novi broj

 


www.politikin-zabavnik.rs











svet kompjutera

viva baner

ilustrovana politika



 

12. децембар 2008. број 2966 година LXX
 

Знаменити Срби



ВЕНЧАЊЕ У САМОПОСЛУЗИ ОДАБРАЛИ СУ XЕНИФЕР МАРТЕЛ И КРИС ГАЛАНТ ИЗ ХАЛИФАКСА, НОВА ШКОТСКА У КАНАДИ .

   КО ЈЕ ЧИЈИ ДВОЈНИК?

ОДЛУЧИО ЈЕ НОС!

ОПАСНОСТ? КАКО ДА НЕ!


 



 
Јесте ли већ чули да...
  •••дванаестог септембра ове године изненадну провалу облака на северу Сардиније пропратило је 1500 удара грома у року од само једног сата! Том приликом је у околини града Сасари петнаест хиљада породица остало без струје...
 

  Пре 50 година умро је Милутин Миланковић
ПУТНИК КРОЗ ПРОСТОР И ВРЕМЕ
 „Наш разговор очима постаде све срдачнији и интимнији. Она је у својим дивним очима имала недостижну емисиону станицу за такве телекомуникације, а ја у свом срцу осетљиву пријемну антену”, изјавио је познати научник
 Описивали су га као Србина из Даља, „путника кроз васиону и време”, али опет, ретко ко је успео да угледа или схвати величину његовог дела...
 

 Пиџама, најудобнија одећа
ЗА СЛАТКЕ СНОВЕ И БЕСАНЕ НОЋИ
Пиџама је одећа коју смо одавно преузели од западних Индијаца и не намеравамо да је се одрекнемо
Нека зимогрожљивци обрате пажњу на ову вест. Она се тиче управо оних који, кад стигне зима, никако да нађу решење да им буде топло. Поготово ноћу кад је још хладније. Облаче најдебље пиџаме, навлаче чарапе, вунене наглавке... Али, свет високих технологија, као што читаоци „Забавника” већ знају, чини чуда. Тако је и зимогрожљивцима стигао одговор на њихове молитве. Осмишљена је пиџама која ће сваког да загреје...
 

 Живот је бајка – Џорџ Гершвин
РАПСОДИЈА ЗА ЗАВОДНИКА
  „Живот је као џез. Најбољи је кад импровизујеш!”, рекао је једном приликом славни амерички пијаниста и композитор Џорџ Гершвин. Тако је углавном и живео оставивши дубок траг у историји уметничке музике...
 И онда кад је већ био славан и уважаван као пијаниста и композитор, Џорџ Гершвин (1898–1937) често је размишљао о томе ко би могао да му помогне да проникне у тајне компоновања, односно оркестрације. Чињеница да званично није завршио ниједну школу музике, није га остављала на миру. Чак је помишљао да би његов професор композиције могао да буде чувени руски музичар Игор Стравински (1882–1971). Уосталом, пореклом су били из истог града – Петрограда...
 

  Прича из места без повратка
Мирисна лепотица
  Необичну причу о још необичнијој девојци чија је кожа неодољиво мирисала, сваки народ кроз чије предање се провлачи, завршава на свој начин...
 На далеком западу Далеког истока, тачније Кине, лежи аутономна област Сикјанг, позната као највећа, најнегостољубивија и најмање насељена кинеска провинција. Њен јужни део чини велика пешчана пустиња Такламакан, која је своје звучно име (арапски „место без повратка”) стекла у најбољим данима Пута свиле, прогутавши небројене караване људи, животиња и робе...
 






 Задаци за 21. век
10 СТВАРИ КОЈЕ ЈОШ НЕ ЗНАМО О ВАСИОНИ
 Бесконачна дубина васионе вековима је збуњивала и највеће умове. Да ли се наука приближила одговорима на ова питања?
1 Шта је изазвало Велики прасак? Пре појаве Великог праска у експлозији пре 13,7 милијарди година, целокупна васиона била је незамисливо врела, густа и сабијена у простор мањи од податомске честице. Под овим крајњим условима, гравитација и остале три основне силе (слаба и јака нуклеарна сила и електромагнетизам), понашале су се на сасвим непознат начин. Верује се да су чак биле делови једне „суперсиле”. Али, без теорије о томе како гравитација ступа у дејство с остале три силе, немогуће је објаснити и шта је покренуло Велики прасак ...
 

  Откуд нама машта
Сневање отворених очију
 Као и све друго што се догађа у ТЕЛУ човека, и машта је биолошког порекла а њено седиште је у мозгу. Служи да би се замислиле разне ствари помоћу којих човек може да се поистовети с другим људима и да их разуме или, пак, изгради осећања помоћу којих ће се приближити онима који то нечим заслужују
 У оквиру наука које се баве свешћу, машта је до сада била прилично запостављена: нико се њоме није бавио. Но, однедавно је откривено да нам неке болести онемогућавају да маштамо, те је наука коначно поставила питање шта је машта. Да ли је она производ културе или биологије? Шта је покреће, кад ступа у дејство и – пре свега – чему служи?...
 

 Тест
Да ли сте маштовити?
   Јесте ли практични и доследни или често одлепршате на крилима маште?
  Машта је природни дар који неким особама омогућава да помоћу сопствене свести стварају нове светове. Реч је о веома важном дару који чини основу сневања отворених очију, од уметничког стварања до способности да се неке прилике, као и практични и апстрактни проблеми предвиде и реше. Другим речима, машта омогућава да се оде даље од „овде и сада”, а то је веома драгоцена особина...
 

 Дрво које је добило споменик
Живи пустињски путоказ
  Ретко се догађа да неко појединачно дрво постане познато, а још ређе да му људи подигну споменик
  Био је диван, топао јунски дан. У окупираној Француској, у оПостоје стабла која су постала позната јер су била у вези с неким историјским догађајем. Такво је, на пример, „Боди дрво” из Индије, испод кога је по предању Буда добио просветљење. Или наш „Таковски грм”, храст испод кога је 1815. године донета одлука о дизању Другог српског устанка. „Дрво слободе” у Бостону било је место окупљања америчких колониста који су се у 18. веку побунили против британске власти...
 

  Особености људског тела
Породично благо
 Задатак тестиса је да производе сперматозоиде и мушке полне хормоне, али научници раде на томе да ускоро почну и да нас снабдевају ћелијама за лечење и опоравак тела
  Тестиси су веома важан орган мушког тела: од њих зависи правилна полна оријентација и размножавање људске врсте. Права су фабрика сперматозоида и мушког хормона тестостерона. Имају јајаст облик и смештени су у кесицу звану скротум. Током ембрионалног развоја тестиси се стварају у трбушној дупљи и тек се у последњим месецима пре рођења спуштају на своје место између препона...
 

  Времеплов кроз средњи век
Још – за грош
 Како је изгледао најважнији део средњовековних градова – пијаца? Ово је нарочито путовање на једно такво место и то у 14. век
  Песник В. Х. Оден рекао је једном да онај ко жели да разуме своју земљу на прави начин, мора извесно време да живи у другим земљама – макар у још две. Али, да ли се те његове речи тичу и времена у коме живимо? Следећи ово правило, морали бисмо да искусимо живот у бар још две различите епохе да бисмо на прави начин упознали своју. То, наравно, није баш тако лако. Ипак, уз помоћ историјских истраживања, није немогуће упознати се с неким другим историјским добом...