Један од помоћника професорке Полијар спушта на операциони сто малени зубарски прибор направљен тако да одговара величини зуба огледног кунића. Захват траје пет минута. Продирући кроз глеђ и дентин направљена је шупљина, оштећење ткива које глуми последицу каријеса. Дентин је супстанца слична слоновачи која чини већину грађе зуба, али је, такође, добар део пулпе, унутрашњег дела зуба у коме су смештени крвни судови и живци. – Открили смо да се матичне ћелије крију у пулпи. Ту су присутне током целог живота, али су „успаване”. При уобичајеним приликама нису способне да обнове оштећења, јер делују само током ембрионалног развоја док не изграде пулпу и дентин. Одатле потиче замисао да се на вештачки начин пробуде – објашњава истраживач.
 | ||||||||||
| ||||||||||
| ||||||||||
| ||||||||||
 |
||||||||||
 |
||||||||||
 |
||||||||||
 |
||||||||||
 | ||||||||||
| ||||||||||
|
||||||||||
| ||||||||||
Величанствено научно откриће Расту ми нови зуби!
За већину људи одлазак код зубара значи непријатност, понекад и праву ноћну мору. Али, можда ће то ускоро постати само прошлост, јер би недавно откриће могло да унесе велику промену у стоматологију – праву благодет
Поновно израстање, односно самообнављање зуба више није сан. О томе сведоче две фотографије. Прва показује малу шупљину у зубу, сличну оној коју ствара каријес. На другој, оштећење је сасвим нестало, а место се уопште не разликује од здраве околине. Фотографије дели временски размак од деведесет дана, колико је било неопходно да француски професори Мишел Голдберг и Ан Полијар докажу вредност свог пионирског поступка у лечењу зуба – користећи матичне ћелије смештене у њима.
Ради се о изазивању самооправке зуба буђењем „успаваних” матичних ћелија које садржи зубно ткиво. Изгледа да зубари ускоро више неће морати да нам умртвљују зубе и да после болног лечења дубоких каријеса стављају велике пломбе. Биће довољно да се зуб подстакне да поново расте из унутрашњости и тако добије најсавршенија од свих оправки! Јер, овај револуционарни поступак, развијен у лабораторији Стоматолошког факултета у Паризу и испитан с успехом на кунићима, могао би прилично брзо да нађе примену у зубарским ординацијама широм света.
– У поређењу с нашим поступком који се родио захваљујући новим сазнањима о матичним ћелијама, постојеће зубарске технике изгледаће као обичне „занатлијске” – наглашава задовољни Мишел Голдберг. Он верује да ће већ за четири до пет година овај начин оправке зуба наћи примену и код човека.
Ови стручњаци испробали су више поступака како да се обнови рад матичних ћелија. Као најуспешнији показао се онај при коме се у шупљину, оштећење ткива, уносе микрозрнца агарозе (природног желатина добро познатог у молекуларној биологији и медицини, који се добија из једне алге). Ова зрнца прекривена су нарочитом врстом молекула, пептидом А-4. Ради се о скраћеној верзији амелогенина који је, ин витро, показао моћ да може да прикупи, а затим и пробуди матичне ћелије присутне у зубној пулпи. Огледи су показали да је довољно од 30 до 60 минута да пептид А-4 покрене прве токове који ће се окончати обнављањем пулпе и поновним рађањем дентина. На овај начин једино се не обнавља глеђ, па ће бити потребно да се накнадно нанесе неки сличан слој, заштитник дентина.
Из зубне пулпе до данас су изоловане три популације матичних ћелија. Све су мултипотентне. Професори Ан Полијар и Мишел Голдберг надгледају како напредује нјихов поступак с применом матичних ћелија Веома је важно што се пептид А-4 прилично лако добија и што је сличан људским молекулима. Зато његово дејство лако може да се испитује на клиникама. „Тим пре што је зуб прилично једноставан орган који не угрожава живот, па би, ако нешто крене у неочекиваном правцу, било довољно да се зуб извади”, напоменула је Ан Полијар.
Што се тиче примене матичних ћелија у лечењу, тренутно постоје два могућа приступа. Први обухвата сложене, тешко оствариве поступке. Састоји се од тежње да се здрави органи поново створе, еO нихило – ни из чега – полазећи од ћелија стављених у културу у лабораторији. Затим би се тако настали органи уградили у тело, с надом да ће се добро уклопити и радити. Овај заводљив поступак спотиче се о велику сложеност међудејстава између различитих ткива која граде неки орган.
Други поступак, који су прихватили Мишел Голдберг и Ан Полијар, састоји се у покретању локалних матичних ћелија у самом организму, органу. Он можда не изазива толико дивљења као први, али се показује као делотворнији. Од открића ових врста матичних ћелија, пре десетак година, утврђено је да су присутне у готово свим нашим органима. Лечење зуба које предлажу француски стручњаци биће вероватно прва терапија матичним ћелијама коју ће користити свеколико становништо.
Г.В.
 |