Скоро тридесет година у Америци постоји предузеће које тргује земљиштем на Месецу (о чему је „Забавник” недавно писао). Друштво „Месечева амбасада” бави се веома уносним послом: продајом плацева на небеским телима. У почетку су се продавали само на Месецу (што је још најуносније), а данас постоји понуда на чак осам планета и 51 природном сателиту. Да ли је правно могуће продавати плацеве на планетама или се ради о вешто смишљеној превари, заснованој на незнању и таштини купаца?

Међународно право одредило је да се подручје државе састоји од сувоземне области (заједно са земљиштем испод ње), водених површина и ваздушне области изнад сувоземне области и водених површина. До лансирања првог вештачког сателита у васиону, питање подручја на великим висинама није се постављало осим у најужим академским круговима. Сателити су за један дан више пута обилазили Земљу, а прелети изнад држава нису сматрани повредом суверенитета. Приликом решавања овог питања јавила су се два опречна става: први, који је заступао Совјетски Савез, да се подручје простире до 96 километара од нивоа мора, и други, који су заступале САД, по коме не треба одредити конкретну границу суверенитета. Подржано је друго схватање, јер је веома мали број држава способан да осигура интересе на тим висинама. Године 1967. потписан је Уговор о начелима делатности свемира, укључујући Месец и друга небеска тела.

Васионско пространство проглашено је заједничком баштином човечанства, а Месец и небеска тела за општу баштину човечанства. Космонаути су сматрани изасланицима целог човечанства. Државама је забрањено да успостављају суверенитет над небеским телима. Баш на ту одредбу позвао се Денис Хоуп, власник „Месечеве амбасаде”, приликом критика на рачун његове савесности. Денис је тврдио да по америчким законима сваки грађанин може да буде власник имовине која није туђе власништво и ако се нико не успротиви том поступку. Да ли је то у стварности заиста могуће? За небеска тела не може се рећи да су ничија јер су проглашена општим добром човечанства. Уговор од 1967. године допуњен је Споразумом о делатности државе на Месецу и другим небеским телима, у коме се поседовање небеских тела забрањује не само државама већ и правним и физичким лицима. Генерална скупштина Уједињених нација има помоћно тело – Комитет за мирољубиво коришћење свемира. Поставља се питање даљег развијања „свемирског” права. Највероватније ће се употребити став с правом мора. Море и морско дно је подељено у зоне. У зонама ближе обали права државе су већа, а што је даље све су мања. Дно мора и океана изван националног суверенитета назива се међународном зоном. Коришћењем добара морског дна руководи међународна власт за морско дно преко свог предузећа. Вероватно ћемо бити сведоци међународне организације задужене за искоришћавање добара у васиони. Будући становници плаћаће закуп организацији која ће та средства улагати у даља истраживања и побољшања живота у васиони.

Научници сматрају да је неопходно да људска врста насели друге планете ако жели да опстане. Можда је насељавање васионе далека будућност, али овај процес мораће да се одвија мање себично. Шта ако спадате у оних шест милиона Земљана који су посредством „Месечеве амбасаде” купили посед на некој планети? Сматрајте се превареним и дајте све од себе да вам врате новац.