Да ли је брачна заједница изашла из моде? Јесте! То тврди фотограф Ђани Фазиоли из италијанског места Валеђо на основу сопственог искуства. Наиме, овај четрдесетпетогодишњак (иначе срећно ожењен) спровео је у дело своју нову пословну замисао. О чему је реч? Ђани је годинама фотографисао венчања и тај посао доносио му је добар приход. Годишње је правио нешто више од четрдесет албума фотографија. Међутим, последњих година број венчања упола је мањи. Истовремено, фотограф је сазнао да се број развода удвостручио. То би могло да значи само једно – помислио је Ђани – да се људи више радују разводу него свадби. Због тога је излог своје фотографске радње украсио сликама раздраганих разведених људи. Убрзо, многи су почели да се заустављају испред Ђанијевог фото-студија, али и да се јављају и наручују албуме фотографија снимљених приликом срећног догађаја – њиховог развода.

Која се намирница налази на првом месту неславне листе најчешће украдених прехрамбених производа у супермаркетима? Истраживање које је недавно објављено показује да је реч о италијанском пармезану „ређано“ (parmigiano reggiano). Овај познати сир заштићеног имена и порекла (област Ређо Емилија, градови Парма, Болоња, Мантова...) највише се свиђа лоповима на готово свим континентима. Зато и најчешће нестаје с полица супермаркета. И лопови знају шта значи добар залогај. Иначе, исто истраживање показало је да купци најчешће не плаћају жилете за бријање. Њихова цена далеко је нижа од пармезана, међутим, лопови и то краду. Дакле, уколико статистика даје верну слику, трговци треба добро да отворе очи и осмотре шта се збива поред полица с пармезаном и – жилетима.

Двадесетчетворогодишњи Американац Џои Честнат успео је да поједе чак четрдесет пет комада (троуглова) пице за само десет минута и тако постао светски шампион. Ово незванично светско првенство одржано је недавно у Њујорку. Младић се иначе већ прославио као човек огромног апетита. Ушао је у Гинисову књигу рекорда јер је успео да за дванаест минута поједе шездесет шест виршли у земички. Занимљиво је да Џои уопште није дебео. После најновије победе, изјавио је да ће покушати да обори рекорде и у неким другим прехрамбеним производима. Можда ће прећи и на слаткише...

У време пољуљане економије која потреса најразвијеније земље света, свако мора да се сналази на најбољи могући начин. Кад су железничари на станици у градићу Кишигава на западу Јапана одлучили да усвоје маче, нису слутили да ће им оно дословно променити живот. Пре две године једна од чистачица донела је маче о коме је почео да се брине Тошико Којама, власник мале бакалнице смештене у згради станице. Баш те године управа јапанских железница, суочена с финансијским потешкоћама, донела је одлуку да у Кишигави укине место шефа станице. Нико није очекивао да ће његову улогу преузети Тама, тробојна мачка која је из сасвим необјашњивих разлога почела да дочекује и испраћа возове. Док би воз накратко стао у Кишигави, само су малобројни приметили необичног четвороножног железничара. У Јапану се прочула прича о љупкој мачки која „обавља” посао железничара. Вест су објавиле и новине и телевизија. У међувремену Тама је добила посебну униформу коју, додуше, не носи, али зато поносно шета са железничарском капом и оковратником на коме виси пиштаљка. За само две године педесет пет хиљада људи одлучило је да путује возом који пролази кроз Кишигаву само да би могли да виде Таму. Увелико се продају сувенири, филмови, разгледнице с ликом мачке која је постала јапанска маскота. Економисти су израчунали да је захваљујући Тами Кишигава зарадила више од милијарду јена, што је више од четрнаест милиона долара.

Двадесетих година прошлог века Америку је запљуснула ретка болест звана чаплинитис. Такмичења у проналажењу особа које највише личе на Чарлија Чаплина приређивала су се у свим градовима САД. Легенда каже да се на једно од тих такмичења, одржано у малом позоришту у Сан Франциску, пријавио и Чарли Чаплин главом и брадом (боље рећи брковима). Без препознатљивог костима, полуцилиндра и обавезног штапа у рукама, Чаплина нико није препознао. Али, чак и кад се обукао као Чаплин, чланови жирија нису изабрали Малу скитницу ни у првих десет кандидата. Чарли Чаплин пожалио се једном новинару да је у једном тренутку имао жељу да открије ко је, али се у последњем часу предомислио. Сео је у публику и уживао у својим двојницима који су, с мање или више успеха, подражавали његов ход са штапом.

„...Званично вас проглашавам – невенчаним! Али зато, вечитим вереницима!” Четрдесет парова пред општинском зградом на париском Монмартру рекло је вереничко „да”. У част завршетка бербе, млади Парижани, иначе противници брака, заклели су се да се никада неће венчати већ ће до краја живота остати – вереници. Другу годину заредом, Данијел Велан, председник општине Монмартр, прима парове који нису спремни да се венчају јер су противници брака, па желе то јавно и да искажу. Зато изјављују да „имају част да не узму руку” својих вољених вереница. Реч је о некој врсти протеста, али се он завршава баш као и венчање – весело и уз трпезу.