|
|
| Јесте ли већ чули да...
•••од пет Оскара којима је награђен амерички филм „Мери Попинс” из 1965. године, један је додељен за специјалне ефекте у сценама кад Мери Попинс слеће уз помоћ кишобрана ... |
|
|
| Лик са „Забавниковог” новчића – Вук Стефановић Караџић
Црна Гора у срцу Сусрет младог државника и у Европи уваженог Вука донео је многа добра и једном и другом, али и њиховим народима
Кажу да је Вук Стефановић Караџић волео Црну Гору на посебан начин. Кажу и да је на самрти, фебруара 1864. године, пожелео да се напије воде са Иванбегових корита, с једног од извора на Ловћену. Иако недоказана, ова сведочења нису без основа. ... |
|
|
| Високо место за наш лист
Забавник на крову Европе „Забавник” се „попео” на висину од 5642 метра. Тамо га је однела и оставила као драгоценост али и податак који на најбољи начин говори о нама, наша читатељка Добрила Миљковић
Елбрус је угашени вулкан на Кавказу. Његов западни врх уздиже се на висини од 5642 метра и највиши је врх Европе. Будући да се границом Европе и Азије сматра Кавказ, односно вододелница коју он прави, Елбрус се сходно томе налази у Европи, због чега се и сматра највишим врхом Старог континента. Дакле, овај слојевити вулкан налази се на југу европског дела Русије, недалеко од границе с Грузијом.
Наравно, није лако попети се на врх какав је Елбрус ... |
|
|
| Нестали народи Балкана
Урокљиво племе Трибала
„Постоји Тракија земља, што Марс је штити бојни, земља далека.” Виргилије (Енеида)
За старе Грке Балкан је био тамно и магловито суседство о чијим народима никада нису имали сасвим јасну представу. Ипак, многи митови и записи говоре о блиским везама балканских народа и племена и старих Хелена. Тако грчка митологија прича како је бог Тифон (или Сафон) покушао да завлада светом сукобивши се с врховним богом Зевсом. У бици, Тифон је стигао у Тракију одакле је бацао планине на Зевса. Зевс се бранио муњама које су разбијале планине. Уместо на циљ, планине су пале на нападача створивши Тифону крваве ране. Планина Хем (Хемус), односно Стара планина – Балкан добила је име по Тифоновој крви. Стара планина била је и граница између два позната балканска народа – Трачана на југоистоку и Трибала у средишту Балкана. Поред примитивних Трибала, грчки свет је упознао и ратоборне Дарданце и сурове келтске ратнике. У доба позног Римског царства (3–4. век) романизација балканског становништва већ је била поодмакла... |
|
|
| Питам се, питам... Како падају тела?
Да ли тежа тела падају брже од лакших током слободног пада, дуго је била загонетка која је мучила и највеће мислиоце. Овим питањем бавили су се у прошлости и великани као што су Аристотел и Галилеј. Аристотелово учење да тежа тела падају брже од лакших било је општеприхваћено – све до појаве Галилеја. Галилеј је први доказао да сви предмети, без обзира на њихову масу и састав, морају да падају истом брзином у вакууму (или кад трпе исти отпор ваздуха). На такав закључак најпре је дошао оштроумним размишљањем. Мисаоним огледом успео је да побије Аристотелово гледиште! Овај Галилејев оглед може приближно да се опише на следећи начин.... | |
|
| Зашто се каже... Цар Ова реч у нашем језику постоји већ осам векова. Употребио је Стефан Немања у даровници манастиру Хиландару
ЦАРЕ, ЦАРЕ ГОВЕДАРЕ, КОЛ’КО ИМА САТИ? Док нису измишљене видео-игрице, сва су деца играла ову игру у којој побеђује онај ко, пошто добије одговор, направи одговарајући број што дужих корака тако да први стигне до циља то јест до онога ко изиграва цара – и „наследи” га на том положају. Са истим циљем, уз помоћ штапова који су бацани удаљ, одвијала се игра коју Вук Караxић у „Српском рјечнику” описује као банање (у одредници банати). У сваком случају, онај ко је главни и најбољи, у играма вазда носи титулу цара.
На челу једне државе монархије, у зависности од њене величине и значаја, може стајати цар, краљ, кнез, деспот, жупан, бан – да поменемо само оне титуле које су нам познате из наше историје и историје суседних земаља. Сви су они мање-више суверени, али највиши по рангу и достојанству је цар
... | |
|
| Велике преваре у историји науке
Наш нај(не)славнији предак
Ово је највећа и по много чему јединствена превара у историји науке – једна која ни до данас није у потпуности расветљена. Да ли је чувени писац прича о Шерлоку Холмсу био један од учесника ове преваре?
Неки делови ове приче имају све особине доброг драмског заплета од оне умне врсте по којој су познати доживљаји Шерлока Холмса. На крају ћемо видети да ово помињање славног детектива из Улице Бејкер може да значи и више него што се на први поглед чини.
Прича почиње пре скоро сто година и у веома скраћеној и упрошћеној верзији изгледа овако. У мирном месташцу Пилтдауну, у Сасексу, близу Хејстингса у југоисточној Енглеској, угледни адвокат и палеонтолог аматер Чарлс Досон и његови пријатељи налази у раздобљу 1908–1915. гомилу чудних људских земних остатака помешаних с фосилима животиња (попут слона и нилског коња, које претходно нису биле нађене на британским острвима) и неким примитивним оруђима. Наводно, радници који су ископавали шљунак пријавили су Досону налазе необичних костију још 1908. године, али је он тек почетком 1912. однео делове људске лобање угледном палеонтологу Артуру Смиту Вудворду, кустосу палеонтологије у Британском музеју.... |
|
|
| Велике поморске битке Лов на "Бизмарка"
Била је то и остала најпознатија поморска битка, али и најмасовнији лов на један брод у историји. Након седамдесет година, највећи немачки бојни брод „Бизмарк” и даље плови нашим мислима. Међутим, зато што историју пишу победници, зато што је она често романтизована и искривљена, много недоумица и даље обитава на дну Атлантског океана
немачке флоте адмирал Гунтер Литјенс, један од најдаровитијих немачких стратега, вршио је последње провере новог пловила које се уздизало пред њим као огроман челични облакодер на води. У тајности, далеко од савезничких очију, упркос споразумима који су ограничавали бојне бродове на 35.000 тона, нацисти су поринули највећи војни брод који је до тада пловио морима. „Бизмарк” је био дугачак 250 метара, готово као „Титаник”, али је био 10 метара шири и толико тешко оклопљен да је тежио готово дупло више. Упркос толикој маси, могао је да достигне брзину од 32 чвора, потпомогнут моторима који су стварали 150.000 коњских снага. Имао је осам убојитих топова од 381 милиметра који су испаљивали гранате од једне тоне на огромне удаљености, а јак оклоп био је направљен од челика дебелог 33 центиметра, довољно да издржи силовите ударе торпеда и највећих топовских калибара. „Бизмарк” је био бржи, јачи и тежи од било ког британског брода, права машина за убијање, одраз Хитлеровог ега.... |
|
|
|