Након вишемесечног испробавања и бројних провера у домаћим и страним институтима, руски монофазни котао прераста у трофазни електрични грејач за 21. век. Међународна организација за стандардизацију и пословне иницијативе Б. И. Д. прогласила је „вулкан 3Ф”, како га је Јовановић назвао, за једну од највећих светских иновација у области термомеханике.
У Паризу 2005. године Јовановићево предузеће „Екотерм” најпре постаје носилац „Златне звезде” Б. И. Д, а годину дана касније Генерална скупштина ове организације, на заседању у Њујорку, доноси одлуку да „вулкан 3Ф” награди и „Платинастом звездом”. „Дијамантска круна”, највеће признање Б. И. Д, Јовановићу је додељена 24. новембра ове године у Лондону.
– Б. И. Д. је угледна међународна организација која се бави праћењем достигнућа у области научних иновација и смелих пословних потеза. Генералну скупштину ове организације чине представници 132 државе, а одлуке се доносе једногласно, на заседањима у Њујорку, Паризу, Франкфурту, Лондону и Женеви. За награде се надмеће на хиљаде предузећа из целог света, а међу носиоцима признања су и џинови попут „Џенерал моторса” и „Кока-Коле”. Ако бисмо поредили, њихово признање за иновацију исто је што и Оскар за најбољи филм. Србија, нажалост, није члан ове организације – каже Јовановић на почетку нашег разговора.
Без намере да се бавимо индустријском шпијунажом, питамо саговорника како ради „вулкан 3Ф” и шта се налази у основи тог грејача за 21. век. – Монофазни руски котао прилагодио сам раду на струју са све три фазе. То је суштина мог изума, а отуда и додатак „3Ф” основном називу. „Вулкан”, међутим, нема класичан електрични грејач пошто тај посао обавља вода која протиче кроз њега и систем за грејање, односно цеви и радијаторе. Могао бих још много да причам, али најважније је да је трајање овог уређаја неограничено. У њему, једноставно, нема ничег што би могло да се поквари – наглашава Јовановић.
Према Јовановићем речима, грејање „вулканом 3Ф” економичније је два до три пута од било ког другог начина грејања, а добра страна је, како наглашава, и заштита околине. – У зависности од снаге, један „вулкан 3Ф” може да замени десет ТА пећи и да загреје површину од 220 квадратних метара. Потрошња струје је најмања могућа пошто се електрична струја не повлачи одједном већ постепено, у зависности од потребе и температуре воде у радијаторима. Истовремено, реч је о потпуно чистом систему, за разлику од грејања на чврста горива или нафту и мазут. „Вулкан 3Ф” може да ради и у комбинацији с другим котловима, важно је само да имате радијаторе – наглашава изумитељ.
 |
Први корак у развоју овог грејача био је котао под називом „економик 03”, а касније су уследиле и бројне преправке. „Екотерм” данас, у зависности од потреба наручилаца, производи више варијанти „вулкана”. Сви су различите снаге и прилагођени су површини простора који може бити двособан стан, кућа од 200 квадрата или фабричка хала. Сертификат је издао норвешки Институт за стандардизацију „Синтеф”, један од најугледнијих у свету, а „вулкан 3Ф” патентиран је у Немачкој, у минхенском Заводу за националне патенте. Јовановић с поносом истиче да је 90 одсто производње предузећа „Екотерм” намењено извозу.
– Наш генерални дистрибутер је швајцарско предузеће „Ла кампанела”, па ја, право да вам кажем, и не знам где се све продају наши производи. Сећам се да смо својевремено имали поруџбине чак из Монголије и неких афричких земаља. Не знам ни колико сам грејача до сада продао, али сигурно више десетина хиљада – вели власник „Екотерма”. Јовановић, на жалост, није сачувао оригинални примерак руског монофазног грејача који је још пре десетак година донео с једног обичног туристичког путовања. Растављен је на делове који су коришћени за бројна испитивања по разним институтима и временом му се изгубио сваки траг.
– По распаду совјетске војске, многи делови војне машинерије нашли су се на цивилном тржишту и могли су да се купе у слободној продаји. Ја сам монофазни грејач, претечу „вулкана”, купио у једној обичној продавници пре десетак и више година, на туристичком пропутовању кроз Русију. У почетку нисам знао шта бих с њим, па је месецима стајао на полици и скупљао прашину. И други су га имали, у Србији је једно предузеће чак и трговало њиме, али нико није дошао на моју замисао, чак ни Руси – вели Јовановић
