Iz sećanja Nikole Tesle (1856–1943) prenosimo ove redove: „Imao sam dve stare tetke izboranih lica, jednoj od njih virila su dva zuba, poput slonovskih kljova, koje bi mi zarila u obraz svaki put kad bi me poljubila. Ništa nije moglo toliko da me zastraši kao saznanje da će me zagrliti te dve drage, ali neprivlačne rođake. Jednom, dok me je majka držala u naručju, njih dve su me pitale koja je od njih dve privlačnija. Pošto sam im podrobno osmotrio lica, odgovorio sam obazrivo, pokazujući na jednu od tetaka: ’Ova nije toliko ružna kao ona druga’'.
 | ||||||||||
| ||||||||||
| ||||||||||
| ||||||||||
 |
||||||||||
 |
||||||||||
 |
||||||||||
 |
||||||||||
 | ||||||||||
| ||||||||||
|
||||||||||
| ||||||||||
 |
TETKA GABOR
|
DLAKE U DNEVNIKU Slavni kompozitor, klavirski virtuoz, vešt dirigent, profesor, Franc List (1811–1886) ostaće upamćen kao jedan od najpoznatijih muzičara svih vremena. Ovaj mađarski kompozitor izazivao je pometnju gde god bi se pojavio. Buka koja se dizala oko svakog Listovog nastupa mogla bi da se poredi s koncertima današnjih rok zvezda. Privlačio je pažnju i svojim naočitim izgledom. Oduševljene i pomamljene žene prilazile su mu i, gledajući u njega kao u boga, molile da im da nešto svoje, recimo jedan mali pramen kose koji bi kasnije lepile u dnevnik i čuvale kao najveću dragocenost. U jednom trenutku Franc List shvatio je da je vrag odneo šalu. Ako nastavi da secka kosu pramen po pramen, ostaće ćelav. Dosetio se i kupio psa. Ne treba naglašavati da su žene živele u zabludi da su dobile Listovu kosu, a u dnevniku (ili ko zna gde) zapravo su čuvale pseću dlaku. |
PIKASO ZA PIKASA
Ko god je imao priliku da u kući na jugu Francuske poseti Pabla Pikasa (1881–1973), bio je iznenađen što na zidovima ne visi nijedno njegovo platno. Jednom ga je neko upitao:
– Izvinite, kako to da u kući nema nijedne vaše slike? Ne sviđaju vam se?
– Naprotiv – odgovorio je Pikaso uz osmeh. – Veoma mi se sviđaju, samo što ne mogu sebi da ih priuštim.
|
JESTIVA BUNDA
Stela Mekartni nekoliko puta je bezuspešno pokušala da uveri Madonu da se mane bundi od pravog krzna. Poznata kreatorka i kćerka jednog od „Bitlsa” zagriženi je pobornik životinjskih prava, a posebno se zalaže da se u modnoj industriji zabrani upotreba pravog krzna. Madonin odgovor uvek je ostao isti: zaklela se da neće nositi bunde samo onih životinja čije meso nije probala i neće nikad. Dakle, ikona popa će bez razmišljanja da obuče odeću od kože ili kaput od krzna sve dok su ti odevni predmeti napravljeni od jagnjeta ili teleta, nikako od jaguara ili tigra. |
UZ MALO MAŠTE...
Onore de Balzak (1799–1850), slavni francuski romanopisac koji se smatra duhovnim začetnikom realizma, čitavog života bio je u dugovima što je posledica nekih njegovih brzopletih poslovnih poteza iz mladosti. Bio je primoran da se često seli i menja adrese. U jednoj od kuća u kojoj je živeo, kako je ostalo zapisano, smislio je kako da oplemeni prostor. Pošto nije imao dovoljno novca za nameštaj kakav je želeo, pustio je mašti na volju. Na jednom od golih zidova ispisao je „komoda od ružinog drveta” i „venecijanska tapiserija u zlatnom ramu”. Iznad kamina nacrtao je okvir i u njemu napisao: „Rafael, ulje na platnu”. |
MAJMUNSKA POSLA
Elvis Presli (1935–1977), čije prezime se u našem jeziku uvrežilo pogrešno kao – Prisli, voleo je da šokira prijatelje i javnost. Jedno vreme u kući je držao šimpanzu koga je nazvao Sketer (Vetropir). Svi su morali prema majmunu da se ophode maltene kao prema čoveku. Kralj rokenrola uveo je pravilo – kad bi se postavljala trpeza, bilo je obavezno staviti pribor za jelo i za Sketera koga je Elvis terao da jede viljuškom i nožem, ali učio ga i da pije viski i da štipa žene za zadnjicu. Nažalost, u jednom trenutku neminovno se ispoljila divlja priroda i majmun je postao nesavladiv. Elvis nije imao kud, morao je da ga pokloni zoološkom vrtu. Osim majmuna, slavni pevač imao je i pticu vrste minah. Naučio ju je da kaže: „Elvise! Idi bestraga”. |
