Полиција Новог Зеланда извела је хапшење уз помоћ Фејсбука. Наиме, објавили су на Фејсбуку фотографију лопова и замолили кориснике да им се јаве уколико га препознају. Двадесетједногодишњи лопов снимљен је, иначе, уз помоћ сигурносне камере док је обијао касу у једном пабу. Ухапшен је у рекордно кратком року, захваљујући одзиву корисника Фејсбука који су га препознали. Полиција је после успешно обављене акције захвалила сарадницима користећи сопствену страницу на Фејсбуку.

Сличне су Алпима, дугачке су око 1200 километара, с врховима који достижу 3000 метара. Налазе се на месту где геолошки не припадају – испод наслага антарктичког леда – а открила их је још 1957. године једна совјетска експедиција и дала им име геофизичара Григорија Гамбурцева. По речима Робина Бела, стручњака из Земаљске опсерваторије „Ламон-Доерти”, ово откриће толико је невероватно колико и откриће астронаута у некој од египатских пирамида! Необично је јер не постоји никакав научно признати механизам којим би се могло објаснити њихово порекло. До последњег судара геолошких плоча у области Јужног пола дошло је пре петсто милиона година. Да су настале на овај начин, планине би се досад распале под теретом леда, а оне су још ту. Нема ни трагова вулканске активности испод леденог покривача, што потврђује да нису ни вулканског порекла. У чему је онда њихова тајна? Решење загонетке поверено је аероекспедицији Међународног удружења научника. Захваљујући сателитима „Лендстат” који „виде” и оно што се налази испод леда, на дубини до 600 метара, утврђена је и исцртана њихова структура, али то није све. Доле се, кажу, налазе не само планине већ и реке и језера која већ тридесет милиона година немају везе са светом! Ово откриће највише је обрадовало неке уфологе који одавно тврде да летећи тањири не стижу из свемира, већ из дубине Земље и враћају се у „базу” кроз пролазе у леденом покривачу на Јужном полу!?

Недавно су се у току само два дана догодила три напада ајкуле крај обала Аустралије. Срећом, сва три напада окончана су без људских жртава захваљујући углавном одважности нападнутих. Јер, све три жртве имале су толико храбрости да се одбране – песницама! Најпре је једног рониоца напала ајкула у тренутку кад је нешто снимао јужно од Сиднеја. Ударајући је свом снагом опремом коју је имао у рукама, успео је некако да се спасе. Затим је тринаестогодишњег дечака који је пловио на дасци напала озлоглашена бела ајкула. Дечаков рођак, иначе његов вршњак, није оклевао и песницама је напао ајкулу скочивши јој на леђа. Вероватно збуњена, ајкула је побегла. Слична судбина снашла је и нешто старијег сурфера, такође недалеко од Сиднеја. Нико од поменутих није прошао без повреда, али су остали живи.

Обичај да се пепео рођака просипа по местима која су они посебно волели почиње да брине владу Велике Британије. Треба имати у виду да је у тој земљи чак седамдесет одсто умрлих кремирано. Закон дозвољава да се пепео преминулих просипа по разним водама, као и свим другим местима која су покојницима била нарочито драга. Међутим, однедавно се поставља питање загађивања природе тим пепелом. Владина агенција за заштиту природе позвала је грађане да не просипају пепео својих ближњих у воду, у близини насељених места, купалишта, а посебно да за ту прилику избегавају ветровите дане.