Средовечни брачни пар Ема и Роберт Перкинсон из града Рима у америчкој држави Џорџија водили су бракоразводну парницу скоро пуних годину дана. Разлог толико дугог судског поступка није била заједничка имовина нити издржавање већ кућни љубимац, папагај нимфа, око чијег старатељства су се отимали. И госпођа и господин Перкинсон тврдили су, свако у своју корист, како ће птици бити боље уз њу, односно њега. Као доказе наводили су свашта, од своје привржености папагају до бољих услова за живот. Али, како су изласци на суд односили много новца, Ема и Роберт били су присиљени да се договоре. Да ли су били задовољни исходом, закључите сами. Господин Перкинсон пристао је да се одрекне папагаја под условом да супрузи ускрати издржавање, а даје новац само за храну и потрепштине за птицу. Љубав према кућном љубимцу била је јача од материјалне сигурности и госпођа Перкинсон је пристала, али под условом да се њеном супругу забрани да виђа папагаја. Судско веће удовољило је њиховим захтевима.

Велику париску железничку станицу Сен Лазар однедавно сваке вечери посећују стотине пацова. Чим се спусти вече, пацови излазе на пероне, мотају се између шина, возова и продавница. Уплашени путници уложили су приговор градским властима. Међутим, наишли су на равнодушност надлежних. Наводно, пацове који живе у градском подземљу (а број им се не зна) узнемирили су радови у улицама поред железничке станице. Али, они су из својих мрачних домова изашли напоље јер им је пут такорећи прокрчен. Иначе, свакога дана кроз станицу Сен Лазар прође око 450 хиљада путника.

Шпанац Педро Кариљо, који се пешке враћао куђи с маскенбала у једном малом месту на Балеарским острвима, оптужен је за изазивање саобраћајне несреће и наношење штете. Наиме, по завршетку маскенбала весели Шпанац се усред ноћи упутио кући магистралним путем у одећи коју је носио на прослави. А био је преобучен у ђавола. Када је угледао светла возила које му је долазило у сусрет, Кариљо је стао поред пута да га пропусти. Али, аутомобил се изненада занео и уз шкрипу кочница слетео у јарак поред пута. Када је Кариљо притрчао до места несреће, возач је вриснуо и побегао. После два дана Педро Кариљо обрео се на суду. Тужио га је возач кола јер се уплашио мислећи да је срео ђавола, и у страху је скренуо с пута и оштетио аутомобил. Правдање да му то није била намера и да никада више неће да се преоблачи у ђавола и сличне, застрашујуће јунаке из маште, није помогло. Кариљо је морао да плати штету.

Средином осамдесетих година један енглески часопис спровео је необично испитивање међу читаоцима које је показало да 25 одсто верује да Шерлок Холмс, јунак из дела британског писца Артура Конана Дојла (1859–1930) заиста постоји, да Јохан Штраус (1825–1899), славни аустријски композитор и даље компонује, као и да је Џејмс Бонд тајни агент у пензији, а не јунак кога је 1953. године измислио у свом делу Ијан Флеминг, британски романописац.

Бела дуга венчаница, вео на глави, а лисице на рукама. Управо тако изгледала је дведесетједногодишња Португалка чим је пред лисабонским матичаром изговорила судбоносно да. Одмах после изласка из сале за венчања девојку су сачекали полицајци јер је осумњичена да је за одређену своту новца пристала да се (привремено) уда за досељеника из Нигерије како би он добио дозволу за боравак у Португалу. „Вереници“ нису ни намеравали да живе заједно, па је младић убрзо враћен у домовину.

Енрико Карузо (1873–1894), један од највећих тенора свих времена, био је не само цењен и поштован због изузетног гласа, већ и омиљен међу женским делом публике због изгледа и стаса. Славни Италијан био је стално затрпан напарфемисаним писмима обожаватељки које су од њега тражиле слику и аутограм али и увојак косе како би га носиле у медаљону, близу срца. Карузо је, као прави џентлмен, удовољавао жељама својих обожаватељки и лично слао писма широм света. Видевши га једног дана како пакује увојак у коверат, Гати Казаца, директор Метрополитен опере, упитао га је: – Зар се не плашиш да ћеш, наставиш ли да испуњаваш жеље дама, остати без косе? – Не. Мој пас Трезор и ја имамо исту боју длаке – одговорио је тенор кроз смех.