За педесетогодишњицу владавине краљица Викторија (1837–1901) добила је мноштво дарова, али један је био заиста неуобичајен. Желећи да британској владарки познатој по замашним облинама живот учини још лепшим и удобнијим, један обожавалац поклонио јој је јастук од дебеле гуме који се ставља под стражњицу. Кад год би краљица Викторија села на тај јастук, огласила би се музика, али не било која већ „Боже, чувај краљицу”, британска химна. Да све што је у вези с британском краљицом и даље изазива велико занимање било је јасно на аукцији која је одржана у јулу прошле године у енглеском граду Дербију. Заинтересованима је понуђено неколико комада доњег веша за који је поуздано утврђено да је припадао краљици Викторији. Њене памучне гаћ(иц)е, ручно сашивене и са извезеним монограмом, на опште изненађење продате су за четири хиљаде петсто фунти, а не за петсто, како се очекивало. Краљичин комбинезон продат је за четири хиљаде фунти, а спаваћица за пет и по хиљада фунти. У каталогу су наведени и нимало ласкави подаци: обим струка краљице износио је 127, а обим груди 167 центиметара.

У писму које су пренеле стране новинске агенције, наследници славног Џеронима (1829–1909), вође Апача, званично су затражили од Универзитета Јејл да им врати лобању њиховог чувеног претка. Џеронимова лобања још од Првог светског рата у власништву је реда „Лобања и кости”, тајног студентског реда овог универзитета чији су чланови били и бивши амерички председници из породице Буш. Лобању су студенти наводно украли с гробља Форт Сил где су сахрањивани заробљени Апачи.

Сви који су иоле познавали Наполеона I Бонапарту (1804–1815) већ су се били навикли да их, кад се радило о необавезном ћаскању, француски цар уопште не слуша, а редослед којим је постављао питања био је предвидив: „Како се зовете?”, „Из ког сте дела Француске?”, „Колико имате година?” Имајући то на уму, наглува грофица Брисак унапред се припремила и напамет научила одговоре. Међутим, кад је чуо да се жена коју је тек упознао презива Брисак, Наполеон се сетио да је њен зет, некадашњи заповедник његове гарде, завршио на гиљотини па ју је питао да ли су она и њен супруг наследили Брисаково имање. Верујући да Наполеон следи уобичајена питања, грофица је одговорила: „Сена и Оаз”, подручје које је тада заузимало велику област на северу, западу и југу Париза. Кад је то чуо, Наполеон је мало устукнуо и питао је колико има деце. И не трепнувши, наглува и веома узбуђена грофица осмехнула се и напокон изговорила и последњи припремљени одговор: „Педесет, ваше величанство”.

Пуно име Рудолфа Валентина (1895–1926), једног од најпознатијих глумаца немог филма, било је Родолфо Алфонсо Рафаело Пјеро Филиберто Гуљелми. Рођен је у италијанском градићу Кастеланета и као дечак био је веома немиран, а често и насилан. Његови очајни родитељи напокон су га 1913. године послали у Америку, каже легенда, с једним доларом ушивеним у поставу капе. Валентино, прозван „латинским љубавником”, магнетски је привлачио жене свих узраста. Кад је после наизглед безазлене операције чира напрасно умро, имао је само тридесет једну годину. Породица је у почетку мислила да његово тело изложи у капели, у отвореном ковчегу. Међутим, страхујући од обожаватељки које су одмах почеле да опседају капелу, предомислили су и изложили тело направљено од воска, док су Валентинове посмртне остатке склонили на сигурно. Да би одале последњу пошту свом идолу, девојке и жене чекале су у реду који се протезао дужином од једанаест улица, а у општој хистерији неколико обожаватељки извршило је самоубиство .