novi broj

 


www.politikin-zabavnik.rs











svet kompjutera

viva baner

ilustrovana politika



 

Сатира која није уродила плодом
ДИКТАТОР ИЛИ ФИЛМ?
После завршетка Другог светског рата, Чарли Чаплин је изјавио да никада не би снимио комичан филм какав је „Велики диктатор” да је знао какву ће пустош Хитлер оставити за собом

Додо у очима уметника

Енглески редитељ мађарско-јеврејског порекла сер Александар Корда (1893–1956) предложио је Чарлију Чаплину (1899–1977) да сними филмску причу о Адолфу Хитлеру, филм који ће под називом „Велики диктатор” постати један од најпознатијих Чаплинових остварења. Било је то 1937. године, две године до избијања Другог светског рата.
Чињеница да су и Хитлер (у стварном животу) и Чарли Чаплин (на филму) носили сличне бркове, послужила је Корди као нека врста надахнућа за причу о два само наизглед иста, али потпуно различита човека. Да ли је Корда знао да су Хитлер и Чаплин рођени у размаку од само неколико дана? Можда и јесте... Чаплин је рођен 16. априла 1889. године у Лондону, а Хитлер четири дана касније у Аустрији.

Замењене личности

Извесно је да је Корда већ те, 1937, године схватио да његови сународници, Јевреји, као и милиони других, неће нимало добро проћи под Хитлеровом влашћу. Колико ће трагедија бити велика, то ни он ни Чаплин нису могли да наслуте. После завршетка Другог светског рата, Чарли Чаплин је изјавио да никада не би снимио комичан филм какав је „Велики диктатор” да је знао какву ће пустош Хитлер оставити за собом.
У сваком случају, и Корда и Чаплин дошли су на исту замисао: да би филм могао да буде комедија забуне, прича о замењеним личностима. Прошло је неко време и постало је очигледно да Хитлерова моћ постаје огромна. И застрашујућа. Нема сумње да је политика занимала Чарлија Чаплина и да је много тога знао о политичким збивањима. Схватио је да се свет налази на самој ивици рата. Већ почетком 1939. године, дакле пре седам деценија, одлучио је да у Холивуду сними филм о Хитлеру. Филм у коме ће га жестоко исмејати. Можда је гајио неку наду да ће филм деловати отрежњујуће на диктатора? Да ће се препознати и да ће из срећног завршетка на филму извући неку поуку? Као што је свима познато, Хитлерово зло ни после премијере филма није било умањено. Филм је очигледно био недовољно јак противотров толиком злу. Ни Мусолинијевом, који је такође био предмет исмевања у „Великом диктатору”. Завршни говор на крају филма у коме замењени диктатор говори о миру у свету, звучи готово детиње наивно и утопистички после свега што је виђено изван филмског платна, био је закључак већине филмских критичара. „Велики диктатор” имао је 1941. године пет номинација за Оскара. Није освојио ниједну.
Дакле, у свом првом звучном филму Чарли Чаплин игра двоструку улогу: непознатог јеврејског берберина и диктатора измишљене земље Томаније – Аденоида Хинкела (исти иницијали као и Адолф Хитлер). Хинкелови први помоћници су двојица министара – Гарбич (у ствари се мисли на Гебелса) и Херинг (алузија на Геринга). Бенцино Напалони (заправо Бенито Мусолини) диктатор је земље Бактерије.
Иако је био упозорен – и то са обе стране Атлантика (и из САД и Велике Британије) – да је подухват у који се упушта прилично сумњив, Чаплин није одустајао. Треба имати у виду да су у време снимања и САД и Велика Британија још биле неутралне земље.

Балет уз Вагнера

Како су дани пролазили, Чаплин је све више био уверен да је Хитлер особа коју треба исмејати. Једну од главних улога поверио је својој великој љубави, глумици Полет Годар, чије је право име било Паолина Леви и која је била Јеврејка. О Чаплиновом наводном јеврејском пореклу, историчари филма и данас расправљају. Да ли је његова мајка Хана Хил била Јеврејка? „Уколико бих рекао да сам Јеврејин, подстакао бих антисемитизам”, одговарао је Чаплин који је више волео да га пре свега сматрају агностиком.
Приповедајући филмским језиком о животу у гету и опседнутости диктатора Хинкела да влада целим светом, Чаплин је као симболе искористио неке чињенице из нацистичке историје, као и Хитлеровог живота. На пример, знаци на кућама у (филмском) гету исписани су на есперанту који је Хитлер сматрао јеврејским завереничким језиком; чувена балетска сцена у којој диктатор игра с балоном – Земљином куглом, има музичку подлогу каква би се заиста допала Хитлеру: реч је о увертири за оперу „Лоенгрин” Рихарда Вагнера. „Велики диктатор” приказан је први пут 15. октобра 1940. године, кад је Други светски рат већ почео.
Осим што су обојица рођени априла 1889. године и што су носили сличне бркове, постоји још једна необична подударност између чувеног филмског комичара и озлоглашеног диктатора: док је Чарли Чаплин глумио скитницу на филму, Хитлер је заиста био скитница у животу.
И на крају, још једна веома важна чињеница која би могла да има везе с Чаплиновим филмом. Хитлер је био веома сујеверан. Често је изливао олово у воду како би врачањем, односно гледањем у слике које отопљено олово ствара, предвидео будуће догађаје. Сматрао је да је седам његов срећан број, те је у најжешће војне офанзиве кретао седмог дана у месецу...
Тај сујеверни зликовац ипак је 1940. године погледао филм „Велики диктатор”. И то не једном, већ два пута! Иако су Чаплинова очекивања била велика, ништа се није догодило. Сва је прилика да ово филмско уметничко дело није деловало на сујеверног диктатора. Није пољуљало његово уверење да ће овладати целим светом, није изазвало бојазан да ће ипак бити извргнут руглу.
„Дао бих све на свету да знам шта је Хитлер мислио о том филму”, рекао је после рата Чарли Чаплин.

 

 


Мирјана Огњановић

Корак назад