Један дванаестогодишњак нашао се недавно на тајном задатку (undercover): требало је да из разговора с вршњацима у школи уочи, одабере и забележи најдуховитије реченице у којима је употребљена тренутно модерна узречица значи.

Дечак је обавио задатак али главни јунак скривеног језичког истраживања није био неки ученик шестог разреда, већ професор математике.
– Значи, Костићу, не иде ти баш најбоље израчунавање површине трапеза?! – гласила је прва професорова реченица (са узречицом).
Одмах је наставио:
– Значи, појма немаш! Не учиш, значи! Значи, не знам... У ствари, знам! Значи, кец!
Оног тренутка кад у нечијем говору приметимо узречицу, све што та особа каже – постаје нам смешно. Смешна нам је заправо особа која као да није у стању да се одупре тој речи, па је стално изговара. Психолози и логопеди вероватно би нашли начин да помогну. Али, руку на срце, не желе баш сви да се одупру речима које изговарамо каткад и против своје воље. Поједине речи (или изрази) из неког разлога постану модерне и онда се некоме допада да их што чешће изговара. (Што не значи да је та особа мање смешна од оне која изговара поједине речи против своје воље.) Како је то треће лице једнине презента глагола значити постало толико популарно код нас? По свој прилици није дошло из страних језика (значити на француском – signifer, на италијанском – significare, на енглеском signify). Вероватно је реч значи стигла из жаргона. Уосталом, добро је познат виц који, на известан начин, говори о (такозваном) земунском уличном говору. Дакле, како Земунац објашњава брици какву фризуру жели?

– Значи, овде горе ме испоштујеш, а са стране ми .... (онда следи псовка која треба да укаже да ту треба скратити косу готово „на нулу”).
Значи, још извесно време имаћемо прилику да слушамо ту узречицу чије се „ч” изговара више као „ћ” (по „земунски”). Док узречица, као и многе друге, не буде изашла из моде. Одакле год да је дошла!

Кад смо већ код узречица, страних израза у српском језику и разних граматичких грешака, као лоше узоре често помињемо телевизијске новинаре. Међу њима се посебно истичу спортски коментатори. Истини за вољу, они понекад умеју заиста да нас развеселе својим духовитим изјавама. На пример, недавно је, коментаришући збивања на тениским теренима у Мелбурну, један новинар узвикнуо: – Ово је, спортским речником речено – права кланица!

Наравно, нису телевизијски радници једини који се спотичу о језик. Ученици добро знају како су написани поједини школски уџбеници. Као својеврсна илустрација (реч је о уџбенику из географије за шести разред основне школе који, иначе, садржи велики број фотографија, али су све одреда без потписа!) може да послужи и ова реченица: „Пољопривреда којом се бави већина становништва је традиционална, екстензивна.”!!! Како би својим речима ученик описао пољопривреду поменуте земље? Можда би се се снашао као „плавуша” у познатом вицу. На питање како ради мотор аутомобила, она спремно одговара: – Брррм! Брррм