Потиштен и тужан, тридесетосмогодишњи становник Сиракузе, на Сицилији, одлучио је да оконча живот. Као велики поклоник криминалистичких филмова, намеравао је да „режира” сопствену смрт. Недавно је, касно увече, улетео у полицијску станицу и у дежурне полицајце уперио пиштољ запретивши како ће их све убити. У ствари, надао се да ће они тада да пуцају у њега. Међутим, наслутивши да пред собом немају убицу већ очајника, полицајци су му избили пиштољ из руке и ухапсили га. Сада га очекује суђење за напад на полицијску станицу.

Један од многобројних обожавалаца личности и дела руског писца Лава Толстоја (1828–1910) био је и извесни веома богати племић Чертков. Толстој, који је о богаташима и њиховој разметљивости имао најлошије мишљење (уосталом, поделио је и добар део сопственог имања), приговорио је Черткову што се увек вози првом класом кад путује. Писцу се то нимало није допадало. – Кад путујете возом, требало би да се возите другом класом, са свим осталим људима – предложио је племићу скромни гроф Толстој. Није прошло много, а Чертков је дошао у посету Толстоју. Желео је да се похвали. По пишчевом наговору, заиста је путовао возом и то другом класом. Толстој се обрадовао. – Како вам се чинило у другој класи? Јесте ли имали пријатно друштво? – упитао је писац. – Било је сасвим угодно, али сам путовао сам – одговорио је племић. – Како сам? – изненадио се Толстој. – Вагон је увек пун путника... – Али ја сам изнајмио читав вагон друге класе само за себе! – одговорио је непоправљиво нескромни Четрков.