|
|
 |
|
Јесте ли већ чули да...
•••
године 1952. Алберту Ајнштајну понуђено је место председника Израела ...
|
|
 |
|
ПРАЗНУЈМО УСКРС!
Кад живот царује
Јован Хризостом (Златоусти) био је један од најбољих тумача Светог писма и један од највећих хришћанских беседника, цариградски патријарх (398–404) и ненадмашан црквени пастир. Он је умео да прекорева верујуће у Исуса Христа и да им упућује велики број примедби. Тако је забележио и следеће: „Многи славе празнике и знају њихова имена, а историју и прилике где су постали не знају ... што је за највећу осуду и за заслужен подсмех”
Ове речи Јована Златоустог могу да се примене и на наше време у коме постоје различите групације хришћанских верника, почев од оних беспрекорно оданих и одлично упућених у богословље, преко неких који су колебљиви и несигурни, до оних који прихватају веру и њене празнике само због обичаја или, чак, из неке врсте помодарства
... |
|
 |
|
Наши велики добротвори – Марија Трандафил
ДОМ ЗА СИРОТИШТЕ И МАТИЦУ
„Ја сам у читавом свом веку само један дан била сиромашна... Кад се сетим тог дана, онда осетим шта је глад и сиротиња и зато ја чиним и помажем сиротињу”, објашњавала је своје несебично даровање сиротиње Марија Трандафил
Марија Трандафил рођена је 1811. или 1816. године у угледној ћурчијској породици Поповић. Веома рано остала је без родитеља, па се о њој бринуо рођак Хаџи Кири Николић из Осијека, који је био богати трговац онога доба. Записи говоре да је Марија била писмена, као и да је „са особитим разумевањем” читала књиге на немачком језику ....
|
|
 |
|
„Терање” моде
БОМБОНЕ НА УШИ, ЛЕПЕЗЕ НА ОЧИ
Како смо пратили светску моду пре педесет година и то без новца, само уз помоћ кројачица и домаћих модних часописа?
„Трговина ствара опште веровање да људи треба сваке године да се одевају на мало другачији начин.”
Овај мудри закључак славног аргентинског писца Хорхеа Луиса Борхеса (1899–1986) наводи нас на помисао да смо сви у извесном смислу „жртве” моде, то јест – трговине, односно, да је мода само повод за нешто сасвим друго. Ипак, све то не искључује могућност нашег уживања у „терању” моде ...
|
|
 |
|
Ко је измислио витезове округлог стола?
Добар посао у Велсу
Прича о огромном округлом столу који виси на зиду замка Винчестер доскора је била обавијена велом тајне. Откривено је да је сто израђен по наређењу једног владара који је желео да артуријанску легенду искористи за сопствене циљеве
Краљ Едвард I више од било ког средњовековног владара волео је да путује. Велику Британију је пропутовао уздуж и попреко као и велики део Европе, па чак и Свету земљу.
... |
|
 |
|
Календар – веза између света и века
Који је данас дан?
Без календара нису могле да се испланирају сетва и жетва, да се предвиде плима и осека, поплаве, доба суша, хладноћа, јаких ветрова, киша. Било да је исклесан на камену, изрезбарен на глиненим плочицама или руком исписан на папирусу, носи у себи неки ореол тајности и светиње, и већ вековима је веза између човека и васионе. Упркос астролошким и идеолошким променама, историјски је много више од украса на зиду
Кад је, у ствари, измишљен календар?... |
|
 |
|
Математичка логика у земљи чуда
ЧОВЕК КОЈИ СЕ ИГРАО
Луис Керол је тешко претварао у лако, неразумљиво у јасно, неприступачно у блиско. И све време се заразно добро забављао
Чарлс Латвиџ Доџсон умео је у свему око себе да препозна игру и да озбиљне а за већину људи не баш занимљиве ствари претвори у лаке и прихватљиве. Једног дана је, игре ради, сачинио свој псеудоним Луис Керол: своја два имена је полатинио, па је Чарлс Латвиџ постао Царолус Лодовицус, затим им је променио места, превео их на енглески и добио псеудоним – Луис Керол.... |
|
 |
| Жена која је понизила цара
Лепотица чврсте руке
Лепа и предузимљива, Матилда од Каносе постала је игла на ваги у сукобу између царства и папства. Због тога је често била изложена оговарању и подсмеху, што је она стоички издржавала
Замислите да у наше време у једној прилично сиромашној земљи осредње величине, пуној оружја и гладних људи у којој главну реч воде мушкарци (типа неке заостале афричке земље), игром случаја на власт дођу две жене: мајка и кћерка. Оне су толико сигурне у себе да сазивају кардинале и одлучују који ће од њих постати папа... |
|
 |
|
Говор биља – госпина папучица
Богиња лепоте
Наочита орхидеја, цветова несвакидашњег облика и лепоте, одабрала је за своје станиште и Стару планину, али траг јој се лагано затире
Орхидеја или Орцхидацеае, заједничко име за целу породицу биљака, сматра се најлепшим цвећем или, чак, по мишљењу многих, краљицом цвећа. Ботаничари признају око 1000 родова цветних лепотица с 15.000 до 30.000 врста... |
|
 |
|
Наш обичан зец
ДИВЉИ ТРКАЧ
Увек начуљених ушију, бистрог погледа, усправљен на задње ноге он помно ослушкује и осматра околину. Предосети ли опасност, даје се у бесомучан бег. Готово је неухватљив, јер трчи брзином од 70 километара на сат. Ипак, полако нестаје из природе
Брз и окретан, обичан европски зец симбол је брда и долина, пространстава, шумарака и ливада Старог континента. Али, има га и у Азији, а пренесен је и на тло Северне и Јужне Америке као и Аустралије. Дакле, могло би се рећи да је Leporidae europaeus, како му је латинско име, веома распрострањена животињска врста ... |
|
|
|
САДРЖАЈ:
4. Празнујмо Ускрс
Кад живот царује
7. Нису само будни будне памети
Спавај да би научио
8. Наши велики добротвори – Марија Трандафил
Дом за сиротиште и матицу
10. Календар – веза између света и века
Који је данас дан?
14. Математичка логика у земљи чуда
Човек који се играо
16. Ма шта кажеш
18. Живот пише драме
Три којота у мојој улици
20. Зашто како
22. Жена која је понизила цара
Лепотица чврсте руке
26. Логичке загонетке
29. Стрип
Дикан
40.Енигматика
41. У царству чула
Школа чоколаде
42. Измишљен сукоб
Дарвин против Бога
44. За читање и уживање
Жа-Лан
46. Терање моде
Бомбоне на уши, лепезе на очи
49. Говор биља – госпина папучица
Богиња лепоте
50.Живот је бајка
Уметничка вечера
53. Наш обичан зец
Дивљи тркач
56.Изуми, открића, достигнућа
58. Ко је измислио витезове округлог стола?
Добар посао у Велсу
60. High tech
Ускршње жеље
62. Ја волим птт
66. Чудесни свет
Герија Ларсона
67. Рекли су...
О вечном и пролазном
68. Стрип
Гарфилд
|
|
 |
|
РВАЧКИ МЕЧ ИЗМЕЂУ ОРАНГУТАНА ОБУЧАВАНИХ БОРИЛАЧКИМ ВЕШТИНАМА
НЕУОБИЧАЈЕНА ЈЕ ПРЕДСТАВА КОЈА ЈЕ НУЂЕНА ПОСЕТИОЦИМА ЗООЛОШКОГ ВРТА У БАНГКОКУ, НА ТАЈЛАНДУ, 2004. ГОДИНЕ
.
