novi broj

 


www.politikin-zabavnik.rs











svet kompjutera

viva baner

ilustrovana politika



 

7. новембар 2008. број 2961 година LXX
 

Знаменити Срби



ПРЕМИЈУ ОД 100.000 ДОЛАРА НА ЛУТРИЈИ АЈОВЕ ДВА ПУТА ЈЕ ОСВОЈИО К. МОРИС РИЧАРДСОН, ИАКО ЈЕ ВЕРОВАТНОЋА ДА НЕКО ДОБИЈЕ НАГРАДУ СА ДВА ЗАСЕБНА ЛИСТИЋА 105.358.934.424 ПРЕМА 1.

   ЗАБРАЊУЈЕМО СЕНДВИЧЕ!

КО ТОЧИ ПИЋЕ ГРИЗЛИЈИМА?

САПУНИ ЗА ГЛЕДАЊЕ


 



 
Јесте ли већ чули да...
  •••Џејмс Џојс (1882–1941), прослављени ирски писац, 1904. и 1905. године радио је као професор енглеског језика у истарском граду Пули ...
 

  Лик са "Забавниковог новчића"– ИСИДОРА СЕКУЛИЋ
Девојчица у зачараној шуми
  Кад је била мала, вршњацима је сметало њено знање; кад је одрасла, сматрали су је једном од најумнијих жена Србије
  Док у некој енциклопедији читате основне податке о књижевници Исидори Секулић, да је писала новеле, путописе, студије и есеје, да је била изванредан стилиста и преводилац, па затим да је докторирала у Берлину, да је била прва жена академик у Србији, први председник Удружења писаца Србије, оснивач југословенског ПЕН клуба, да је говорила седам језика и изванредно познавала књижевност и уметност, да је много путовала, да су „Хроника паланачког гробља”, „Сапутници” и „Писма из Норвешке” њена најпознатија дела, можда помислите – каква је она била док није постала све то што је била?...
 

 Рашка принцеза и мађарска краљица
Јелена од Србије
 Јелена, српска принцеза, ступила је 1131. године у „политички брак” – једини на који је једна принцеза у 12. веку могла да рачуна – којим је требало да буде потврђено савезништво Угарске и Србије у борби против Византијског царства
Јелена се удала за слепог краљевића Белу Слепог Арпадовића – касније краља Белу ИИ – који је још као петогодишњи дечак заједно са својим оцем био ослепљен по наређењу тадашњег угарског владара Коломана, иначе Белиног рођеног стрица. Присећала се Јелена речи свог оца, српског великог жупана Уроша И, и његових савета уочи одласка из Раса....
 

 Велике преваре у науци
Елемент 118
  Вероватно је највеће задовољство у науци кад први посматрате до тада непознату природну појаву. За физичаре и хемичаре то може да буде и тренутак стварања неког елемента – завирити бар накратко у нову врсту материје. Али, најболније научно искуство свакако је када тврдња о открићу мора да се повуче. Услед ненамерне грешке или, што је још горе, намерног покушаја преваре
  Током неколико месеци почетком 1999. године стручњаци из Лоренс-Беркли Националне лабораторије мислили су да су успели нешто што су многи сматрали да је немогуће – да вештачким путем добију до тада најтежи атом – елемент 118. И сами су једва поверовали у то. Вест о открићу објављена је у „Physical Revieњ Letters”, најугледнијем часопису за ово поље науке, а затим се брзо проширила по читавом свету. Ободрени овим успехом, стручњаци су смело најављивали скоро откриће елемента 119, а нешто касније можда чак и елемента 126....
 

  А. Пераграш у царству чула
О злату у тањиру и музици у глави
Детективском оку професора А. Пераграша није промакло неколико битних чињеница из бечког живота које су такође говориле о својеврсној спрези музике и хране – чула слуха и укуса
Музика јe
отелотворење
невидљивих
ствари.

Професор А. Пераграш
климнуо је главом
понављајући у себи
Леонардове речи...
 




 Изуми, открића, достигнућа
Откуцаји из прошлости
 Само људи срца лаког као перо могли су после смрти да се надају одласку у рајске вртове. Приказивање овог органа срцоликим обликом такође је давнашњег порекла
На египатској фресци приказан је тренутак кад се пред Озириса, бога загробног живота у Египту, на вагу с једне стране ставља срце покојника, а с друге нојево перце из одеће богиње Маат. Ако је срце лако као перо, онда би Анубис, бог шакал, покојника предавао Озирису који би га одводио у рај. Ако би срце претегло, дакле било нечисто, давано је крокодилу Хамиту, владару подземног света, те би душа покојника остала у паклу....
 

  Колико чувамо околину?
Годину дана са смећем
 За осам месеци колико не бацају смеће, Камеидасови су „произвели” свега тринаест килограма отпадака, што је неупоредиво мање од онога што су некада чинили
 Замислите да годину дана не бацате ђубре и да све држите у остави или у подруму, зависно од тога да ли живите у стану или кући. На шта би вам личио дом? На ђубриште? Отпад? Помислите само колико би ту било старих новина, кутија, кеса, пластичних боца од воде, напитака, кора од воћа и поврћа...
 

 Здравље у капи течности
Маслиново помазање
   Као да је реч о неком божанском дару, маслиново уље ценили су сви народи античког времена. Од самог освита цивилизације оно је било основа медитеранске исхране, а земље које окружују Средоземно море и данас се њиме диче
  Укусно је и чини добро здрављу – ту истину о маслиновом уљу људи су знали још у античко време. Додајући у уље лековите биљке, правили су веома делотворне лекове: рузмарин за побољшање крвотока, мајоран против болова у стомаку и многе друге. Понекад су то биле и чудне смеше: од скуване змије или гуштера који је иструлио у уљу добијали су се противотрови делотворни против уједа неких опасних животиња као што су шкорпије...
 

 Астрономско надахнуће краља страве и ужаса
Где су ванземаљци
  Хауард Филипс Лавкрафт славан је, мада заборављен. То је једино објашњење чињенице да његово дело у последњих деценију-две доживљава велику пажњу критике и књижевних теоретичара. Откривају се дубоке везе и утицаји које је оно извршило на савремену књижевност и културу уопште
  Познат пре свега као мајстор оне врсте књижевности која се означава као хорор или готски хорор – што је без сумње поједностављено, ако не и сасвим погрешно – Лавкрафт је несумњиво један од најоригиналнијих књижевника 20. века мада се то у класичним уxбеницима историје књижевне речи неће наћи. његов утицај на поп културу био је несразмерно већи и, малтене од дана његове смрти не показује знаке опадања, о чему сведоче многе ликовне, музичке, филмске, дизајнерске и друге одреднице, укључујући бројне рачунарске игре надахнуте његовим делом. Знатно је мање познато да је Лавкрафт био страствен астроном аматер, а и да је у младости гајио и знатно веће астрономске амбиције...
 

  Забавников ЗОО
(Не)Омиљене животиње
 Зашто људи деле животиње на омиљене и омражене? Да ли се ради о предрасудама, урођеном страху наслеђеном од далеких предака или је у питању нешто сасвим треће?
  На питање из поднаслова једно од могућих објашњења даје енглески природњак Дезмонд Морис (рођен 1928) који је светско име стекао књигама у којима с много љубави и разумевања говори о животињама. Човеку се, како верује Дезмонд Морис, превасходно допадају оне врсте чије особине подсећају на људске. Опредељујемо се за човеколике животиње, односно оне за које, некад и без научног утемељења, верујемо да су налик нама: „...Док хијену поистовећујемо с прљавим и ружним лешинаром, орао је прерастао у симбол одлучног ратника који се појављује као муња, с великих висина.” Паук = баук ...