Из сећања Николе Тесле (1856–1943) преносимо ове редове: „Имао сам две старе тетке избораних лица, једној од њих вирила су два зуба, попут слоновских кљова, које би ми зарила у образ сваки пут кад би ме пољубила. Ништа није могло толико да ме застраши као сазнање да ће ме загрлити те две драге, али непривлачне рођаке. Једном, док ме је мајка држала у наручју, њих две су ме питале која је од њих две привлачнија. Пошто сам им подробно осмотрио лица, одговорио сам обазриво, показујући на једну од тетака: ’Ова није толико ружна као она друга’'.

Славни композитор, клавирски виртуоз, вешт диригент, професор, Франц Лист (1811–1886) остаће упамћен као један од најпознатијих музичара свих времена. Овај мађарски композитор изазивао је пометњу где год би се појавио. Бука која се дизала око сваког Листовог наступа могла би да се пореди с концертима данашњих рок звезда. Привлачио је пажњу и својим наочитим изгледом. Одушевљене и помамљене жене прилазиле су му и, гледајући у њега као у бога, молиле да им да нешто своје, рецимо један мали прамен косе који би касније лепиле у дневник и чувале као највећу драгоценост. У једном тренутку Франц Лист схватио је да је враг однео шалу. Ако настави да сецка косу прамен по прамен, остаће ћелав. Досетио се и купио пса. Не треба наглашавати да су жене живеле у заблуди да су добиле Листову косу, а у дневнику (или ко зна где) заправо су чувале псећу длаку.

Ко год је имао прилику да у кући на југу Француске посети Пабла Пикаса (1881–1973), био је изненађен што на зидовима не виси ниједно његово платно. Једном га је неко упитао: – Извините, како то да у кући нема ниједне ваше слике? Не свиђају вам се? – Напротив – одговорио је Пикасо уз осмех. – Веома ми се свиђају, само што не могу себи да их приуштим.