Што се тиче древних хроничара и филозофа, Платон је мислио да су коцкице и игре на табли измислили Египћани, док је Херодот, који је у своје време важио за изузетног познаваоца Египта коме је посветио и један део „Историја”, сматрао да су за то заслужни Лиђани. Не улазећи у расправу да ли је то тачно, несумњива је чињеница да је једна од најстаријих игара нађених у неком археолошком слоју табла за сенет, која је откривена у гробовима прединастичког Египта, као и у гробовима прве династије (3500–3100. г. п. н. е). Сенет је приказан и на сликама које су украшавале зидове гробница као што су Меркнера (3300–2700. г. п. н. е) или гробница Хесија из III династије (2686–2613. г. п. н. е). Због среће у игри сенет, као и због веровања у загробни живот, Египћани су веровали да играч који је успешан у сенету ужива заштиту великих богова Ра, Тота и Озириса. Табле и комплети за игру сенет често су стављани у гробове, па је тако откривен велики број налаза у гробницама (Тутанкамон, Аменхотеп III, Нефертари). Игра се такође помиње и у делу књиге мртвих, где се наводе магичне формуле за заштиту покојника у другом животу као и објашњења и упутства за пут у други, загробни живот. О важности игре у загробном животу говори и њено име, јер сенет на староегипатском значи „игра преласка”, при чему се мисли на прелазак из једног света у други. Нажалост, правила игре нису разјашњена до краја. На основу аналогија с каснијим таблама за игру чија су правила позната, претпоставља се да је у питању игра утркивања, односно да су оба играча морала прећи одређени пут на табли која се састојала од три низа по десет поља. Пиони, којих је било два пута по пет (у неким случајевима и више), померали су се бацањем штапића, астрагала (скочни зглоб, обично овце или козе) или коцки.

Сенет из гробнице Аменхотепа III..

Пси, шакали и змије

Игра слична сенету која је позната на основу налаза табли, као и на основу приказа са зидова гробница је мехен. Игра је добила име по богињи змији која је штитила бога Ра за време његовог ноћног путовања по доњем свету. Најстарији налази ове игре потичу из 3000–2300. године пре наше ере, следећи тек негде око 700. године пре наше ере. Табла је израђивана у виду склупчане змије и била је подељена на различит број квадратних поља која су се низала укруг од споља ка средишту табле. Пиони су били израђивани у виду фигурица лава и лавице или у виду кликера. Већи део правила игре као и њена повезаност с богињом Мехен остали су непознати. Истраживачи који су се бавили овим таблама претпостављају да се играло слично као и сенет и да је играч имао за циљ да што брже стигне до циља, односно до средишњег поља табле.
Игра чије је име остало непознато међу египтолозима се помиње под именом пси и шакали, мада се у литератури некад назива и игра штита, због облика табле, или палмина игра, због палме на табли. Ова игра могла је да се види у холивудском спектаклу из 1956. године „Десет божјих заповести”, у коме је играју фараон Сети и Нефертири, а која је протумачена на основу археолошких налаза из египатске престонице Тебе. Највећи број табли је из времена владавине IX–XII династије. Табла се састоји од четири низа рупа које су служиле за уметање пиона који су израђивани у виду штапића с главом пса или шакала на врху (по чему игра и носи назив). Комплет за игру подразумевао је два пута по пет пиона, штапиће за бацање и таблу. На почетку игре пиони су постављани у првих пет рупа, а њихово даље напредовање зависило је од бацања. Циљ игре је као и код претходне две био прелажење табле од почетка до краја са што већим бројем пиона.

На глиненој табли у облику змије играо се мехен вероватно у давном 3. веку пре наше ере.

Најстарије коцкице

Најстарије коцкице за игру потичу из ископина у Балуџистану, који је у литератури познат под именом „Бурнт Циту” (спаљени град). Име је добио по неколико спаљених слојева које су нашли археолози. Из једног од слојева потиче табла за игру као и коцкице које су се користиле у ту сврху. Табла је била израђена од ебоновине које нема у овом делу света, па истраживачи верују да је била увезена, највероватније из Индије. Израђена је у облику двадесет змија које се увијају укруг тако да стварају двадесет поља за игру. Поред табле откривено је и шездесет жетона који су израђени од обичног камена али и од драгоценог материјала као што је тиркиз. Правила игре још нису откривена, али се верује да је игра само варијанта већ одраније познате игре „двадесет поља” која је нађена у другим деловима „плодног полумесеца”. Коцкице откривене у истом слоју, у непосредној близини табле, израђене су од кости и најстарији су примерак шестостране коцке за игру. Цео налаз потиче из 2600. године пре наше ере.
Место налаза припада такозваној Џирофт култури бронзаног доба југоисточног Ирана. На налазиштима ове културе (Керман, Конал Сандал) откривено је још неколико табли које положајем поља подсећају на таблу за игру „двадесет поља”, али су стилизоване у облику животиња. Један од занимљивих налаза је табла за игру која обликом подсећа на поменуте табле, а откривена је у једној гробници. Жетони за ову игру били су послагани у котарицу од прућа.

Краљевска игра из Ура

За време ископавања краљевских гробова у Уру, 1926–1927. године, један од најпознатијих истраживача Блиског истока сер Лионард Вули открио је четири табле за игру од којих се једна од очуванијих данас налази на изложби сталне поставке Британског музеја. Две табле потичу из прве династије Ура, око 2600. године пре наше ере. Табла се састоји од два блока поља који су међусобно повезани „мостом”. Горњи блок има 3 пута 2 квадрата, доњи се састоји од 3 пута 4 квадрата, док мост чине само два квадрата. Сваки квадрат имао је различит изглед у виду пет тачака, очију, мајушних табли за игру, али се они разликују од табле до табле, сем поља на којима су приказане розете, па се претпоставља да оне имају посебну улогу (сигурна поља или поља са којих играч може имати додатно бацање). Поље на средини најнижег низа доњег блока израђено је у виду табле за игру, па истраживачи верују да се ради о пољу које је било улаз за пионе. Циљ игре био је обићи доњи део табле, прећи мост, обићи горњи део табле и вратити се на почетак. У случају да један играч стане на већ окупирано поље, имао је могућност да зароби противнички пион или да га на одређено време бар „паралише”. У том смислу се верује да су поља с розетама сигурна поља. Поред табле, комплет за игру чинили су и два пута по седам пиона и три пирамидалне „коцке”. Већи део правила је објашњен на основу глинене таблице вавилонског порекла која потиче из 177. или 176. године пре наше ере.
Једно од занимљивих открића је и табла коју су урезали асирски војници на једном од крилатих бикова на улазу у палату Саргона II (721–705. г. п. н. е) у Хорсабаду која се данас такође чува у Британском музеју у Лондону. Табла је упрошћена верзија краљевске игре из Ура и говори о њеној распрострањености на Блиском истоку.

Играли се људи

Поред ових најзначајнијих игара, широм Блиског истока откривен је читав низ табли чија су правила потпуно непозната. Такви примерци откривени су у Аин Шему, Мегиду, Вавилону. Иако нисмо увек у стању да протумачимо тачна правила ових игара, налази табли сведоче нам о нечему много важнијем – да су људи који су насељавали државе Блиског истока, који су градили велелепне храмове и гробнице, оставили знања из разних научних области, укротили дивљу природу да им обезбеди плодно тло за живот, али да су такође знали да се опусте у часовима доколице. Ти људи нису били само фараони, војници, ратари, свештеници. Нису били богати и сиромашни, владари и они којима се влада, писмени и неписмени, културни и некултурни. Били су само људи који су волели да уживају у доколици као и ми данас. Изглед игара мењао се током времена, али је суштина играња остала иста, а то је уживање и прекраћивање слободног времена.