali, i milioni ličnih poruka, koje se trenutno prikupljaju širom sveta.

Konstruktori satelita „KEO” nisu slučajno odabrali vreme njegovog povratka na Zemlju. Prošlo je 50 000 godina otkako je čovek napravio prve crteže po pećinama, što označava najraniji vid njegovog simboličkog izražavanja. Zamisao o slanju vremenske kapsule u budućnost za isti broj godina dopala se izumiteljima jer je izgleda u ljudskoj prirodi da o svom postojanju misli kao o središnjoj tački istorije.

Nisu veliki izgledi da će 52 010. ili 52 011. godine ova neobična poruka iz sadašnjosti dospeti do nekih vremenski vrlo dalekih stanovnika Zemlje. Ipak, ova romantična i, možda, utopijska zamisao vredna je pažnje – pomislite samo na uzbuđenje savremenih istraživača kad su prvi put ugledali crteže koje je uradila ljudska ruka pre 50 000 godina.

Svakome ko danas živi na Zemlji omogućeno je da pošalje poruku budućim stanovnicima naše planete. Poruke neće biti cenzurisane, ali su ograničene na 6000 slovnih znakova. Tako će „KEO” moći da ponese poruku od četiri stranice svakog od više od šest milijardi stanovnika Zemlje. Poruka može da se uputi na postojeći veb sajt (http://www.keo.org/uk/pages/message.php) ili putem obične pošte (rok je 31. decembar 2009. godine). Pre nego što bude lansiran, 2010. ili 2011. godine (ako ne dođe do ponovnog odlaganja), iz materijala će biti uklonjeni svi lični podaci i njegov sadržaj postaće dostupan na Internetu.