novi broj

 


www.politikin-zabavnik.rs











svet kompjutera

viva baner

ilustrovana politika



 

Пиџама, најудобнија одећа
ЗА СЛАТКЕ СНОВЕ И БЕСАНЕ НОЋИ
Пиџама је одећа коју смо одавно преузели од западних Индијаца и не намеравамо да је се одрекнемо

Додо у очима уметника
За лепоту се све трпи, а пиџама с посебним задовољством.

Нека зимогрожљивци обрате пажњу на ову вест. Она се тиче управо оних који, кад стигне зима, никако да нађу решење да им буде топло. Поготово ноћу кад је још хладније. Облаче најдебље пиџаме, навлаче чарапе, вунене наглавке... Али, свет високих технологија, као што читаоци „Забавника” већ знају, чини чуда. Тако је и зимогрожљивцима стигао одговор на њихове молитве. Осмишљена је пиџама која ће сваког да загреје. То је пиџама „дермасилк”. Производи „дермасилк” називају се терапеутском одећом јер уједно штите од бактерија и спречавају појаву алергија.
Осим што је у њој топло, омогућава да се онај који је носи потпуно опусти јер регулише и температуру тела. Јасно је: прекривач је непотребан, а будући да пиџама има и капуљачу и глава је обезбеђена. Али, има ту још неких појединости: ове пиџаме веома су скупе, а није их ни лако набавити јер се не производе у великим количинама.
Међутим, без обзира на то да ли је пиџама сашивена од нарочитих влакана или најобичнијег памука, људи је воле и радо носе. Некако се за њих посебно везују, можда више него за друге делове одеће. На пример, сви причају о ципелама. Ципеле треба да буду лепе, јер су за показивање. А пиџаме су намењене за присније друштво или кад се човек осами. Оне су за уживање. Ма, само да се обучемо у омиљену пиџаму и бацимо у кревет!

Дочекај госте у пиџами

Пиџаме су веома удобне, па их осим деце и мушкараца носе и жене. Одричу се спаваћица и не хају да ли у пиџами изгледају лепо и привлачно. Јер, у пиџами их ништа не стеже и нигде „не дува”. Треба имати у виду да су се и мушкарци својевремено одрекли спаваћица (кошуља за спавање) и спремно прихватили пиџаму.
Уосталом, према извештајима који стижу из средишта светске модне индустрије, креатори за ову зиму предлажу управо – пиџаме. По могућности од свиле и то на пруге. Реч је превасходно о женској вечерњој одећи. Даме ће пиџаме моћи – уколико желе да буду модерне – да носе и по кући, а не само у кревету. Дакле, у моди је пиџама од свиле на пруге, мушког кроја, са широким ногавицама. Дама која има дуге ноге, може да остане и боса (уколико јој је стан добро загрејан). Остале нека обују папуче с потпетицом! Додуше, Кинескиње већ извесно време излазе у пиџамама и на улицу. До продавнице може се и у пиџами…
Овај одевни предмет на српском се зове пиџама. Енглези и Аустралијанци кажу пUјама, Италијани пигиама, Шпанци пијама или пиUама… На различитим језицима изговара се и пише мање-више слично. Порекло речи је индијско, али је појам изведен од персијских речи паи (нога) и јама (одећа). Американци их називају јаммиеес или пјс. То је одећа која се носи и током најлуђих ноћних забава које се називају пиџама забаве (pyjama party).

Додо у очима уметника
Да ли су ово пиџаме будућности? Истовремено и греју и хладе!



Португалци у индијским ноћним панталонама

Чини се да су пиџаме дошле у Европу посредством Португалаца који су допловили до западних обала северне Индије и ту први пут угледали те меке панталоне које су се везивале око струка. Енглези су као колонисти такође у Индији уочили ово ноћно рухо. У једном португалском извештају из 1610. године, у коме се говори о пацијентима у болници у Гои, напомиње се да су они за спавање носили својеврсне лаке панталоне с кошуљама. Два столећа касније и Енглези су у Индији по свој прилици већ прихватили пиџаме. Извештај из 1828. године говори да је извесни угледни господин на положају, иначе Енглез, „уживао да носи широку пај-џаму”.
Дакле, пиџаме су у Европу стигле из Индије почетком 17. века, највероватније прво у Португал, а потом и Енглеску. Међутим, тада их Европљани нису користили као ноћно рухо. Тек 1870. године пиџаме се помињу као одећа за спавање.
Пиџама би требало да буде широка и удобна. За израду се најчешће користе меке тканине: памук, свила или сатен, али се праве и од разних синтетичких материјала, као што су полиестер и слично.
Што се тиче дезена, својевремено је било уобичајено да мушке пиџаме буду на пруге и да су од фланела, а женске светлих боја, најчешће на цветиће. Ствари су се одавно промениле. Чини се да и одрасли и деца највише воле дечје мотиве: меде, зеке, краве, коњи, птичице... Нико се неће изненадити кад угледа одраслог мушкарца у пиџами „на Пају Патка”! Зашто да не? Кад се припремамо за спавање, отварамо врата машти, баш као да смо деца. Зато није лоше и да се прикладно обучемо!
Људи у пиџамама ужасно су досадни – певао је својевремено славни амерички рок музичар Френк Запа (1940–1993). Он је људима који носе пиџаму посветио песму која је постала врло позната. Запа је пиџаме видео као симбол нерада, обломовштине, тромости духа и тела. Била је то заправо својеврсна химна неспавању. Али, и они који су носили пиџаме и они који су их презирали, волели су кад Запа запева:

„…The pyjamas people are boring me to pieces
They make me feel like I am wasting my time
They all got flannel up ’n down ’em
A little trap-door back aroun’ ’em
An’ some cozy little footies on their mind…”

 

 


Мирјана Огњановић

 


Корак назад