КАРНЕВАЛ БЕЗ ЈАЈА

Још од давних времена, током трајања карневала људи збијају шале на рачун других. Уосталом, маске су ту да их покрију и сакрију. Међутим, градске власти Напуља донеле су одлуку према којој се житељима овог града најстроже забрањује гађање јајима и посипање брашном, што је до сада иначе био обичај. За време карневала полиција је будним оком пратила понашање весељака и шаљивџија: ко год је покушао да на некога баци јаје или да га поспе брашном, морао је одмах да плати казну од двеста до четири стотине евра. Дакле, весеље и шале су дозвољени, али само до извесне границе.

СВЕТА ГРАНАТА

Био је то сасвим обичан дан за групу водоинсталатера из Лондона, све док нису подигли поклопац на једном шахту и угледали необичан предмет попут ручне бомбе. Одмах су позвали полицију која је убрзо затворила сав саобраћај у улици и неколико барова. Али, тек после неколико сати испитивања, инжењери полицијског одреда за уклањање експлозивних направа утврдили су да се у ствари ради о „светој гранати”, пластичном предмету у облику бомбе и крста, којом је Ерик Ајдл убио крвожедног демонског зеца у филму „Монти Пајтон и Свети грал”. Но, уместо олакшања, полицајци су наишли на гнев власника барова, а посебно њихових муштерија. – Не могу да верујем да им је требало толико времена да „провале” да се ради о играчки – изјавила је једна муштерија.

МАЛИ ВЕЛИКИ БРАТ

Он није Бетмен или Супермен али чак и они би могли да му позавиде на рекордном броју криминалаца које је похватао. Он није мишићави манекен или каква наказа магичних способности, али његови поступци су успешни и истанчани. И то све тајанствено. У ствари, нико и не зна како он изгледа. Једино се зна да је то „Он”, храбри заштитник градића Хајбриџ у Енглеској, човек који је на неки начин дао сасвим ново значење изразу „откуцати” криминалца. Наиме, с времена на време на адресу полиције у Хајбриџу стигну писма која су увек написана истим црним штампаним словима на белој хартији дајући довољно података да надлежни органи спроведу истраге против трговаца дрогом, људи који избегавају да плате порез, или, пак, само рачун за кабловску телевизију. И, иако је свима драго што се неко из њиховог града труди да уради нешто против најезде криминалаца, сви би подједнако жарко волели да сазнају ко је тајанствени јунак који је својом проницљивошћу, својим брзим покретима прстију откуцао на десетине криминалаца. На челу с полицијом која је обећала да неће „откуцати” свог приватног детектива, чак и ако сазнају ко је. Једна од теорија гласи да је бивши полицајац, док друга заговара да је можда пропали писац крими-романа, обе покушавајући да објасне његову невероватну умешност у прикупљању доказа против починилаца кривичних дела.

СУЂЕЊЕ У ОДСУСТВУ

Да западна мода судских тужакања долази и на наше просторе, сведочи најновији случај у Македонији. Наиме, један произвођач меда из села Кривогастани близу Битоља тужио је македонску државу за одштету од три и по хиљаде долара, јер му је један медвед већ дуже време крао мед из кошница. Зоран Киселовски каже да је све покушао не би ли спречио медведа да се слади његовим медом. – Купио сам генератор, упалио рефлекторе и пуштао турбо фолк музику, јер сам чуо да се медведи плаше гласне музике. Али, ништа није вредело – изјавио је очајни господин Киселовски. А било је то занимљиво суђење. Огромном разбојнику суђено је у одсуству. Крив је! – пресудила је порота после неколико сати вагања, али пошто медвед није био у стању да плати одштету, судија је наложио да штету мора да исплати држава Македонија.

РАТОВИ ЗВЕЗДА – МИКРОКОСМОС

Доба хладног рата било је савршено за астрофизичаре, посебно за докторе Ловел Вуд и Џордин Кар. Од тренутка кад им је тадашњи амерички председник Роналд Реган дао зелено светло, они су почели с радом на ласерском свемирском штиту који је требало да служи за онемогућавање совјетских нуклеарних пројектила. Али, како се „клима” променила после неколико година, а један сенатор подругљиво назвао њихов пројекат „Ратови звезда”, Ловел Вуд и Џордан Кар остали су без посла. Али, не без старих жеља за успехом. Но, требало је да прође још много година пре него што је неко схватио значај њиховог ласерског система. И тако, труд се коначно исплатио, оружје је направљено – све је остало исто, осим непријатеља. ОМУК или „оружје за масовно уништење комараца” је модерни ласер који убија комарце. Овим поводом, доктор Кар је изјавио: – Ми волимо да мислимо да нам припада део заслуге за крај хладног рата. Сада се само трудимо да учинимо бар мали корак напред у рату који је заправо одузео много више живота. Иначе, ласер ради тако што хвата аудио-фреквенције које стварају крила комараца, а онда шаље према њима ласерски сноп и уништава их.

ЦРВЕНО, ВОЛИМ ТЕ ЦРВЕНО

Да би прославио завршетак радова на свом новом базену, предузетник Џејми Стјуарт позвао је пријатеље и рођаке на један купањац. Али, последње што је очекивао био је долазак и једног бика. Огромна животиња која је побегла из суседног поља у потрази за партнерком и коју је јурило неколико љутих сељака, посетила је веселу дружину, угледала јаркоцрвени купаћи костим господина Стјуарта и одлучила да мало отплива с њим. И, пошто је завршила јутарње купање наочиглед преплашене гомиле, одлучила је да изађе из базена. Но, пошто никада у животу није видела мердевине, решила је да отплива још који круг, кад се већ нашла ту! Тек после три сата појавили су се ватрогасци и решили ствар. Ваљда испрва нису хтели да дођу мислећи да је у питању шала! Док је кран извлачио хиљаду килограма тешку животињу, сви су приметили да је невероватно мирна. Да ли се превише уморила током пливања, или је Фердинанд само мирисао цвеће, нико није знао одговор.

КАД ПОРАСТЕМ БИЋУ ПАС

Од тренутка кад су Тони и Стефи Тафт из малог села у Енглеској добили на поклон од својих пријатеља осам недеља стару домаћу патку по имену Еси, знали су да с њом нешто није баш у реду. Нешто у њеним очима водило је њихове мисли ка сумњи. Но, иако се првих неколико дана понашала као и свака друга патка, то јест, док је трапаво трчала дуж дворишта и пуштала неподношљиве звуке, брчкала се у малој, прљавој бари или узалуд махала нејаким крилима, Еси ипак у души није била патка. Јер, кад се коначно здружила са осталим кућним љубимцима брачног пара Тафт, два стафорд теријера, изненада је почела да маше репом кад год би неког угледала и да лаје, бар да се труди да лаје и да се такмичи са својим псећим пријатељима у умећу апортирања да би била награђена посластицама у виду костију. Да, од тог трена Еси више није била обична патка, непослушна и смешна птичурина која никада не полети, већ необични кљунати, пернати, трапави двоножни пас. – Она стварно не зна да је патка – изјавио је Тони, поносни власник, шетајући улицом с патком на повоцу, заједно са своја два стафорда од којих се не одваја. – Не знам зашто је то тако! Не могу да објасним! Али, видим да је и псима понекад чудно.

Илустровао Андреј Војковић