|
|
 |
|
Јесте ли већ чули да...
•••
ајкула своје оштре, троугласте зубе (у пет низова) непрекидно мења и
током живота може да промени и до тридесет хиљада зуба. Сматра се да је
ујед беле ајкуле раван снази од три тоне... |
|
 |
| Наши највећи добротвори
Српски Нобел
Према неким изворима, задужбинарство у Срба траје од 1183. године кад се велики рашки жупан Стефан Немања заветовао да ће саградити „храм пречисте и пренепорочне матере”. И саградио је, градећи седам година, манастир Студеницу. Према предању, била је то прва српска задужбина. Касније, највећи српски задужбинари били су трговци, опанчари, скелеxије, дућанxије...
„Задужбина је, иначе, српска реч која се првобитно изговарала задушје, што је значило за душу. Ову реч тешко је превести на друге језике а да она задржи све компоненте значења”... |
|
 |
| Живот је бајка
Пас који је волео мачке
Да је урођена мржња између мачака и паса само мит, одавно је познато. Многи пси живе са својим суседима мачкама у пријатељству. Међутим, као што сведочи ова прича, таква пријатељства умеју да буду и много дубља
Све је почело једног прохладног јутра док је ветар неумољиво њихао промрзле гране и дувао дуж збијених дрвореда прекривених снегом. Испод смрече на узвишењу одакле се пружао чаробан поглед на шаролики шумски крајолик стајао је један стари ловац и посматрао широку долину и дрвореде надајући се каквој озбиљној ловини. А поред њега, уз његову ногу, стајао је и Бело Бенедеку, од оца Рамона и мајке Белинде, добитника многих признања. Био је то мали амерички басет, пас који је био предодређен за лов ... |
|
 |
| Задаци за 21. век
Чудовиште отвореног мора
„Наш танкер се пробијао кроз олују. Тај невероватни талас нико није приметио. Дошао је с крме и преломио се изнад палубе. Био је изузетан, много већи од осталих. Никада нисам видео ништа слично!”
Филип Лижур, први помоћник на нафтном танкеру „Есо Лангдок”, тако је описао огромни талас који се сручио на његов брод 1980. године у близини источне обале јужне Африке. Лижур и остали морнари срећни су што су уопште преживели налет дивљег таласа. Усамљено чудовиште прикрало се попут лопова, усправило у виду воденог зида и треснуло по палуби брода „силином божје песнице” ... |
|
 |
| Прљава историја
Велики смрад
Отпадне воде загадиле су Темзу до те мере да је британска престоница постала место опасно за живот. Требало је сместа нешто да се предузме да би се грађани Лондона спасли заразе
У „Тајмсу” је јула 1855. године објављено писмо Мајкла Фарадеја (1791–1867), најпознатијег енглеског научника тог времена. Фарадеј се обраћао јавности и упозоравао да, уколико се сместа нешто не предузме на чишћењу Темзе, грађане Лондона убрзо чека суморна судбина. У британској престоници живело је два и по милиона људи, готово три пута више него пет деценија раније. До 1901. године, кад је у осамдесет другој години умрла краљица Викторија, у највећем граду на свету број становника се удвостручио. Град на обали Темзе више није могао да се избори с отпадном водом која се сливала у реку. ... |
|
 |
| Живот пише драме
Дванаестогодишњак у пламену ужаса
Некуда су ме однели онако болесног. Кад сам се освестио, уплашио сам се. Нисам знао где сам, а заправо сам се налазио у логорској јавној кући. На вратима су стајале две веома лепе девојке, јако нашминкане. Још више сам се уплашио. Мислио сам да желе да над нама врше опите, као што је то чинио доктор Менгеле у Аушвицу...
„У тренутку кад су се спремали да нас фотографишу, помислио сам:
Да ли да гледам према фотоапарату, или не? Да ли је добро да ме неко види? Можда је боље да ме нико живи не препозна јер у логору никада ниси био начисто шта треба да урадиш будући да ти глава стално виси о концу. Напослетку сам одлучио: гледаћу напред! Ето, зато сам једини у целој групи нас преживелих са ове фотографије који не гледа у објектив већ право испред себе...”
... | |
 |
| Зашто жене воле ципеле?
Високе потпетице
Све до 19. века постојала је веза између висине ципела и друштвеног положаја
Обућу су носили још древни Египћани. То су биле сандале веома сличне данашњим, с ђоном од дрвета, коже, плетеног папируса или трске и красиле су стопала само најугледнијих људи. Грци су имали више врста обуће: сандалиа, крепидои, ембадес... Мушкарци су носили ципеле које су покривале читаво стопало. Женска обућа биле су котурне, ципеле с дебелим ђоном сличне данашњим чизмама, јер је горњи део сезао преко чланка. Касније их је Есхил увео у позориште, па су постале препознатљив део костима. Пошто је ђон био изразито дебео, глумци су добили на висини, јер су богови и јунаци морали да делују моћније од обичних смртника... | |
 |
| Нек (кобајаги) игре почну!
Животињска олимпијада
Шта би било кад би се сукобила орка с горилом или велика бела ајкула са слоном? Позвали смо најопасније и најснажније такмичаре из света дивљине да учествују у немогућем надметању с јединим задатком: борба до последњег даха...
|
|
 |
| 10 великих љубавних прича
Љубав, ах, љубав...
Клеопатра и Марко Антоније
Екатерина Велика и Григориј Потемкин
Наполеон И Жозефина
Гертруда Стајн и Алис Б. Токлас
Цар
Николај II и Александра Фјодоровна
Чарлс Линдберг и Ен Спенсер Мороу
Принц Едвард и Волис Симпсон
Хуан Перон и Евита
...
|
|
 |
| Најчувеније бекство из лондонског Тауера
Варка лепе грофице
Захваљујући домишљатости своје супруге, ерл Нитсдејл домогао се слободе само дан пре него што је над њим требало да буде извршена смртна казна
У источном делу Лондона, на обали реке Темзе, налази се чувена тврђава, позната у свету под именом Тауер (кула). Пре инвазије Нормана у 11. веку на том месту било је британско упориште. Народно предање каже да су праоснивачи Тауера били древни Римљани јер су ту нађени остаци њиховог утврђења.
Тауер се данас састоји од две линије утврђења с деветнаест мањих кула. У средини је највећа и најстарија грађевина, такозвана Бела кула, саграђена 1078. године за време владавине славног норманског војсковође Виљема Освајача (1027–1087) који је поразио Енглезе у одсудној бици код Хејстингса. Та кула, као и цео Тауер, данас привлаче туристе и ретко који посетилац Лондона пропусти да их обиђе...
| |
|
|
УХАПШЕН ВИШЕ ОД 900 ПУТА, ХЕНРИ ЕРЛ ИЗ ЛЕКСИНГТОНА, У КЕНТАКИЈУ, У ЗАТВОРУ ЈЕ ГОДИШЊЕ ПРОВЕО У ПРОСЕКУ 241 ДАН.
