Путници који су се ових дана затекли на железничкој станици Ворингтон у Великој Британији били су изненађени новим, врло уочљивим знаком забране. Наиме, реч је о знаку забране љубљења. На металној табли испред станице црвеном бојом заокружени су па прецртани обриси мушке и женске главе, приљубљене једна уз другу. Знак треба да покаже да је опраштање уз пољупце најстроже забрањено. Свако ко буде „ухваћен” да се љуби испред станице или на перону, биће новчано кажњен на „лицу места”. Махање руком (или марамицом!) дозвољено је.
Одакле овако строга мера? Повратак у стара времена кад је љубљење у јавности било незамисливо?
Ништа слично. Испоставило се да је „кривац” за овако строгу меру железничко предузеће „Виргин Раил” које брине да путници на време стигну на воз.
Многи путници, као и људи који аутомобилима пролазе поред ове железничке станице, приметили су бројне непрописно паркиране аутомобиле. Реч је о људима који прате своје ближње на пут, а због којих је немогуће прићи станици. Често су аутомобили били паркирани дуже јер су се људи у њима опраштали љубећи се и тако ометали саобраћај. А то је, у данашње време, једноставно недопустиво. Отуда забрана љубљења. Само кратак поздрав, без ометања саобраћаја и губљења времена.
На другом крају света, у главном граду Мексика, ове године је на Дан заљубљених (14. фебруара) оборен светски рекорд у броју особа које су се истовремено љубиле. На највећем градском тргу четрдесет хиљада људи, односно двадесет хиљада парова, размењивало је пољупце. Градоначелник Мексика позвао је грађане да пољупцима изразе своја најлепша осећања. Занимљиво је да је градоначелник изабрао и слоган овог љубавног догађаја: „Бесаме муцхо” („Љуби ме, љуби” или „Много ме љуби”).
Као што је многима познато, реч је о славној мексичкој песми, заправо болеру из 1940. године. За ову песму везан је још један занимљив податак: „Бесаме муцхо” написала је наводно пијанисткиња Консуело Веласкес за свој шеснаести рођендан. Госпођица Веласкес често је изјављивала да је песма настала пре него што је уопште доживела први пољубац. Другим речима, писала је о нечему што је само ишчекивала. Тврдила је да је заправо надахнула опера „Гојескас” славног шпанског композитора Енрикеа Гранадоса, коме се дивила. Према другој верзији, Консуело је крила своје године (рођена је 1916. године), тако да њено најпознатије дело потиче из времена кад је имала двадесет четири године. Односно, кад је, по свој прилици, већ доживела тај први пољубац.
Било да се сећала пољупца или га је у својој песми прижељкивала, мелодија „Бесаме муцхо” прославила је младу композиторку и ван граница Мексика. Консуело је почела да свира клавир у четвртој години и постала је позната по многим песмама. Умрла је 2005. године. Песма „Бесаме муцхо” или „Љуби ме, љуби” остала је нека врста њеног заштитног знака. Баш као што је рекла славна глумица Ме Вест: „Пољубац је човеков потпис”. Нажалост, као што смо видели, тај потпис је негде забрањен.
„ЉУБИ МЕ” – НА ФИЛМУ
Песма „Бесаме муцхо” коришћена је као музичка тема у многим филмовима. Између осталих, у филмовима „Велика ишчекивања”, „Аризона Дреам”, „Москва сузама не верује”, „Голи пиштољ 2?”, „Џуно”, „Љубав и други злочини”...
„ЉУБИ МЕ” – НА ФИЛМУ
Песма „Бесаме муцхо” коришћена је као музичка тема у многим филмовима. Између осталих, у филмовима „Велика ишчекивања”, „Аризона Дреам”, „Москва сузама не верује”, „Голи пиштољ 2?”, „Џуно”, „Љубав и други злочини”...
