Срећа се може израчунати помоћу математичке формуле. Тако бар тврди енглески психолог Керол Ротвел која је осмислила следећу једначину: П + (5 х Е) + (3 х Х) = степен ваше среће. П означава наше личне особине као што су однос према животу, издржљивост и прилагодљивост. Е су основне потребе (здравље, новац, пријатељство), а Х потребе вишег реда (амбиција, духовитост, самопоштовање). За сваки од ових параметара треба да одредимо вредност између 1 и 10 и да је унесемо у формулу, а коначни резултат ће нам рећи у којој мери смо задовољни својим животом.
Медицина тврди како је најбоље мерило за израчунавање среће људско тело. Кад смо срећни, притисак нам скочи, почнемо да се знојимо, а рад срца се убрзава и до 40 одсто, то јест направи до 120 откуцаја у минуту. За то време у мозгу се догађају сложени хемијски процеси. Кад примимо неки позитиван надражај, као што је мирис цвећа или глас вољене особе, он преко нервних ћелија допутује до мозга. Ту, у нашој глави, стварају се супстанце као што су сератонин и ендорфин, хормони среће који нам омогућавају осећај задовољства. Штавише, лучење ендорфина веома добро утиче на наше тело. Помаже нам да се опустимо, да се решимо осећаја бола, умањује могућност канцерогених обољења. Срећније особе уједно су и здравије.
Позитивне мисли помажу нам да савладамо пороке и да се изборимо с недаћама у животу. Многа истраживања показују како је позитиван став кључан у лечењу од алкохолизма или опоравку након неке несреће.  Али, шта је то што подстиче буђење тих позитивних мисли? Током вековних покушаја да се одреде тајанствени чиниоци који човека чине срећним, филозофи и интелектуалци увек су на врх списка стављали љубав, пријатељство, новац, успех у послу. Међутим, изгледа да има много више истине у ономе „срећа је у малим стварима”.
Свакако да би нас добитак на лоту или велико унапређење истог тренутка винули у небо, али у недостатку таквих чуда има много тога што можемо да учинимо за себе. Наше расположење често зависи од тога колико смо пажње посветили неким свакодневним ситницама. Физички рад, редован сан, планирање, све су то ствари које утичу на наше расположење много више него што мислимо. Они који се редовно баве спортом много ређе подлегну депресији и потиштености јер се током вежбања лучи ендорфин, хормон среће. Редован сан веома је важан јер док спавамо наш мозак ради за нас обрађујући податке које прикупимо током дана и спрема нас да се суочимо са сваком недаћом. Недостатак сна ремети наш биоритам и чини нас напетима и раздражљивима.  Планирање и постављање животних циљева такође је веома важно. Људи с јасним идејама и развијеном дисциплином су у просеку много срећнији. Још један велики извор среће су деца. Дружење с децом увек буди добра осећања.
Једна група научника из целог света спровела је истраживање у раздобљу од двадесет година и дошла до закључка да се срећа неки пут јавља и нестаје сама од себе. Чак и онда кад смо у највећој мери задовољни сопственим животом, осећање усхићености се стишава након највише две године, после чега се враћамо на старо „свакодневно” расположење. Али, и онда кад преживимо велику душевну бол, људски дух аутоматски се опоравља. Прође највише пет година пре него што поново почнемо уобичајено да живимо, чак и након највећег губитка. Мозак има механизам који нам помаже да одржимо равнотежу: умањује срећу онда кад је има превише и налази је онда кад мислимо да је све пропало .

 

И Животиње знају ШТА ЈЕ срећа
Деценијама је у науци владало мишљење како животиње немају осећања, већ само хормонске реакције на спољашње надражаје. Али, сваки власник кућног љубимца тврди потпуно супротно: животиње су и те како осећајне. Како другачије објаснити велику приврженост коју пас осећа према свом газди. Или, зашто се мачка наљути кад је оставите саму. Коњи неки пут склапају тако јака међусобна пријатељства да одбијају да бораве у засебним шталама í

 

Рекли су о срећи
Јохан Волфганг Гете, немачки писац: „Најсрећнији је онај човек који може да повеже завршетак свог живота с његовим почетком.”
Емил ди Шатале, француска математичарка: „Најсрећнији је онај који не жели да промени своју земљу.”
Артур Шопенхауер, немачки филозоф: „Срећа је да се уопште не родиш.”
Алфонс Кар, француски писац: „Срећа се састоји од избегнутих несрећа.”

 

НајвеЋи оптимисти су људи који имају преко 65 година
У Америци се с времена на време спроводи анкета у којој учествује 50.000 људи. На питање „Да ли си много срећан, довољно срећан или несрећан”, најпозитивнији одговор увек имају припадници најстарије генерације. Можда зато што кад човек зађе у одређене године више не придаје толико значаја невољама и ужива и у малим стварима í

 

Ко је најсреЋнији?

Истраживања показују да су најсрећнији становници Данске. Срећу не приписују материјалном благостању, већ демократији и социјалној једнакости који су у тој држави на највишем нивоу. Становници Зимбабвеа, који је растрзан политичким и друштвеним сукобима, сматрају се најнесрећнијим. На шеснаестом месту налази се најбогатија земља на свету, Америка