Као и сваке године на почетку октобра, кад се додељују праве Нобелове награде, тако су и ове године додељене и Иг Нобел награде за необична и понекад шашава научна достигнућа која „прво нагнају људе да се насмеју, а онда и да мало промисле о томе”. Приређивач доделе награда је Марк Абрахамс, уредник научног хумористичког часописа „Анали невероватних истраживања”. Награде добитницима уручују прави нобеловци на свечаности у амфитеатру Сандерс на Универзитету Харвард. Додели награда претходе предавања која добитници могу да одрже на Институту за технологију у Масачусетсу и објасне присутнима сврху свог истраживања. Прве награде додељене су још 1991. године. Током протеклих седамнаест година награђивани су научници који су откривали заиста шашаве ствари, као што је порекло „вунице” у пупку, добијање ваниле из крављег измета, како детлића не заболи глава док бесомучно кљуца у дрво 12.000 пута на дан, затим да вијагра помаже хрчцима да лакше преброде последице путовања авионом и прелазак из једне временске зоне у другу, да маларичног комарца подједнако привлачи мирис људских стопала и мирис сира врсте лимбургер, те да пацови не разликују речи на холандском и јапанском језику изговорене уназад. Неки од награђених истраживачких радова објављени су под називима „Координациони модови мултисегментне динамике хула-хопа”, „Разматрање жабљих мириса и њиховог филогенетског значаја”, „Кокошке воле лепше људе”, „Притисак који пингвин прави кад каки”, „Израчунавање потпуне површине коже индијског слона”, „Јединствено једноставне личности политичара” и „Последице истицања начитаности у свакодневном изражавању без обзира на прилику: Невоље с непотребним коришћењем дугих речи”. Занимљиво је да је 1995. године Роберт Меј, барон Меј од Оксфорда и главни научни саветник тадашње британске владе, затражио од приређивача доделе награда да је више не уручују британским научницима, јер их подстичу да подреде озбиљан рад и огледе шашавим истраживањима. Међутим, многи британски научници су након тога у својим научним часописима категорично одбацили захтев лорда Меја, побијајући његове тврдње. Осамнаеста свечаност додела Иг Нобел награда одржана је 2. октобра 2008. године и ево овогодишњих добитника.

ИСХРАНА

Масимилијано Зампини са италијанског Универзитета у Тренту и Чарлс Спенс с британског Универзитета Оксфорд награђени су за електронско мењање звука чипса тако да особа која загризе комадић има утисак да је крцкавији и свежији него што заиста јесте. У „Журналу за истраживање чула” 2004. године они су објавили рад под називом „Улога звучних опажаја у мењању осећаја крцкавости и свежине чипса”. У огледу који су спровели, научници су тражили од испитаника да чипс грицкају искључиво предњим зубима. Снимали су звуке грицкања, мењали јачину и фреквенцију снимка помоћу рачунара и тако измењеног враћали га преко слушалица испитаницима. Под утиском измењеног звука испитаници су оценили да је чипс који једу 15 одсто свежији него што јесте. Добијени резултати, како су научници навели у свом раду, „истичу значај звучних опажаја у доживљају и процењивању хране, премда купци често нису свесни утицаја тих опажаја”.

МИР

Иг Нобел награда за мир отишла је ове године такође у праве руке – швајцарском „Савезном етичком комитету за биотехнологију других живих бића сем људи”, и грађанима Швајцарске за усвајање закона да и биљке имају достојанство. Наиме, у швајцарском Уставу наведено је да се мора водити рачуна о достојанству живих бића кад се ради о животињама, биљкама и другим организмима. Задатак комитета је да спроводи та начела. Кад су у питању животиње, то подразумева бригу о њиховим интересима кад се одмеравају са интересима људи. Животињама се, без оправдања, не сме наносити бол, патња, не смеју да се повређују, застрашују, понижавају, нити злоупотребљавају. Швајцарски закон о заштити животиња већ се бави овим питањима. Међутим, заштита достојанства живих бића сада је проширена и на биљке. Урс Турнхер, члан комитета који је дошао на свечаност да прими награду, изјавио је: „Ако сте заборавили да залијете своје биљке и оне су због тога увенуле, и ако сте искрено зажалили што сте то урадили, спремни сте за наше уредбе”.

АРХЕОЛОГИЈА

Како не постоји Нобелова награда за археологију, бразилски археолози Астолфо Гомез де Мело Арохо и Хозе Карлос Марселино са Универзитета у Сао Паулу били су веома срећни због освајања Иг Нобел награде за свој рад под називом „Улога армадила у премештању археолошког материјала”, објављен у „Геоархеологији” априла 2003. године. Испоставило се да несташни оклопници умеју да испомерају древне остатке и по неколико метара док рију земљу, чиме утичу на резултате ископавања и закључке археолога. Армадило је сисар који неуморно рије земљу и њихове јазбине могу бити дубоке од пола метра (рупе за случај опасности), до шест метара, с мрежом тунела и више улаза. На археолошким налазиштима у Јужној и Средњој Америци умеју да направе извесну пометњу. Након истраживања бразилски научници установили су неколико непобитних чињеница: прво, кад премештају остатке по вертикали, ове животиње не дају првенство ниједном смеру; друго, активност ових животиња оставља упадљиве трагове које је лако уочити током ископавања; треће, нема упадљиве повезаности између величине, облика или тежине археолошких остатака и њиховог премештања. Како су навели научници, до сада се нико није озбиљно позабавио овим питањем.

БИОЛОГИЈА

Троје француских научника, Мари-Кристин Кадиерж, Кристел Жубер и Мишел Франк с Националне ветеринарске школе у Тулузу награђени су за откриће да псеће буве скачу више и даље од мачјих бува. У раду из 2000. године, насловљеном „Упоређивање скакачких могућности псећих и мачјих бува”, описали су поступак. Прво су мерили дужину скока мачјих бува Цтеноцепхалидес фелис фелис и израчунали да је просечна вредност 19,9+/-9,1 центиметар. Најкраћи скок био је 2 центиметра, а најдужи 48 центиметара. Скокови псећих бува Цтеноцепхалидес цанис били су упадљиво дужи, 30,4+/-9,1 центиметара (од 3 до 50 центиметара). За бувљи скок увис научници су употребили сиве пластичне цевчице промера 9 центиметара. Висина цевчица повећавана је од 1 до 30 центиметара у корацима од 1 центиметра. Групе од по 10 младих бува исте врсте смештане су у дну цевчице. У сваком огледу бројало се колико је бува скочило изнад цевчице. Након свега израчунате су просечне вредности скока увис за обе врсте. У случају псећих бува било је то 15,5 центиметара, а у случају мачјих 13,2 центиметра. Највиши скок код псећих био је 25 центиметара, а код мачјих 17 центиметара. Сад и то знамо.

МЕДИЦИНА

Ден Аријели са Универзитета Дјук, Ребека Вабер са Института за технологију у Масачусетсу, Баба Шив са Универзитета Стенфорд и Зив Кармон из сингапурског ИНСЕАД освојили су Иг Нобел награду за медицину, јер су показали како скуп лажни лек боље делује на пацијенте од јевтиног лажног лека. Њихов рад носи назив „Комерцијална својства плацебо ефекта и терапеутско дејство”. Аријели је провео три године у болници опорављајући се од опекотина трећег степена које су захватиле више од 70 одсто његовог тела. Приметио је да неки од пацијената, који су се будили ноћу у страховитим боловима, мирно заспу чим им болничарка да ињекцију. Касније му је болничарка поверила да у ињекцији није било никакво средство против болова већ најобичнији слани раствор. Тако је Аријели увидео благотворност плацебо ефекта. Током 2006. године, Аријели и његове колеге радили су на једном огледу са 82 испитаника. Испитаницима су дали брошуру у којој је описано дејство новог аналгетика сличног кодеину, а у ствари то је била обична зашећерена пилула. Половини испитаника речено је да је цена лека 2,5 долара по пилули, док је другој половини испитаника речено да је цена 10 центи по пилули. Сви испитаници добијали су исте плацебо пилуле. Пре и после узимања пилуле сваком испитанику давани су благи електрошокови. Испитаници којима је даван скупљи лажни аналгетик имали су утисак да им ублажава бол у већој мери од испитаника којима је даван јевтин лажни лек. Аријели је закључио како цена и рекламирање лека могу да утичу на његово дејство на пацијенте. Ако одомаћени лек не делује, промените му назив и паковање, повећајте му цену и постаће делотворнији. „Кад очекујете да се нешто деси, ваш мозак учини да тако и буде”, каже Аријели који је написао и књигу „Предвидљиво ирационално: скривене силе које утичу на наше одлуке”.

НАУКА О САЗНАЊУ

Тошијуки Накагаки са Универзитета у Хокаиду, Хиројасу Јамада са Универзитета у Нагоји, Ријо Кобајаши са Универзитета у Хирошими, Ацуши Теро из јапанске Агенције за науку и технологију „Престо”, Акио Ишигуро са Универзитета у Тохокуу и Агота Тот с мађарског Универзитета у Сегедину добили су награду за откриће да слузави гљивични микроорганизми могу да решавају логичке заврзламе и мозгалице. О томе су писали у часопису „Природа” у септембру 2000. године под називом „Интелигенција: Како амебоидни организми пролазе кроз лавиринт”. Кад су научници изашли да приме награду, изнад њихових глава пројектован је цртани филм у коме слузави микроорганизми решавају Рубикову коцку.

ЕКОНОМИЈА

Џефри Милер, Џошуа Тибур и Брент Џордан са Универзитета у Новом Мексику добили су награду за истраживачки рад под називом „Последице овулационог циклуса на бакшиш стриптизета”. У питању је једна посебна врста стриптизета које заводљиво плешу у крилу муштерија. Научници су се посветили управо њима зато што су девојке тада веома близу муштерија и испуштају телесне мирисе које мушкарци можда не могу да намиришу, али их сасвим сигурно осете („хемија у ваздуху”), што је истраживање и статистички доказало. Наиме, у плодним данима те стриптизете добијају највећи бакшиш. Научници су темељно анкетирали осамнаест стриптизета које су им давале детаљне податке о својим менструалним циклусима, радним сменама у стриптиз-баровима и бакшишима током шездесет дана. Испитивање 296 радних смена (и 5300 изведених плесова) показало је следеће: у току петочасовне радне смене стриптизета у плодним данима заради просечно 335 долара, свега 185 долара у данима кад има менструацију, а 260 долара осталих дана у месецу. Занимљиво је и да стриптизете које узимају средства против трудноће немају веће бакшише у плодним данима.

ФИЗИКА

Доријан Рејмер из Океанографског института „Скрипс” и Даглас Смит са Универзитета Калифорније у Сан Дијегу награђени су зато што су математички доказали да ће се нити неког материјала или власи косе неминовно упетљати. Објавили су рад под називом „Спонтано упетљавање нити у покрету”. У огледу су ставили нити конца у затворену кутију коју су потом тумбали. Установили су да се нити упетљају већ после неколико секунди. Извршили су 3415 огледа и закључили да на упетљавање нити утиче њихова дужина, чврстина и савитљивост, и колико дуго се тумба, односно покреће.

ХЕМИЈА

Ове године Иг Нобел награда за хемију била је нарочито занимљива. Шари А. Умпијер са Универзитета у Порторику, Џозеф А. Хил из Центра за плодност Нове Енглеске (САД) и професорка гинекологије Дебора Џ. Андерсон са Медицинске школе Бостонског универзитета добили су награду зато што су још 1985. године утврдили да је „кока-кола” делотворан спермицид, односно средство против зачећа. Истовремено су и тајвански научници Чанг Је Хонг, Бенџамин Чанг, Ц. Ц. Шиех и П. Ву добили исту награду зато што су две године касније установили да „кока-кола” никако не може бити делотворна као средство против зачећа. На додели награде професорка Андерсон је објаснила шта је подстакло да се бави истраживањем оваквих својстава „кока-коле” – било је то средство коме су прибегавале девојке из једног католичког интерната у Порторику. „’Кока-кола’ заиста уништава сперму за минут, али то није довољно брзо, те је не препоручујемо као средство против зачећа”, рекла је Андерсонова. Тајвански научници пошли су од становишта да „кока-кола” не може бити делотворан спермицид јер не садржи састојке који утичу на ћелијске мембране. Установили су да у року од једног сата након примене „кока-кола” не снижава покретљивост сперме испод 70 одсто, што значи да је слабије средство од уобичајених спермицида. Испробали су различите врсте „кока-коле” и утврдили да је, из непознатих разлога, као спермицид најделотворнија дијетална „кока-кола”, потом класична, и на крају „кока-кола” без кофеина. У свом раду тајвански научници упозорили су и да коришћење „кока-коле” у такве сврхе може довести до загађења. „Кока-Колин” представник за штампу одбио је да да било какву званичну изјаву поводом ове Иг Нобел награде.

КЊИЖЕВНОСТ

Дејвид Симс, професор на Вишој пословној школи „Кас” у Лондону, награђен је Иг Нобел наградом за рад насловљен „Кучкин сине: Наративно истраживање неприхватљивог понашања у предузећу”. У свом раду професор Симс бавио се типовима непријатних личности с којима смо присиљени да се срећемо на радном месту, и чије понашање обично у мислима језгровито сажмемо у наведени израз којим је насловљен његов рад. „Стрпљење запослених у једном предузећу није бесконачно”, каже професор Симс у свом раду. „После неког времена, просто више не желе да налазе оправдање за нечије осионо и безобразно понашање, и с правом негодују против тога”.