После успеха националне свемирске експедиције „ШЕНЦУ ВИ” у Кини је отворена пословница америчког друштва „Месечева амбасада” које још од 1980. године продаје (по цени од 37 долара за један ар) плацеве на Месецу уз потврду о власништву и праву на све што би се на дотичном земљишту могло наћи. Директор пословнице Кинез Ли Џие каже да будући купци не престају да му телефонирају... Очигледно је да сви они, заједно с три и по милиона Американаца, политичара и звезда Холивуда, слепо верују лукавом предузимачу Денису Хоупу који је вешто искористио уговор ОНУ из 1967. године. У овом уговору стоји да ниједна влада не може да полаже право на ванземаљски површински простор, али се нигде не помињу приватници и предузећа! Тако је он успео да „законским путем” запоседне осам планета и педесет један природни сателит.

Калифорнија је једина држава у западном свету која по броју затвореника конкурише Кини, али је одскора постала позната и по томе што је променила прописе о издржавању казне: ко плати ћелију 75 до 125 долара за ноћ има право на изузетан третман – засебан улаз и „сепаре” у диско-клубу затвора. На располагању су једнокреветне и двокреветне ћелије о којима се брину хигијеничари. Врата су без уобичајених прозорчића и решетака, што обезбеђује приватност за којом сви затвореници жуде. Ту су и заједничке просторије с лежајевима за одмор, а постоји и могућност употребе фиксних и мобилних телефона. Топли оброци могу да се наруче у било ком ресторану или да им донесу од куће. Ове услове углавном користе особе између 30 и 40 година осуђене на неколико недеља или на неколико месеци затвора, а има и оних који су „приморани” да се претплате на годину дана. Плаћа се унапред (у тренутку доношења пресуде) готовим новцем, чеком или кредитном картицом. Критичари оваквог затворског режима оправдано тврде да казна мора да буде сразмерна учињеном прекршају. Ради се, кажу, о својеврсној бестидности и затвору за имућне. Свима је заправо познато да су они који завршавају иза решетака углавном лошег материјалног стања и да често имају тешкоћа с алкохолом и дрогом – да једноставно немају довољно новца да би себи обезбедили боље услове у затвору.

Можда нисте знали да мач у камену, као онај о ком се говори у легенди о краљу Артуру, постоји и у месту Ротонда ди Монтезијепи у Италији, али га ту није поставио чаробњак, већ један витез по имену Галгано Гвидоти. Својевремено распусни младић, овај витез је после једног сна постао испосник и наставио да живи у колиби недалеко од места рођења где је, према легенди, у знак одустајања од насиља, на необјашњив начин забо мач у камен. Пошто овај мач има облик крста, заједно с каменом послужио му је као олтар пред којим се молио Богу. Касније је Галгано чак проглашен за свеца. Мач је још ту, али крије тајну. Засигурно се зна да је средњовековне израде, мада постоји вероватноћа да је искован између 11. и 12. века, што је важно ако се има у виду да је Галгано умро 1180. године. Зна се и то да су се 1218. године у Ротонду доселили монаси и да су на месту где се и данас налази мач изградили самостан.

У неким школама у САД родитељима се, уз оцене о успеху, достављају и подаци о телесној тежини ученика. Циљ је да се заустави дебљање деце које све више узима маха. Осим тога, у школским мензама за дебељуце се припремају једноставнији и мање калорични оброци и повећава број часова физичког образовања. Многи родитељи мисле да се ради о уплитању у приватни живот што може да изазове поремећаје у исхрани и натера гојазну децу да се повуку у себе и зато се уопште не осврћу на добијена писма. Други су, опет, збуњени – знају да греше, али својој деци и даље припремају храну „масну и сласну”.