Učio je da bude stomatolog, ali sudbina je htela da Predrag Dimitrijević burgiju i proteze zameni figuricama. I to stotinama njih! Od kuhinjskog stola, preko polica, pa čak i po obodima prozora, svuda gde je bilo makar malo prostora, njegov stan oduvek je bio preplavljen čovečuljcima, olovnim vojnicima, zmajevima ili nekim još čudnijim bićima.

Njegov najbolji prijatelj Nenad Milinković naporno je učio da postane psiholog, ali nešto ga je primoralo da se okane Frojda i Junga i da ne posmatra ljude samo kroz prizmu mudrosti, već da ih gleda očima umetnika i oslikava četkicama od kojih su neke toliko tanke da se jedva mogu opaziti golim okom.

Život ponekad ima čudnu osobinu da iznenada promeni pravac. Pogotovo ako se u njega umeša ljubav. Jer, nema sumnje da je to bila ljubav, da se umešala strast i da je nagnala Predraga da među tom ogromnom šarolikošću minijatura posebno mesto na polici nađe za zbirku „Ratova zvezda” koja je, godinu za godinom, postajala sve brojnija. Vremenom je sakupio gotovo svaki lik, pa čak i one koji su samo na trenutak uskočili u kadar te čuvene filmske trilogije. Ali, i posle nekoliko godina nedostajalo mu je nekoliko vanzemaljaca, pa je vremenom upao u nedaću kakva se samo može zamisliti.

Učio je da bude stomatolog, ali sudbina je htela da Predrag Dimitrijević burgiju i proteze zameni figuricama. I to stotinama njih! Od kuhinjskog stola, preko polica, pa čak i po obodima prozora, svuda gde je bilo makar malo prostora, njegov stan oduvek je bio preplavljen čovečuljcima, olovnim vojnicima, zmajevima ili nekim još čudnijim bićima.

Njegov najbolji prijatelj Nenad Milinković naporno je učio da postane psiholog, ali nešto ga je primoralo da se okane Frojda i Junga i da ne posmatra ljude samo kroz prizmu mudrosti, već da ih gleda očima umetnika i oslikava četkicama od kojih su neke toliko tanke da se jedva mogu opaziti golim okom.

Život ponekad ima čudnu osobinu da iznenada promeni pravac. Pogotovo ako se u njega umeša ljubav. Jer, nema sumnje da je to bila ljubav, da se umešala strast i da je nagnala Predraga da među tom ogromnom šarolikošću minijatura posebno mesto na polici nađe za zbirku „Ratova zvezda” koja je, godinu za godinom, postajala sve brojnija. Vremenom je sakupio gotovo svaki lik, pa čak i one koji su samo na trenutak uskočili u kadar te čuvene filmske trilogije.

Ali, i posle nekoliko godina nedostajalo mu je nekoliko vanzemaljaca, pa je vremenom upao u nedaću kakva se samo može zamisliti. Osećajući kolekcionarski nemir, danima je neumorno tragao po časopisima ili Internetu, a noćima nije sklapao oči. Kako sad da popunim zbirku, upitao se jednog besanog jutra.

A onda mu je došla jedna zapaljiva misao. Dok je netremice posmatrao Luka i Leju, ili njihovog oca skrivenog ispod maske od koje se jedva diše, a u isti čas, kao u magnovenju, bacao pogled na voštani model ljudskih zuba koji se nalazio na komodi, Predrag je znao da je to to. Iz fioke je izvukao stomatološki vosak i bacio se na posao.

Upečatljivi detalji Tako se u njegov život umešala sudbina i u udobnom stanu na Vračaru stvorila malu radionicu u kojoj su nastale hiljade olovnih figurica velikana srpske prošlosti. Jer, čim je završio zbirku „Ratova zvezda”, naručio je beolin, masu za oblikovanje bolju od plastelina, rešivši da će slediti još jednu svoju strast – srednji vek. Godine 2005, u poslu mu se priključio najbolji prijatelj i kum na krštenju. I tako, dok Predrag marljivo vaja a Nenad pažljivo boji, iz njihove radionice izlaze armije vojskovođa ali i običnih vojnika visoke pet-šest centimetara, s preciznošću koje se ne bi postidele ni voštane figure Madam Tiso u punoj veličini.

Među njima je i Stefan Lazarević, najtraženija figurica koja je 2005. godine pobedila na konkursu za suvenir Beograda. Despot je u oklopu jer je bio vitez reda Zmaja, dok na riđoj glavi ima turnirski šlem s rogovima koji su ukrašavali i njegov pečat. Pored njega je Karađorđe sa svojih gorostasnih 64 mm, ali svaki detalj je tu – od kubure, preko upečatljivih brkova, do pojasa izvezenog zlatom. Pored je Miloš Obrenović koga, s dvogledom oko vrata, ljutito posmatra vojvoda Mišić. Tu je negde i knez Lazar Hrebeljanović, odeven u svečanu odoru, ne vidi se najbolje od Obilića s mačem preko ramena.

Ali, ima tu i običnih vojnika vaskrslih da još jednom udare na Turke ili probiju Solunski front. Tu su dobošari, tamo vitezovi sa šlemovima, onde stražari s tojagama, a između njih nekoliko figurica Zmaja Ognjenog Vuka. U malom stanu ali velikoj radionici, na tim policama gde se prepliću dugi tokovi istorije, Predrag i Nenad podarili su Srbiji njene prve olovne vojnike.

Izvajali su i obojili svoj jedini ženski lik – kneginju Ljubicu koju su ulepšali prema njenom jedinom portretu. Ovde dolazimo do jednog od najvećih i najodgovornijih zadataka njihovog posla, njihove umetnosti. – Iako su Miloš Obilić i knez Lazar legendarni junaci, nije sigurno kako su izgledali, pa je ovaj posao za nas veliki izazov i zahteva stalno istraživanje – tvrdi Predrag Dimitrijević.

Zato se Doktor, iako je izvajao na desetine modela, iako se poslužio freskama i otkrio da je despot Stefan Lazarević zaista bio riđ, svakodnevno udubljuje u brojne knjige i odgoneta prošlost, pretražuje mnoge muzeje i obilazi institute. Zato Nenad, iako je detaljno naslikao na hiljade figurica, i dalje svakoj pristupa kao da se prvi put latio najtanjih četkica koje se mogu naći. Naša istorija za strance Život ima lepu osobinu da sreću daruje onima koji umeju da mu se udvaraju. Jer, kad se nadarenost, ljubav i upornost udruže, uspeh je zagarantovan.

Ko god je imao priliku da upozna Predraga i Nenada, gde god da je imao zadovoljstvo da pogleda njihove vojskovođe i vojnike, naše junake, i da mu mašta otplovi u neka davna, slavna vremena srpske istorije, nije na kraju skrenuo pogled a da dete u njemu nije izbilo na površinu. Zato oni i njihov rad izazivaju pažnju, kako naših ljudi, tako i stranih turista koji, čini se, u nekim slučajevima poznaju srpsku istoriju bolje od nas. Često znaju da je Dušan bio hrabar i visok 214 centimetara, da je imao široka ramena i jaku građu, prodoran pogled kao u orla. Znaju i da su Nemanjići mahom bili riđi, kao i Stefan Prvovenčani i sveti Sava, da su Dragutin, Milutin i Uroš Prvi bili tamnosmeđi.

Sve to su saznali preko Nenadovih i Predragovih figurica, odnosno kratkih biografija koje se dobijaju uz njih. Naučili su sve to i mnogo više kupujući ih u pojedinim beogradskim knjižarama, na Kalemegdanu, u Vojnom muzeju ili na tezgama u Knez-Mihailovoj ulici. Zbog verodostojnosti svoje olovne priče, dvojica prijatelja sarađuju i s Vojnim muzejom, Beogradskom tvrđavom, Vojnom knjižarom, Ministarstvom odbrane, Viminacijumom, gotovo svim značajnijim ustanovama u Srbiji u kojima se čuva prošlost.

A onda mu je došla jedna zapaljiva misao. Dok je netremice posmatrao Luka i Leju, ili njihovog oca skrivenog ispod maske od koje se jedva diše, a u isti čas, ka u magnovenju, bacao pogled na voštani model ljudskih zuba koji se nalazio na komodi, Predrag je znao da je to to.

Tako se u njegov život umešala sudbina i u udobnom stanu na Vračaru stvorila malu radionicu u kojoj su nastale hiljade olovnih figurica velikana srpske prošlosti.

Jer, čim je završio zbirku „Ratova zvezda”, naručio je beolin, masu za oblikovanje bolju od plastelina, rešivši da će slediti još jednu svoju strast – srednji vek. Godine 2005, u poslu mu se priključio najbolji prijatelj i kum na krštenju. I tako, dok Predrag marljivo vaja a Nenad pažljivo boji, iz njihove radionice izlaze armije vojskovođa ali i običnih vojnika visoke pet-šest centimetara, s preciznošću koje se ne bi postidele ni voštane figure Madam Tiso u punoj veličini.

Među njima je i Stefan Lazarević, najtraženija figurica koja je 2005. godine pobedila na konkursu za suvenir Beograda. Despot je u oklopu jer je bio vitez reda Zmaja, dok na riđoj glavi ima turnirski šlem s rogovima koji su ukrašavali i njegov pečat. Pored njega je Karađorđe sa svojih gorostasnih 64 mm, ali svaki detalj je tu – od kubure, preko upečatljivih brkova, do pojasa izvezenog zlatom. Pored je Miloš Obrenović koga, s dvogledom oko vrata, ljutito posmatra vojvoda Mišić. Tu je negde i knez Lazar Hrebeljanović, odeven u svečanu odoru, ne vidi se najbolje od Obilića s mačem preko ramena.

Ali, ima tu i običnih vojnika vaskrslih da još jednom udare na Turke ili probiju Solunski front. Tu su dobošari, tamo vitezovi sa šlemovima, onde stražari s tojagama, a između njih nekoliko figurica Zmaja Ognjenog Vuka. U malom stanu ali velikoj radionici, na tim policama gde se prepliću dugi tokovi istorije, Predrag i Nenad podarili su Srbiji njene prve olovne vojnike.

Izvajali su i obojili svoj jedini ženski lik – kneginju Ljubicu koju su ulepšali prema njenom jedinom portretu. Ovde dolazimo do jednog od najvećih i najodgovornijih zadataka njihovog posla, njihove umetnosti. – Iako su Miloš Obilić i knez Lazar legendarni junaci, nije sigurno kako su izgledali, pa je ovaj posao za nas veliki izazov i zahteva stalno istraživanje – tvrdi Predrag Dimitrijević.

Zato se Doktor, iako je izvajao na desetine modela, iako se poslužio freskama i otkrio da je despot Stefan Lazarević zaista bio riđ, svakodnevno udubljuje u brojne knjige i odgoneta prošlost, pretražuje mnoge muzeje i obilazi institute.

Zato Nenad, iako je detaljno naslikao na hiljade figurica, i dalje svakoj pristupa kao da se prvi put latio najtanjih četkica koje se mogu naći.

Život ima lepu osobinu da sreću daruje onima koji umeju da mu se udvaraju. Jer, kad se nadarenost, ljubav i upornost udruže, uspeh je zagarantovan. Ko god je imao priliku da upozna Predraga i Nenada, gde god da je imao zadovoljstvo da pogleda njihove vojskovođe i vojnike, naše junake, i da mu mašta otplovi u neka davna, slavna vremena srpske istorije, nije na kraju skrenuo pogled a da dete u njemu nije izbilo na površinu. Zato oni i njihov rad izazivaju pažnju, kako naših ljudi, tako i stranih turista koji, čini se, u nekim slučajevima poznaju srpsku istoriju bolje od nas. Često znaju da je Dušan bio hrabar i visok 214 centimetara, da je imao široka ramena i jaku građu, prodoran pogled kao u orla. Znaju i da su Nemanjići mahom bili riđi, kao i Stefan Prvovenčani i sveti Sava, da su Dragutin, Milutin i Uroš Prvi bili tamnosmeđi. Sve to su saznali preko Nenadovih i Predragovih figurica, odnosno kratkih biografija koje se dobijaju uz njih. Naučili su sve to i mnogo više kupujući ih u pojedinim beogradskim knjižarama, na Kalemegdanu, u Vojnom muzeju ili na tezgama u Knez-Mihailovoj ulici. Zbog verodostojnosti svoje olovne priče, dvojica prijatelja sarađuju i s Vojnim muzejom, Beogradskom tvrđavom, Vojnom knjižarom, Ministarstvom odbrane, Viminacijumom, gotovo svim značajnijim ustanovama u Srbiji u kojima se čuva prošlost. Maštaju da jednog dana naprave izložbu figura od oko pola metra visine koje bi prikazivale istorijske kostime različitih razdoblja Srbije i da i na taj način doprinesu boljem poznavanju naše starije povesti.