Кад су брачни пар Бети и Џон Вилијамс добили телефонски рачун у износу од 1500 фунти, одмах су поднели жалбу главној телефонској служби Лондона жалећи се на погрешно обрачунат утрошак импулса. Али, уместо исправке и извињења, Вилијамсови су добили потврду о исправности рачуна. Назначени износ имају да захвале дугачком разговору који су водили с неким с Карипских острва. Бети и Џон били су затечени. На удаљеним острвима нису познавали никога. Убеђени да британска телефонија немарно обавља свој посао, одлучили су да поднесу судску тужбу. Платити толики рачун за свакога би било равно банкроту, а камоли за њих који су с бебом од једанаест месеци живели као подстанари. Џонов пријатељ адвокат дошао је да им срочи тужбу. Док су они наводили податке, зачуло се гугутање малог Вилија. Привучени дечјим гласићем, упутили су се ка њему и затекли га са слушалицом у руци. Слутња да је рачун можда заиста исправан, одједном им је следила крв. Провера је показала да је тачна. Уместо тужбе, Вилијамсови су телефонској служби упутили молбу за опрост дуга. Учињен је преседан и разговор који је направила причљива беба је отписан .

Пре петнаестак година у готово свим британским новинама објављена је слика насмејаног седамнаестогодишњег Кевина Ханта који је у устима имао четкицу за зубе. Младог Лондонца међу ударне новинске вести довео је један необичан догађај. О чему се ради можда је најбоље описано у кратком тексту под насловом „Зубе мораш знати прати...” А ево и како отприлике гласи. Био је понедељак и Кевин се успавао после недељне журке. Улетео је под туш да се расани и потом припреми за колеџ. Сањив и у журби, ставио је у уста четкицу за зубе и пустио воду. Често је тако „добијао на времену” обављајући два посла одједном. Али, кад је нагло забацио главу да спере шампон с косе, прогутао је четкицу за зубе. Пошто није осетио никакве сметње у грлу, закључио је да је она већ у желуцу и мирно је отишао на предавања. Кад се увече вратио кући, испричао је мајци шта му се догодило. Обоје су се насмејали незгоди која га је снашла. Ипак, следећег јутра ни Кевину ни госпођи Хант није било до смеха. Младић је с боловима у стомаку завршио на операционом столу.

Прошле зиме двадесетчетворогодишњи Ендру Вестон добио је посао келнера у једном ресторану у британском граду Солихал, надомак Бирмингема. Сви су били задовољни његовим радом – и гости и власник ресторана. Брз, увек насмејан и услужан, Ендру је напросто пленио. Мештани су говорили да бржег, љубазнијег и услужнијег келнера није било у њиховом граду. Али, с првим данима лета младић је на захтев тих истих мештана добио отказ због простаклука. Наиме, оно што је хладноћа покривала, врућина је открила – истетовиран акт заносне плавуше целом дужином његове леве руке. Иако је тетоважа била урађена мајсторски, или можда боље рећи баш зато, гости су непрекидно гледали у његову левицу. А онда су, поготово они старији, почели да се жале власнику ресторана да им смета та раскалашна голотиња иако је нацртана. Вестон је добио отказ и заувек напустио Солихал .

У шумама широм Француске уведена је забрана лова на јелене. Да би ову лепу животињу сачували у што већем броју, представници закона предузимају све мере заштите, а и новчана казна за прекршај је висока. Али, ловокрадице не презају ни од чега. Довијају се на све начине да дођу до јеленских рогова и избегну казну. Тако се недавно један ловокрадица обрео у крају близу Версаја. Начуо је да у оближњој шуми има много јелена. Да прича није без основа схватио је већ првог дана кад се у сумрак нашао у њиховој близини. Видео их је како мирно ходају између дрвећа. После два дана нашао је добар положај и запуцао на једног јелена. Био је мирне и сигурне руке, али је промашио. Нанишанио је и поново опалио. И, опет је промашио. Јелен се, као да се ништа не догађа, мирно упутио кроз шуму. Ловокрадица је био изненађен неуспехом, али и лисицама које су му се одједном нашле на рукама. Чувари су га разоружали и савладали. Ловокрадица је убрзо сазнао да је пуцао у јелена који је био мамац на точковима, а потом и да је још један у подужем низу који су насели на мамац и доживотно остали без ловачке дозволе и повећег износа за казну.